Sećanje na svetlost

„Ne dopada mi se to što ona zna gde ja spavam. Ako me njihove ubice ipak potraže u logoru, ona bi mogla da ih dovede pravo meni.“

Gavin suzbi poriv da se raspravlja s njom. Egvena je promućurna i mudra žena - ali Seanšani su joj slaba tačka. S druge strane, on je počeo da veruje Lejlvin. Ona mu izgleda kao žena koja je neposredna u svom odnosu s drugim ljudima.

„Držaću je na oku“, reče joj on.

Egvena uzdahnu i pribra se, a onda priđe šatoru i bez reči prođe pored Lejlvin. Gavin je nije sledio unutra.

„Amirlin je izgleda rešena da mi ne dozvoli da je služim“, obrati se Lejlvin Gavinu onim svojim prepoznatljivim seanšanskim otezanjem.

„Ne veruje ti“, iskreno joj odgovori Gavin.

„Zar zakletva tako malo vredi sa ove strane okeana?“, upita Lejlvin. „Dala sam joj zavet koji niko ne bi prekršio, čak ni Mulami!“

„Prijatelji Mraka prekršiće svaku zakletvu.”

Žena ga ošinu ledenim pogledom. „Počinjem da mislim kako ona veruje da su svi Seanšani zapravo Prijatelji Mraka.“

Gavin slegnu ramenima. „Tukli ste je i zatočili, pa ste je pretvorili u životinju na povocu.“

Ja nisam“, odvrati Lejlvin. „Ako ti jedan pekar napravi gadan hleb, zar ćeš pretpostaviti da svi pekari pokušavaju da te otruju? Ma nemoj ništa da mi objašnjavaš. Nema svrhe. Ako ne mogu da služim njoj, služiću tebi. Jesi li danas nešto jeo, Zaštitniče?“

Gavin zastade i pokoleba se. Zaista, kada je poslednji put pojeo nešto? Jutros... ne, bio je previše nestrpljiv da ode u borbu. Creva mu glasno zakrčaše.

„Znam da je nećeš ostaviti”, kaza mu Lejlvin, „naročito ne da jedna Seanšanka pazi na nju. Hajdemo, Bejle, da ovoj budali donesemo nešto da jede da se ne bi onesvestio ako se ubice zaista pojave.“

Ona ode odsečnim koracima, po kojima se videlo koliko je ljuta, a njen krupni suprug Ilijanac pođe za njom. Čovek se osvrnu i ošinu ga takvim pogledom da bi se od njega sirova koža uštavila.

Gavin uzdahnu i sede na zemlju. Izvadi iz džepa tri crna prstena, pa izdvoji jedan a druga dva vrati u džep.

Kad god se pomenu ubice, on se seti tog prstenja, koje je uzeo s leševa Seanšana koji jesu došli da ubiju Egvenu. Prstenje je ter angreal. Zahvaljujući njima oni krvonoževi kretali su se onako brzo i stapali sa senkama.

On prinese prsten svetlosti. Ne liči mu ni na jedan ter angreal koji je on u životu video, ali predmeti posvećeni Moći mogu da liče na bilo šta. Prstenje je bilo načinjeno od nekog teškog crnog kamena koji mu nije bio poznat. Spoljašnji deo bio je izrezbaren šarom nalik na trnje, mada je površina unutrašnjosti - one strane koja dodiruje kožu - bila glatka.

Prevrtao je i obrtao taj prsten u šaci. Dobro je znao da bi trebalo da ga pokaže Egveni - ali takođe zna kako se Bela kula ponaša kada je reč o ter angrealima. Oni tamo zaključaju negde te predmete, pošto se boje da ih isprobavaju. Ali ovo je Poslednja bitka. Ako je ikada bio trenutak za igranje sa opasnošću...

Gavine, rešio si da budeš u Egveninoj senci, pomislio je. Rešio si da češ je štititi i da ćeš raditi ono što je njoj potrebno. Ona pobeđuje u ovom ratu - ona i Aes Sedai. Hoće li on dopustiti sebi da postane ljubomoran na nju kao na Al'Tora?

„Je li to ono što ja mislim da jeste?“

Gavin čvrsto sklopi šaku oko prstena. Lejlvin i Bejl Domon bili su do šatora koji je služio kao trpezarija i vratili su se sa zdelom za njega. Sudeći po mirisu, opet je na redu ječmena čorba. Kuvari stavljaju tako mnogo bibera da je to skoro mučno. Gavin je pretpostavljao da to rade zato što crne ljuspice prikrivaju deliće kukolja.

Ne mogu da se ponašam kao da radim nešto sumnjivo, pomislio je on. Ne smem da dozvolim da ona ode Egveni.

„Ovo?“ upita on i pokaza prsten. „Ovo je jedan od prstenova koje smo uzeli sa seanšanskih ubica koje su pokušale da ubiju Egvenu. Pretpostavili smo da je reč o nekakvim ter angrealima, mada Bela kula nikada nije čula za njih.“

Lejlvin tiho zasikta. „Njih daruje jedino carica, neka bi...“ Zaćuta i duboko uzdahnu. „Samo nekome postavljenom da bude krvonož, osobi koja je svoj život posvetila carici, biva dopušteno da nosi takav prsten. Bilo bi veoma, veoma pogrešno da ga ti staviš.“

„Srećom“, odgovori Gavin, „ne nosim ga.“

„To prstenje je opasno“, kaza mu Lejlvin. „Ne znam baš mnogo o njima, ali priča se da ubija one koji ih koriste. Zaštitniče, nemoj da dozvoliš da tvoja krv dodirne prsten, ili ćeš pokrenuti njegovo dejstvo, a to bi moglo da bude smrtonosno." Pruži mu zdelu sa čorbom pa ode.

Domon nije pošao za njom. Ilijanac se počeša po kratkoj bradi. „Moja supruga nije uvek blaga žena“, reče on Gavinu. „Ali jes’ jaka i mudra. Bolje bi ti bilo da je poslušaš.“