Sećanje na svetlost

Pa, neka Troloci probaju da se bore protiv nekog svoje veličine. Režali su dok ih je bojni red Ogijera primoravao da uzmiču. Loijal je zadavao udarac za udarcem, odsecajući ruke i razvaljujući trupove. Progura se između dva medveda Troloka, mlateći sekirom oko sebe i urlajući od srdžbe, srdžbe zbog toga šta su Troloci učinili Ogijerima. Oni bi trebalo da uživaju u spokoju stedinga. Trebalo bi da grade, da pevaju i da rastu.

Ali ne mogu. Zbog tog... tog korova oni ne mogu! Ogijeri su primorani da ubijaju. Troloci su graditelje pretvorili u uništitelje. Primorali su Ogijere i ljude da budu isti kao oni. Zov krvi, zov smrti.

Pa, Senka će videti koliko Ogijeri mogu da budu opasni. Oni će se boriti i oni će ubijati. A to će raditi bolje nego što ma koji čovek, Trolok ili Mirdraal može i da zamisli.

Sudeći po strahu koji je Loijal video u troločkim očima - počinju to da shvataju.

„Svetlosti!" uzviknu Galad povlačeći se iz najžešće borbe. „Svetlosti!“

Ogijerski napad bio je stravičan i‘veličanstven. Ta stvorenja borila su se ušiju priljubljenih, očiju razrogačenih a širokih lica spljoštenih kao da su nakovnji. Kao da su se preobrazili i izgubili sav. spokoj. Probijali su se kroz redove Troloka, sasecajući te zveri na komade. Drugi red Ogijera, koji se sastojao uglavnom od ženki, sekao je Troloke dugim noževima, obarajući one što su se probili kroz prvi red.

Galad je mislio da su Troloci zastrašujući zbog njihove uvrnute mešavine ljudskih i životinjskih crta, ali Ogijeri su ga više uznemirili. Troloci su jednostavno grozni... ali Ogijeri su nežni, tihi i blagi. Videti ih pobesnele, kako na sav glas urlaju svoju strašnu pesmu i napadaju sekirama dugim bezmalo koliko je prosečan čovek visok... Svetlosti!

Galad mahnu Deci da odstupe, a onda se sagnu kada jedan Trolok tresnu u obližnje drvo. Neki Ogijeri grabili su ranjene Troloke za ruke i bacali ih s puta. Mnogi Ogijeri bili su krvavi do pojasa, jer su sekli i komadali kao kasapi koji pripremaju meso. Povremeno bi neko od njih pao, ali iako nisu nosili oklope, činilo se da im je koža tvrda.

„Svetlosti!“, izusti Trom prilazeći Galadu. „Jesi li ikada video išta nalik tome?“

Galad samo odmahnu glavom. Bio je to najiskreniji odgovor kojeg je mogao da se seti.

„Kad bismo imali vojsku takvih..." poče Trom.

„Oni su Prijatelji Mraka“, prekide ga Golever, koji im se pridružio. „Sasvim sigurno Nakot Senke.“

„Ogijeri nisu Nakot Senke ništa više od mene“, zajedljivo odvrati Galad. „Vidi, oni kolju Troloke.“

„Svakog časa će se okrenuti protiv nas“, odgovori mu Golever. „Samo gledaj..." Zaćuta slušajući kako Ogijeri poju svoju ratnu pesmu. jedan veliki odred Troloka rasturi se i poče da beži oko Mirdraala koji su psovali na sav glas. Ogijeri ih nisu pustili da pobegnu. Pobesneli, divovski Graditelji pojurili su za njima, sekući im noge svojim dugim sekirama i obarajući ih tako da je krv liptala na sve strane a bojište odzvanjalo od bolne rike.

„Pa?“, upita Trom.

„Možda...zausti Golever. „Možda je ovo nekakva varka - da bi pridobili naše poverenje.“

„Golevere, ne budi budala“, reče mu Trom.

„Nisam...“

Galad ih prekide dižući ruku. „Pokupite naše ranjenike i krenimo ka mostu.“

Rand pusti da mu se uskomešane boje rasprše ispred očiju. „Još malo pa je vreme da pođem“, reče.

„U bitku?“, upita Ninaeva.

„Ne, već kod Meta. On je u Ebou Daru.“

Vratio se iz Elejninog logora na Merilor. U glavi mu je još odzvanjao razgovor s Tamom. Pusti. Nije to ni izbliza tako lako. Mada, neko breme palo mu je s pleća nakon što je razgovarao sa svojim o c e m. Pusti. Tamove reči odzvanjale su nekom dubinom koja je prevazilazila njihovo očigledno značenje.

Rand odmahnu glavom. Ne može priuštiti sebi da traći vreme na takve misli. Poslednja bitka... mora joj posvetiti svu svoju pažnju.

Polazilo mi je za rukom da se veoma približim a da ne privučem pažnju na sebe, pomislio je dodirujući bodež s drškom od jelenskog roga koji mu je bio zadenut za pojas. Izgleda da je to tačno - Mračni ne može da me oseti kada nosim ovo sa sobom.

Pre nego što bude mogao da krene na Mračnoga, moraće da uradi nešto u vezi sa Seanšanima. Ako je ono što je Tom kazao tačno, možda je Met ključ. Seanšani moraju da pristupe Zmajevom miru. Ako ne bude tako...

„To je izraz koji dobro pamtim“, začu se tih glas. „Utučenost. Rande al’Tore, ti to tako dobro radiš.“

On se okrenu da pogleda Moirainu. Iza nje, na kartama koje mu je Avijenda poslala po glasniku, bili su ucrtani položaji na kojima će se njegova vojska okupiti u Pustoši.

Moiraina priđe Randu. „Znaš li da sam imala običaj da sate provodim u razmišljanju i pokušavanju da dokučim šta li se odvija u toj tvojoj glavi? Pravo je čudo što nisam počupala kosu od sluđenosti.“

„Bio sam budala što ti nisam verovao“, odgovori joj Rand.