Putanja bodeža

Verin je razdraženo zacoktala, i ne pokušavajući da mladu ženu postavi na njeno mesto. Vrat joj se kočio od tolikog gledanja nagore, u Aijele u stvari, čak je i Beldejn bila preko pedlja viša od nje kolena su je bolela od silnih naklona, a sem toga previše je žena, koje bi trebalo bolje da znaju, danas na nju slepo nasrnulo prezirom i glupavim ponosom. Ko je bolje od Aes Sedai mogao da zna kako jedna sestra pred svetom mora da ima mnogo različitih likova? Nije uvek bilo moguće pokoriti ljude tkanjem, niti zastrašivanjem. Sem toga, daleko je bolje bilo ponašati se poput polaznice, negoli biti kažnjena kao da si jedna od njih, pogotovo ako bi ti to donelo samo bol i poniženje. Čak je i Kiruna, na kraju, morala da uvidi koliko je to razumno.

„Sedi pre nego što padneš“, rekla je, prateći sopstvene reči. „Daj da pogađam šta si danas radila. Sudeći po svoj toj zemlji, rekla bih da si kopala rupu. Golim rukama, ili su te, možda, pustile da koristiš kašiku? Znaš, kada budu odlučile da je završena, samo će te naterati da je zatrpaš. Sad, da vidimo. Koliko primećujem, sva si prljava, a opet, ta odeća je čista, tako da pretpostavljam da su te terale da kopaš naga. Jesi li sigurna da ne želiš Lečenje? Opekotine od sunca mogu biti veoma bolne.“ Napunila je vodom još jednu kupu, pa ju je na nitima vazduha prenela preko šatora i ostavila da lebdi ispred Beldejn. „Mora biti da ti se grlo potpuno osušilo."

Mlada Zelena je nesigurno za trenutak piljila u kupu, a onda joj iznenada noge popustiše i ona se strovali na jastuke, gorko se smejući. „Oni me... dovoljno često navodnjavaju. Koliko god želim. Dok god mogu sve da progutam.“ Besno odmeravajući Verin, odjednom je zastala, a onda je napeto nastavila. „Ta ti haljina baš lepo stoji. Moje su spalili; videla sam ih. Ukrali su mi sve, osim ovoga.“ Dodirnula je zlatni prsten u obliku zmije na levom kažiprstu, jasan zlatni odsjaj u prašini. „Pretpostavljam da nisu imali dovoljno hrabrosti za tako nešto. Znam šta pokušavaju da urade, Verin, i to im neće poći za rukom. Ne sa mnom, niti s bilo kojom od nas!“

Još uvek je bila oprezna. Verin spusti kupu na cvetni tepih, pored Beldejn, a onda uze sopstvenu i otpi gutljaj pre nego što je progovorila. „Je l’? A šta to pokušavaju?“

Ovog puta, smeh druge žene bio je kratak i promukao. „Da nas skrše, i ti to znaš! Da nas nateraju da položimo zakletvu al’Toru, baš kao što ste vi uradile. O, Verin, kako ste mogle? Zakletva na vernost! Što je još gore, jednom muškarcu, i to njemu! Čak iako ste sebi dopustile da se pobunite protiv Amirlin Trona, protiv Bele kule...“ To dvoje je izgovarala kao da su jedno isto. „... kako ste to mogle?!“

Za trenutak, Verin se upitala ne bi li bilo bolje da su žene, koje su se sad nalazile u aijelskom logoru, uhvaćene kao što je ona bila, poput ivera usred bujice ta’verenskog vrtloga Randa al’Tora, dok su reči kuljale sa usana pre nego što su i stigle da joj se obrazuju u mozgu. Nisu to bile reči koje nikada sama ne bi izgovorila ta’vereni su uticali na drugačiji način nego reči koje bi, možda, izgovorila jednom od hiljadu puta, a uzimajući te okolnosti, možda jednom od deset hiljada. Ne, dovoljno su se dugo i strasno raspravljale da li su zakletve tako izgovorene obavezujuće; a rasprave o tome kako da ih se drže, još uvek su trajale. Mnogo je bolje što je ovako. Nesvesno se poigravala tvrdim predmetom u torbici o svom pojasu malim brošem od prozirnog kamena izrezbarenog u obliku ljiljana, samo s previše latica. Nikada ga nije nosila, ali bio joj je nadohvat ruke gotovo pedeset godina.

„Ti si da’tsang, Beldejn. To si sigurno čula.“ Nije joj bilo potrebno Beldejnino kruto klimanje glavom; saopštiti nekome da je prezren bio je deo aijelskih zakona, kao izricanje presude. Makar toliko je znala, iako ne mnogo više od toga. „Tvoja odeća, kao i sve ostalo što je moglo da gori, bačeno je u vatru jer nijedan Aijel nikada ne bi posedovao ništa što je nekada pripadalo da’tsangu. Ostalo je bilo iscepkano na komadiće ili razlupano, čak i nakit koji si imala, i zakopano u rupu iskopanu za te ostalke."

„Moj...? Moj konj?“, napeto je pitala Beldejn.

„Nisu ubili konje, ali ne znam gde se tvoj nalazi.“ Verovatno ga jaše neko u gradu, ili je, možda, dat Aša’manima. No, obaveštenje o tome moglo je da izazove više štete negoli koristi. Verin se učinilo da se priseća kako je Beldejn jedna od onih mladih žena koje gaje duboka osećanja prema konjima. „Prsten su ti ostavili da bi te podsećao na to ko si bila, pa da se još više stidiš. Ne mislim da bi te pustili da se zakuneš gosparu al’Toru čak ni kad bi preklinjala da to učiniš. Mislim da bi za to morala da učiniš nešto neverovatno.“

„Neću! Nikada!“ Međutim, te reči su šuplje odzvanjale, a Beldejn je pognula ramena. Bila je potresena, ali to još nije bilo dovoljno.