Putanja bodeža

Verin se naglo povuče nazad u šator, osećajući grč u stomaku. Irgejn je bila u Zelenom ađahu. Tačnije, nekada je bila Zelena, pre r.ego što ju je Rand al’Tor umirio. Kada je sestra bila pod štitom, njena veza sa Zaštitnikom postala bi prigušena i zamagljena, međutim, umirivanje ju je iznenada presecalo, baš kao smrt. Jedan od Irgejnine dvojice navodno je smesta umro od jačine tog osećanja, dok je drugi poginuo pokušavajući da ubije hiljade Aijela, a da se pri tom ni najmanje nije trudio da pobegne. Vrlo je verovatno da Irgejn i sama želi da je mrtva. Umirena. Verin se presamiti, obema rukama se držeći za stomak. Neće povraćati. Viđala je ona i nešto gore od žena koje su umirene. Mnogo gore.

„Nema nade, je li?“, promuklo je promrmljala Turana. Tiho je plakala zureći u nešto daleko i užasavajuće u srebrnoj kupi koja joj je podrhtavala u rukama.

„Uvek ima nade, samo ako je potražiš“, prozbori Verin, odsutno je tapšući po ramenu. „Moraš tražiti.“

Misli su joj se rojile, a nijedna se nije doticala Turane. Irgejnino umirenje, tako joj Svetlosti, okretalo joj je stomak kao da je pun ključale masti. Ali šta je tražila među ženama koje su mlele zrnevlje? I odevena kao Aijelka! Jesu li je namerno postavili da radi tu, gde će je Verin videti? Glupo pitanje; čak i pored taverena snažnog kao što je Rand al’Tor, samo nekoliko kilometara odatle, postojao je ograničen broj slučajnosti koje je bila spremna da prihvati kao takve. Je li se negde preračunala? Čak ni u najgorem slučaju to nije mogla biti krupna greška. Međutim, sitne greške mogu ponekad da budu smrtonosne koliko i krupne. Koliko bi uspela da odoli ako bi Sorilea odlučila da je slomi? Užasno kratko, činilo joj se. Na neki način, Sorilea je bila tvrđa od svih koje je ikada srela. A nije postojalo ništa što bi mogla da joj kaže da bi je zaustavila. No, to je briga za neki drugi dan. Nema potrebe trčati pred rudu.

Kleknuvši, uložila je malo napora da uteši Turanu, ali ne preterano. Umirujuće reči zvučale su joj šuplje koliko i Turani, ako je bilo suditi po njenom praznom pogledu. Niko osim same Turane nije mogao promeniti okolnosti u kojima se nalazila, a to je moralo da potekne iz nje same. Bela sestra samo još jače zaplaka, bez glasa, dok su joj ramena podrhtavala a suze joj se slivale niz lice. Dolazak dve Mudre i dvojice mladih Aijela, koji nisu mogli ni da se usprave u šatoru, gotovo da je doneo olakšanje. Bar za Verin. Ona se podiže i glatko se nakloni, međutim, niko od njih nije se zanimao za nju.

Devajna je bila zelenooka žena žutocrvenkaste kose, a Losejn je imala sive oči i tamnu kosu, koja je na suncu upadljivo crvenkasto odsjajivala. Obe su bile za glavu više od nje i obe su izgledale kao žene kojima je poveren neki gadan posao, i kao da žarko žele da je nekom drugom dopao. Nijedna od njih nije mogla da usmerava dovoljno jako da bi sama obuzdala Turanu; međutim, bile su povezane kao da su celog života pravile krugove, a svetlost saidara oko jedne kao da se stapala s onom oko druge, iako su stajale razdvojene. Gde su to naučile? Mogla je da se kladi u sve što je imala da pre samo nekoliko dana nisu imale pojma o tome.

Potom se sve odvijalo brzo i bez zastoja. Dok su pognuti muškarci podizali Turanu na noge, držeći je ispod miške, njoj ispade kupa. Srećom po nju, bila je prazna. Nije se opirala, što je isto tako bilo dobro, uzimajući u obzir da je bilo koji od njih mogao da je iznese pod miškom, kao da je džak žita, ali usta su joj stajala razjapljena, u bezglasnom kriku. Aijeli nisu obraćali pažnju na to. Devajna, usredsredivši krug, preuze štit, a Verin potpuno otpusti Izvor. Nijedna od njih nije joj dovoljno verovala da bi je pustila da bespotrebno zadrži saidar, bez obzira na to kakve je zakletve položila. Činilo se da je nijedna ne primećuje, ali bi to sasvim sigurno usledilo da ga je zadržala. Muškarci odvukoše Turanu dok su joj se bose noge vukle preko ćilima prostrtih u šatoru, a Mudre su ih pratile. I to je bilo to. Sve što je moglo da se uradi s Turanom, urađeno je.

Ispustivši dubok uzdah, Verin se stropošta na jedan od jarko obojenih jastuka s kićankama. Prelepi zlatni filigranski poslužavnik ležao je na tepihu pored nje. Verin nagnu vrč nad jednu od srebrnih kupa, koje su sve bile različite, pa žudno poče da pije. Ovo je bio zamoran posao, koji je izazivao žeđ. Ostalo je još mnogo sati dnevnog svetla, a ona se već osećala kao da je dvadeset milja vukla težak drveni kovčeg. Preko brda. Vratila je kupu na poslužavnik i izvukla malu, kožom povezanu sveščicu koju je nosila za pojasom. Uvek im je trebalo malo vremena da dovedu one koje je tražila. Nekoliko trenutaka da prelista svoje beleške, a i da doda poneku neće biti protraćeno.