Sećanje na svetlost

„Obećanja da će neko nešto pokušati ne postižu preterano velike stvari prilikom političkih pregovora“, odgovori joj Rand, „ma koliko bila iskrena." Pruži ruku, pa raširi prste i pogleda kroz šatorski ulaz. Izgledalo je kao da se sprema da zgrabi zemlje na jugu. Da ih ščepa, proglasi svojim i zaštiti.

Zmaj na njegovoj ruci presijavao se zlatno i grimizno. „Jednom Zmaj za sećanje izgubljeno." Pruži drugu ruku, koja se završavala patrljkom. „Dvaput Zmaj... za cenu koju on mora da plati.“

„Šta ćeš ako te seanšanski vođa opet odbije?“, upita ga Moiraina.

Nije joj kazao da ga je carica i prvi put odbila. Čovek Moiraini ne mora ništa da priča. Ona sve sama sazna.

„Ne znam“, tiho joj odgovori Rand. „Moiraina, izgubićemo ako se oni ne budu borili. Nećemo imati ništa ako ne pristupe Zmajevom miru.“

„Previše vremena provodiš baveći se tim sporazumom“, kaza mu Moiraina. „To ti skreće pažnju s pravog cilja. Zmaj ne donosi spokoj, već uništenje. Ne možeš to da promeniš običnim parčetom hartije.“

„Videćemo“, kaza Rand. „Hvala ti na savetu. I sada i uvek. Mislim da ti to nisam dovoljno govorio. Moiraina, imam veliki dug prema tebi.“

„Pa“, odgovori mu ona, J dalje bih da popijem čaj.“

Rand je s nevericom pogleda, a onda se grohotom zasmeja i ode da joj ga donese.

Moiraina je držala šolju toplog čaja koju joj je Rand doneo pre nego što je otišao. Otkad su se rastali, zavladao je tolikim krajevima, ali je ostao onako skroman kao kada ga je upoznala u Dvema Rekama. Možda je čak skromniji.

Skroman je prema meni, pomislila je. Ali veruje da može da ubije Mračnoga. To nije odlika skromnog čoveka. Rand al'Tor - tako neobična mešavina samoponižavanja i gordosti. Je li napokon pronašao ravnotežu? Iako mu je rekla to što mu je rekla, njegovo današnje ponašanje prema njoj dokaz je da on više nije mladić, već odrastao muškarac.

I muškarac može da pogreši, a to su često najopasnije greške.

„Točak tka kako Točak želi“, promrmlja ona sebi u bradu i srknu čaj. Pošto je bio pripremljen Randovom rukom a ne nečijom tuđom, ukusan je i mirisan kao što je čaj uvek bio u boljim vremenima. Nimalo ga nije dodirnula senka Mračnoga.

Da, Točak tka kako želi. Samo što bi ona ponekad volela da je malo lakše razumeti njegovo tkanje.

„Da li svi znaju šta da rade?“, upita Lan okrećući se u Mandarbovom sedlu.

Ander klimnu. Lično je obavestio vladare, a oni su to prosledili svojim vojskovođama i zapovednicima. Vojnicima je naredba preneta tek u poslednjem trenutku.

Među njima svakako ima Prijatelja Mraka. Uvek ih ima. Nije moguće istrebiti pacove u nekom gradu, ma koliko mačaka čovek doveo. Svetlost dala, te vesti čuće se prekasno da bi pacovi upozorili Senku.

„Jašimo“, naredi Lan i potera Mandarba. Ander visoko diže barjak Malkijera i dade se u galop pored njega. Pridružiše mu se redovi Malkijeraca. Mnogi od njih imali su tek malo malkijerske krvi u venama i zapravo su bili Krajišnici iz drugih zemalja. Međutim, svejedno su rešili da jašu pod njegovim stegom i počeli su da nose hadori.

Na hiljade i hiljade konjanika jahalo je s njim, a kopita su rovala meku zemlju. Povlačenje njihove vojske bilo je dugo i teško. Troloci su mnogo brojniji i stalno postoji opasnost da će opkoliti Lanove ljude. Lanova konjica izuzetno je pokretna, ali vojnicima se ne može nametnuti neograničena brzina, a Troloci hitro marširaju. Zapravo, brže nego što to ljudi mogu, naročito kada ih Seni gone i bičuju. Srećom, požari koji su divljali okolinom usporavaju Senkinu vojsku. Da nije toga, Lanovi ljudi možda ne bi ni mogli da pobegnu.

Lan se poguri u sedlu kada Gospodari straha počeše s grmljavinom. S njegove leve strane jahao je Aša’man Dip, privezan za sedlo pošto je ostao bez noge. Dok je vatrena kugla sevala kroz vazduh prema Lanu, Dipovo lice poprimilo je izraz usredsređenosti i on je ispružio ruke. Vatra se raspršila u vazduhu iznad njih.

Ziške padoše kao grimizna kiša, a pramičci dima ostajali su za njima. Jedna pade Mandarbu na vrat, a Lan je oklopnom rukavicom skloni s njega. Konj to kao da nije ni primetio.

Tu je tle bilo duboka glina. Krajolik se sastojao od zatalasanih brda obraslih travom, stenja i šumaraka ogoljenog drveća. Vojska se povlačila uz obale reke More, koja će sprečiti Troloke da im dođu sa istoka.

Dim se dizao iz dve tačke na obzorju. Fal Dara i Fal Moran. Dva najveća šijenarska grada spalili su njihovi žitelji, skupa sa imanjima i voćnjacima - spaljeno je sve što može da nahrani Troloke makar malo.

Odbrana tih gradova nije dolazila u obzir. To znači da su morali da budu uništeni.

Vreme je da se uzvrati udarac. Lan je poveo juriš u samo središte troločke vojske, a Troloci su postavili koplja da bi dočekali malkijersku i šijenarsku tešku konjicu. Lan spusti koplje Mandarbu uz vrat. Malo se nagnu i upre u stremenje, čvrsto se držeći kolenima i nadajući se da će usmerivači - Lan ih sada ima četrnaestoro, nakon što mu je Egvena poslala malo pojačanje - moći da urade svoj deo posla.