Putanja bodeža

Nije bilo potrebe da vodi beleške o zarobljenicama, a opet, iznenadno pojavljivanje Kecuejn Melajdrin, pre tri dana, izazivalo je zabrinutost. Šta je Kecuejn nameravala? Njene pratilje nisu bile važne, ali sama Kecuejn bila je legendarna, a ako su samo delići toga bili istiniti, onda je bila zaista opasna. Opasna i nepredvidljiva. Izvadila je pero iz male, drvene kutije pernice koju je uvek nosila sa sobom pa je posegnula za zatvorenom bočicom mastila, kad jedna od Mudrih uđe u šator.

Verin se tako brzo podigla na noge da joj je sveska ispala. Erina uopšte nije mogla da usmerava, međutim, Verin se naklonila mnogo dublje nego što je to učinila pred Devajnom i Losejn. Pri kraju naklona, pustila je suknje da bi prekrila sveščicu, ali Erin ju je prva dočepala. Verin se uspravila, mirno posmatrajući kako viša žena prelistava stranice.

Nebeskoplavi pogled susrete se sa njenim. Kao zimsko nebo. „Nekoliko lepih sličica i mnogo toga o biljkama i drveću“, hladno reče Erin. „Vidim da ovde ništa nije povezano s pitanjima koja si poslata da postaviš.“ Ona više gurnu nego što dodade sveščicu Verin.

„Hvala ti, Mudra“, ponizno odvrati Verin, vraćajući sveščicu za pojas, na sigurno. Čak se, za svaki slučaj, još jednom naklonila, duboko kao i pre toga. „Imam običaj da beležim ono što vidim.“ Jednoga dana moraće da zapiše tajno pismo korišćeno u tim svesčicama ceo životni vek rada ispunjavao je ormane i kovčege u njenoj sobi nad bibliotekom Bele kule jednoga dana, ali nadala se da on neće skoro doći. „Što se tiče... hm... zatvorenica, do sada su sve na razne načine iznele istu priču. Kar’a’karn je trebalo da se smesti u Kulu do početka Poslednje bitke. Njegovo... hm... zlostavljanje... otpočelo je posle pokušaja bekstva. Ali vi to već znate, naravno. Međutim, nema razloga za strah; ubeđena sam da ću saznati nešto više.“ Sve je bilo istinito iako nije bilo potpuna istina; videla je previše sestara koje su umrle i nije se usuđivala da druge pošalje u grob bez valjanih razloga. Nevolja je bila što je trebalo odlučiti šta bi moglo izazvati nešto takvo. To kako je al’Tor otet, pomoću poslanstva koje je navodno trebalo da pregovara s njim, budilo je u Aijelima želju za ubistvom, a opet, ono što je nazvala „zlostavljanjem“ jedva da ih je dražilo, ako ih je dobro shvatila.

Narukvice od zlata i slonovače meko zazvečaše dok je Erin nameštala svoj tamni šal. Piljila je nadole, kao da pokušava da pročita Verinine misli. Činilo se da Erin ima visok položaj među Mudrima, pa iako je Verin povremeno viđala osmeh koji je nabirao te potamnele obraze, topao, prijateljski osmeh, on nikada nije bio namenjen nekoj Aes Sedai. Nikada nismo očekivali da ćete vi biti one koje će pokleknuti, jednom je, pomalo smrknuta, obavestila Verin. Međutim, ostatak rečenice bio je više nego jasan. Aes Sedai nemaju nimalo ćasti. Ponudi mi i trunčicu razloga za sumnju, i sopstvenim ću te rukama šibati dok ne budeš više mogla da stojiš. Ponudiš li mi dve, nabiću te na kolac i ostaviću te mravima i lešinarima. Verin je treptala, gledajući u nju, pokušavajući da deluje potpuno otvoreno. I ponizno; nije smela da zaboravi na poniznost. Poslušno i popustljivo. Nije osećala strah. Za svog života se susretala sa čvršćim pogledima, ženskim i muškim, koji nisu imali ni ono malo oklevanja, koje je Erin pokazivala, da joj okončaju život. A onda, mnogo je napora uložila da bude izabrana da postavlja sva ta pitanja. Nije smela da dozvoli da svi sad propadnu. Kada bi samo lica ovih Aijela pokazivala malo više.

Odjednom je postala svesna kako više nisu same u šatoru. Ušle su dve svetlokose Device, a između njih je bila žena u crnom, za pedalj niža od njih. Upola su je pridržavale da ostane uspravna. S jedne strane stajala je Tialin, mršava riđokosa, smrknuta, okružena svetlošću saidara, i držala je štit nad zatočenicom odevenom u crno. Sestrina kosa, potpuno natopljena znojem, uvijala se padajući joj po ramenima i u pramenovima preko lica, toliko prljavog od zemlje da je Verin, isprva, nije ni prepoznala. Visoke, ali ne i previsoke jagodice, blago povijen nos i malčice iskošene smeđe oči... Beldejn. Beldejn Niram. Podučavala je tu devojku na nekim predavanjima za polaznice.

„Smem li da pitam“, pažljivo je započela, „zašto je ona dovedena? Tražila sam drugu.“ Iako je Beldejn bila Zelena, nije imala Zaštitnika uzdignuta je u šal nepune tri godine pre ovoga, a Zelene su često bile probirljive, posebno sa svojim prvim međutim, ako počnu da joj ih dovode po svom izboru, sledeća koja joj se pojavi mogla bi da ima dva, ili čak tri Zaštitnika. Činilo joj se da će danas moći da se postara za još dve, ali to bi bilo nemoguće ako bi se pojavila i jedna sa Zaštitnikom. A nije verovala da će joj pružiti drugu priliku s bilo kojom od njih.

„Katerina Alurdin je prošle noći pobegla.“ Tialin samo što nije pljunula, a Verin zasopta.