Sećanje na svetlost

„Selukija će ih uzeti“, odgovori Tuon. „Metrime, polazi sa mnom. Moramo da pripremimo carstvo za rat." Tuon ode niz stazu i to savršeno odmerenim koracima, mada je Met ozbiljno slutio kako ona želi da ode od Randa što je brže moguće. U potpunosti je razume.

Pođe, ali zastade pored Randa. „Izgleda da i ti pomalo imaš sreću kao Mračni glavom i bradom“, promrmlja on Randu. „Ne mogu da verujem da ti je to upalilo.“

„Iskreno da ti kažem“, tiho mu odgovori Rand, „ne mogu ni ja. Hvala ti što si se založio za mene.“

„Nije to ništa“, kaza mu Met. „Inače, ja sam spasao Moirainu. Razmisli o tome dok pokušavaš da utvrdiš ko od nas dvojice pobeđuje.“

Met pođe za Tuon, a iza njega se začu smeh Ponovorođenog Zmaja.

18 Osećati se protraćeno

Gavin je stajao na jednom polju blizu mesta gde su se Aes Sedai prvi put sukobile s Trolocima. Sišli su s brda i zašli dublje na Kandorsku ravnicu. Nastavili su da zaustavljaju troločke napade, a čak im je pošlo za rukom da suzbiju glavninu neprijateljskih snaga za nekoliko stotina koraka. Sve u svemu, ta bitka se odvija bolje nego što se moglo očekivati.

Borili su se nedelju dana na tom širokom i neznanom kandorskom polju. Bilo je raskopano i razorano kao da ga je neko pripremao za setvu. Tu je bilo tako mnogo leševa - skoro u celosti Nakota Senke - da čak ni troločka glad nije mogla da ih sve pojede.

Gavin je u jednoj ruci držao mač a u drugoj štit i stajao je ispred Egveninog konja. Njegov posao je bio da obori Troloke koji prežive napade Aes Sedai. Više voli da se bori sa obe ruke, ali taj štit mu je potreban protiv Troloka. Neki misle da je budala zbog toga što koristi mač. Oni više vole da koriste koplja ili halebarde - bilo šta samo da Troloci budu što dalje od njih.

Ali s kopljem ne možeš da vodiš dvoboj. Kada si kopljanik, ti si samo cigla u velikom zidu. Više si prepreka nego vojnik. Halebarda je bolja - ona makar imk sečivo koje traži neku veštinu da bi se koristilo kako treba - ali ništa ne pruža isti osečaj kao mač. Kada se Gavin bori mačem, on vlada borbom.

Trolok ga frkćući napade, lica koje je imalo pretopljene crte ovna i čoveka. Ovaj je bio čovekolikiji od većine Troloka, uključujući i grozno ljudska usta s krvavim zubima. Stvor je mlatarao topuzom čije je držalje bilo ukrašeno Plamenom Tar Valona, koji je očigledno uzeo od nekog ubijenog vojnika Garde Kule. Premda je to bilo dvoručno oružje, stvorenje ga je s lakoćom koristilo jednom rukom.

Gavin se baci u stranu, a onda diže štit i pomeri ga udesno kako bi dočekao očekivani napad. Stit se tresao od ponovljenih udaraca. Jedan, dva, tri. Uobičajeno troločko divljanje - napadni snažno, napadni brzo i pretpostavi da će se neprijatelj slomiti.

Mnogi se slamaju. Spotiču se, ili im ruke trnu od udaraca. U tome se krije vrednost kopljanika ili redova halebardista. Brin koristi i jedno i drugo, kao i nove odrede napola sklepane od kopljanika, a napola od halebardista. Gavin je u istorijskim knjigama čitao o nečemu sličnom. Brinova vojska koristila ih je da obogaljuje Troloke. Redovi kopljanika držali su ih na odstojanju, a halebardisti sekli po nogama.

Gavin se baci u stranu, a Trolok očigledno nije očekivao njegov brzi nalet. Stvor se okrenu, ali presporo, pa mu Gavin odseče šaku služeći se „vihorom na planini“. Dok je zver vrištala, Gavin se okrenu i zari mač u trbuh drugom Troloku, koji se probijao kroz odbrane Aes Sedai.

Isuka mač iz tog tela i zari ga prvom Troloku u vrat. Mrtva zver skliznu sa sečiva. To je četvrti kojeg je tog dana ubio. Gavin pažljivo obrisa mač krvavom krpom koju je vezao za pojas.

Pogleda Egvenu. Ona je iz sedla Jednom moći ubijala Troloke na hrpe. Aes Sedai su se smenjivale tako da je na bojnom polju u isto vreme bio samo mali broj njih. Koriščenje tako malo Aes Sedai zahtevalo je da vojnici nose glavninu bitke, ali Aes Sedai su u bitku uvek ulazile odmorne. Njihov posao bio je da rasturaju buljuke Troloka, da im raspršuju odrede i da omogućuju vojnicima da izađu na kraj s rasturenim ostacima.

Pošto su Aes Sedai sprečavale Troloke da obrazuju čvrste borbene redove, bitka se odvijala veoma dobro, iako je bila naporna i krvava. Otkad su sišli s onih brda, nisu morali da se povuku i u suštini već nedelju dana uspešno sprečavaju troločko napredovanje.

Silvijana je jahala doratastog škopca pored Egvene i trudila se iz sve snage da sprečava Troloke da se previše približe. Zemljište neposredno ispred njih bilo je razrovano i rascepljeno od Silvijaninih napada, tako da su se po celom polju pružali zaseci nalik na šančeve. Uprkos tome, povremeno se dešavalo da se neki Trolok probije kroz blato i napadne Gavina.

Gavin primeti pokret u najbližem rovu i pođe napred. U jarku je vrebao vukoliki Trolok, koji zareža kada ga ugleda i pojuri da izađe.

„Voda teče nizbrdo“