Sećanje na svetlost

Aša’man ga posluša i hitnu u vazduh mlaz crvene svetlosti. Lan okrenu Mandarba i pokaza mačem prema logoru. Njegove jedinice okupiše se oko njega. Taj njihov napad je i trebalo da bude brz, nakon čega sledi povlačenje. Nisu održavali čvrst bojni red. To je teško kada je reč o konjičkom jurišu.

Njegovi vojnici se povukoše, a Saldejci i Arafeljani dojahaše u brzim talasima kako bi rasturili troločke redove i branili odstupnicu. Mandarb je bio mokar od znoja; svakom konju bi bilo teško da nakon juriša nosi dva oklopnika. Sada kada više nisu bili u neposrednoj opasnosti, Lan uspori korak.

„Dipe“, upita Lan kada se približiše pozadinskim redovima. „Kako je Ander?“

„Ima nekoliko slomljenih rebara, slomljenu ruku i povredu glave“, odgovori Dip. „Iznenadio bih se da sada može da izbroji do deset, ali viđao sam i gore rane. Izlečiću povredu glave, a ostalo može da čeka.“

Lan klimnu i zauzda konja. Jedan od njegovih stražara - namrgođeni čovek po imenu Beniš, koji je nosio tarabonski veo, mada i hadori iznad njega - pomogao mu je da skine Andera s Mandarba, pa su ga preneli do Dipovog konja. Jednonogi Aša’man nagnu se u sedlu za koje je bio vezan remenjem i spusti ruku Anderu na glavu, pa se usredsredi.

Anderov pogled se razbistri i on postade svestan. A onda poče da psuje.

Biće on dobro, pomislio je Lan gledajući bojište. Nakot Senke uzmiče. Skoro je sumrak.

Princ Kajsel dokasa do Lana. „Na onom saldejskom barjaku vidi se kraljičina crvena pruga“, primeti. „Lane, ona opet jaše s njima.“

„Ona im je kraljica. Može da radi šta god hoće.“

„Trebalo bi da porazgovaraš s njom“, reče mu Kajsel odmahujući glavom. „Lane, to nije dobro. I druge žene iz saldejske vojske počinju da jašu s vojnicima.“

„Gledao sam Saldejke kako vežbaju“, odvrati Lan i dalje gledajući bojište. „Kad bih morao da se opkladim ko će pobediti u dvoboju između neke od njih i nekog vojnika iz bilo koje južnjačke vojske, kladio bih se na Saldejku.“

„Ali...“

„Ovaj rat se svodi na sve ili ništa. Kad bih mogao da sakupim sve žene u Krajinama i da im stavim mačeve u ruke - to bih i učinio. Za sada ću se zadovoljiti time da ne pravim gluposti - kao što bi bilo izricanje zabrane dobro uvežbanim i strastvenim vojnicima da se bore. Međutim, ako ti rešiš da ne upražnjavaš takvu razboritost, slobodno im reci šta misliš. Obećavam da ću te pristojno sahraniti kada me puste da ti skinem glavu s koca.“

„Ja... Da, lorde Mandragorane“, izusti Kajsel.

Lan izvadi durbin i pogleda bojište.

„Lorde Mandragorane?“, upita Kajsel. „Zaista misliš da će ovaj plan uroditi plodom?“

„Ima previše Troloka“, odgovori Lan. „Predvodnici vojski Mračnoga kote ih godinama kao pacove. Troloci mnogo jedu; svakom od njih potrebno je . daleko više hrane nego nekom čoveku.

Dosad mora da su očistili celu Pustoš od svega što može da ih prehrani. Senka je utrošila svaku trunčicu hrane kako bi stvorila ovu vojsku, računajući na to da će Troloci moći da jedu leševe.“

I naravno, sada kada je bitka okončana, Troloci su se zarojili preko polja da bi obavili svoje grozno sakupljanje. Više vole ljudsko meso, ali ješće i svoje poginule. Lan je proveo četiri dana bežeći pred njihovom vojskom da im ne bi obezbedio leševe za gozbu.

To su uspeli da izvedu samo zahvaljujući tome što su spalili Fal Daru, Fal Moran i ostale gradove na zapadu Šijenara. Troloke je usporilo to što su morali da traže hranu po tim gradovima, tako da je Lanova vojska stigla da odstupi i da se uredno povuče.

Šijenarci u obližnjim gradovima nisu ostavili ništa jestivo. Cetiri dana bez hrane. Troloci nemaju redovno snabdevanje. Jedu šta god nađu. Sada su već mrtvi gladni. Lan ih je gledao kroz durbin. Mnogi nisu ni sačekali da se meso baci u kazane. Više su životinje nego ljudi.

Više su Senka nego bilo jedno bilo drugo, pomislio je Lan spuštajući durbin. Njegov plan je grozan, ali Svetlost dala da bude đelotvoran. Njegovi ljudi će se boriti i doći će do gubitaka, a ti gubici će postati mamac za pravu bitku.

„Sada“, prošapta Lan.

I lord Agelmar je to uočio. Rogovi se oglasiše i žuti zrak svetlosti sevnu kroz vazduh. Lan okrenu Mandarba, a konj frknu na tu zapovest. Umoran je baš kao Lan, ali obojica mogu da izdrže još jednu bitku. Moraće.

„Tai'šar Malkijer!“ zaurla Lan spuštajući mač i predvodeći povratak svoje vojske na bojno polje. Svih pet krajiških vojski sručilo se na rasturenu troločku hordu. Troloci su potpuno rasturili bojne redove da bi se tukli oko leševa.

Dok je Lan jurišao na njih kao lavina, čuo je Mirdraale kako urlaju na sav glas, pokušavajući da uspostave nekakav red među Trolocima. Bilo je više nego prekasno. Većina izgladnelih zveri nije ni digla pogled sve dok se vojske nisu našle gotovo pred njima.