Sećanje na svetlost

Ili to ili Rand jednostavno namerava da je ubije. Konopci ništa ne znače čoveku koji može da usmerava. Krv i pepeo, pomislio je Met. Kako li sam se ja našao u ovome? Učinio je sve što je mogao da bi izbegavao Randa!

Rand pogleda Tuon pravo u oči. Met duboko udahnu, pa skoči ispred nje. „Rande. Rande, čekaj malo. Hajdemo polako.”

„Zdravo, Mete“, prijatno ga pozdravi Rand. Svetlosti, pa on jeste lud! „Hvala ti što si me doveo do nje.“

„Doveo do...“

„Šta je on to rekao?“, zatraži da čuje Tuon.

Met se strmoglavo okrenu. „Ja... Ma ne, on to samo...“

Ona ga prostreli pogledom tako da bi izbušila rupe i u čeliku. „Ti si kriv za ovo“, prasnu na Meta. „Došao si, naveo me da ti pokažem naklonost, a onda ga doveo. Je li to tačno?“

„Ne krivi njega“, kaza Rand. „Bilo je potrebno da se nas dvoje opet sretnemo. Znaš da je to tačno.“

Met se zatetura između njih dvoje, pa diže obe ruke u oba smera. „Čekajte malo! Da ste oboje prestali! Čujete li šta vam pričam?“

Nešto zgrabi Meta i diže ga u vazduh. „Rande, prestani s tim!" viknu.

„Nisam ja“, odgovori Rand i licem mu minu izraz usredsređenosti. „Ah. Nalazim se pod štitom.“

Dok je Met visio u vazduhu, opipao se po grudima. Medaljon. Gdeje njegov medaljon? Met pogleda Tuon. Ona je samo na tren delovala posramljeno, dok je gurala ruku u džep na haljini. Odatle je izvadila nešto srebrnasto, možda nameravajući da upotrebi medaljon kako bi se zaštitila od Randa.

Ma sjajnoy pomislio je Met ječeči. Skinula ga je s njega dok je spavao, a on nije primetio. Krvavo sjajno.

Tkanja Vazduha spustiše ga pored Randa; Kejrid se vratio s jednom sul'dam i damanom. Sve troje bili su zajapureni, kao da su trčali koliko su ih noge nosile. Damane je usmeravala.

Tuon pogleda Randa i Meta, a onda poče da odsečnim pokretima prstiju upućuje znakove Selukiji.

„Baš ti hvala za ovo“, promrlja Met Randu. „Baš si krvavo dobar prijatelj.“

„I meni je drago što tebe vidim“, odgovori Rand, s naznakom smeška na usnama.

„Evo nas“, uzdahnu Met. „Opet si me uvukao u nevolje. Stalno to radiš.“

„Zaista?“

„Nego šta. U Ruideanu i Pustari, u Kamenu Tira... još dok smo bili u Dvema Rekama. Shvataš li ti da sam ja otišao na jug umesto da dođem na tvoju zabavicu sa Egvenom na Merilorskom polju da bih pobegao?“

„Ti ozbiljno misliš da si mogao da pobegneš od mene?" upita ga Rand smešeći se. „Zaista misliš da bi ti ono dozvolilo?“

„Mogao sam da krvavo probam. Bez uvrede, Rande, ali ti ćeš ipak da poludiš i sve ono ostalo. Zaključio sam da bi bilo najbolje da u tvojoj blizini bude jedan prijatelj manje kojeg moraš da ubiješ. Znaš, da ti uštedim trud. Inače, šta ti se desilo s rukom?“

„Šta se tebi desilo sa okom?“

„Malecki nesrečni slučaj s vadičepom i trinaest besnih gostioničara. A tvoja ruka?“

„Ostao sam bez nje dok sam zarobljavao jednog od Izgubljenih.“

„Zarobljavao?" upita Met. „Smekšao si.“

Rand frknu. „A ti si kao bolji od mene.“

„Ubio sam golama“, odvrati mu Met.

„Ja sam oslobodio Ilijan od Samaela.“

„Ja sam se oženio caricom Seanšana.“

„Mete“, odgovori mu Rand, „zar ti zaista pokušavaš da se nadmećeš u hvalisanju s Ponovorođenim Zmajem?" A onda zastade. „Sem toga, ja sam očistio saidin. Pobedio sam.“

„A, to baš i ne vredi nešto“, primeti Met.

„Ne vredi nešto? To je najvažnije što se dogodilo još od Slamanja.“

„Ma ti i tvoji Aša’mani već ste ludi“, odbrusi mu Met, „tako da to nije ni bitno." On skrenu pogled. „Inače lepo izgledaš. Cini se da u poslednje vreme više vodiš računa o sebi.“

„Dakle, ipak ti je stalo“, primeti Rand.

„Naravno da jeste“, progunđa Met opet gledajući Tuon. „Mislim, moraš da ostaneš živ, zar ne? Da odeš na onaj tvoj mali dvoboj s Mračnim i da nas sve spaseš? Prija mi što znam da izgledaš kao da si spreman za to.“

„E baš mi je drago što to čujem“, odgovori mu Rand smešeči se. „Nema zajedljivih opaski o mom kaputu?“

„Sta? Opaski? Zar te i dalje pecka to što sam te malo zadirkivao pre dve godine?“

„Zadirkivao?“, upita ga Rand. „Nedeljama nisi hteo da razgovaraš sa mnom.“

„Čekaj malo“, kaza mu Met, „nije bilo baš tako strašno. Tog dela se jasno sećam.“

Rand odmahnu glavom, kao da mu je nešto smešno. On je krvavo nezahvalan, eto šta je. Met je otišao po Elejnu, kao što je Rand tražio od njega, a eto mu .hvale. Istina, Met se nakon toga malo zaneo i pošao svojim putem. Ali ipak je uradio šta se od njega tražilo, zar ne?

„U redu“, veoma tiho kaza Met otimajući se u stegama Vazduha koje su ga držale. „Rande, izvući ću nas iz ovoga. Oženjen sam njom. Pusti mene da pričam i...“

„Kćeri Artura Hokvinga“, obrati se Rand Tuon. „Vreme hrli ka kraju svega. Poslednja bitka je otpočela a niti se ispredaju. Ubrzo će početi i moje Poslednje iskušenje.“

Tuon pođe napred, dok joj je Selukija hitrim pokretima prstiju davala Poslednjih nekoliko znakova. „Ponovorođeni Zmaju, ti ćeš biti odveden u Seanšan“, odvrati Tuon. Glas joj je bio staložen i odlučan.