Putanja bodeža

Vetrotragačica najnižeg položajajahala je još nespretnije nego Avijenda, za koju se pretvarala da je i ne primećuje na Elejninoj drugoj strani, baš kao što nije primećivala male zelene mušice koje su zujale oko Elejninog tamnog lica. „Rinejla din Kalon Plava Zvezda“, ukočeno je saopštila, „zahteva da pritegneš tu Aijelku, Elejna Aes Sedai.“ Avijenda joj se iskezi, pokazavši joj zube, a Rajnin mora da ju je makar malo posmatrala jer joj se obrazi, nalicu sjajnom od znoja, zacrveneše.

„Reci Rinejli da Avijenda nije Aes Sedai“, odvrati Elejna. „Zamoliću je da bude pažljiva“, u tome nije bilo laži, to je već činila, i učiniće ponovo, „međutim, ja ne mogu da je nateram da išta učini.“ A onda spontano dodade: „Znaš kakvi su Aijeli.“ Morski narod imao je neke potpuno uvrnute predstave o Aijelima i o tome kakvi su. Dok joj je lice postajalo sivkasto, Rajnin je razrogačenih očiju buljila u Avijendu, koja se još uvek kezila, a onda trznu konja i odgalopira nazad, do Rinejle, poskakujući u sedlu.

Avijenda se zadovoljno zakikota, međutim, Elejna se pitala nije li sve ovo ipak bila greška. Čak i na razdaljini od trideset koraka mogla je da vidi kako se Rinejlino lice žari dok ju je Rajnin izveštavala, a ostale zazujaše poput pčela. Nisu delovale uplašeno, više su izgledale ljutito, a pogledi koje su dobacivale Aes Sedai ispred sebe postali su još mračniji. Ne Avijendi, sestrama. Kada je to primetila, Adeleas je zamišljeno klimnula glavom, a Merilila je jedva uspela da prikrije osmeh. U najmanju ruku, bile su zadovoljne.

Da je to bio jedini ispad dok su jahale, to bi tek malo pokvarilo uživanje u cveću i pticama, ali ovaj nije bio čak ni prvi. Sve je počelo gotovo odmah pošto su napustili proplanak članice Kružoka pletilja probijale su se do Elejne, jedna po jedna, sve osim Kirstiejn, a nije bilo sumnje da bi i ona došla samo da joj nije bilo naređeno kako mora da drži Ispan pod štitom. Dolazile su jedna po jedna, a svaka je oklevala, mučenički se osmehujući, sve dok Elejni nije došlo da im podvikne da počnu da se ponašaju prema svojim godinama. One, naravno, nisu ništa zahtevale, a bile su suviše pametne da otvoreno traže ono što im je već bilo odbijeno; međutim, pronalazile su druge načine.

„Palo mi je na pamet“, veselo je izjavila Riejna, „da biste možda želele da što pre ispitate Ispan Sedai. Ko može pretpostaviti šta li je još nameravala u gradu, osim što je tražila skladište?“ Pravila se da samo ćaska, a opet, s vremena na vreme je bacala ka Elejni brze poglede da bi proverila kako ova to prihvata. „Sigurna sam da će nam trebati više od sata dok dođemo do imanja, možda čak i dva, a sigurna sam kako ne želite da protraćite dva sata. Od biljaka koje joj je Ninaeva dala postala je veoma pričljiva, i sigurna sam da bi se otvorila pred sestrama.“

Širok osmeh je izbledeo kada je Elejna rekla da Ispanino ispitivanje ne samo da može da pričeka, nego će tako i biti. Svetlosti, jesu li one zaista očekivale da će iko postavljati pitanja dok jaše kroz šumu putanjama koje jedva i da su zavređivale da se tako nazovu? Riejna odjaha nazad, do ostalih Srodnica, mrmljajući nešto sebi ubradu.

„Oprosti mi, Elejna Sedai“, nedugo potom promrmljala je Čilares, dok joj se u naglasku osećao trag Murandije. Njen zeleni slamnati šešir po boji se potpuno slagao s nekim slojevima njenih podsukanja. „Molim za tvoj oproštaj ako ti smetam.“ Ona nije nosila crveni pojas Mudre žene; većina članica Kružoka pletilja nije ga imala. Famila je bila zlatar, a Eldejs je bila trgovački snabdevač lakiranim stvarima za izvoz; Čilares je prodavala ćilime, dok se sama Riejna bavila prevozničkim uslugama za male trgovce. Neke su obavljale veoma jednostavne poslove Kirstiejn je imala malu tkačnicu, a Dajmena je bila krojačica, iako dobrostojeća međutim, za života su ovladavale mnogim zanatima. I koristile su mnoga imena. „Čini se da se Ispan Sedai ne oseća dobro“, reče Čilares, nesigurno se vrpoljeći u sedlu. „Možda te biljke utiču na nju i više nego što je Ninaeva Sedai očekivala. Bilo bi užasno kad bi joj se nešto dogodilo. Pre nego što bude ispitana, hoću da kažem. Možda bi je sestre pogledale? Znate, da je Izleče...“ Ostatak reči se izgubio dok je napeto žmirkala tim krupnim smeđim očima. Kao što je i trebalo, jer jedna od njenih saputnica je bila Sumeko.

Kratak pogled unazad otkrio je krupnu ženu koja se podigla u uzengijama da bi mogla da vidi preko vetrotragačica, dok nije primetila da je Elejna gleda, pa je brže-bolje sela. Sumeko, koja je o Lečenju znala više negoli ijedna sestra osim Ninaeve. Možda i više od Ninaeve. Elejna samo pokaza unazad, dok je Čilares menjala boju i okretala svoga konja.