Sećanje na svetlost

„Verujem ja Mrtvoj straži“, odgovori joj Met trljajući rame gde ga je jedan od njih pritisnuo kolenom. „Ali ne znam baš, Tuon. General Galgan pokušava da te ubije; moguće je da sarađuje s neprijateljem.“

„Ne misli ozbiljno da me ubije“, nehajno odgovori Tuon.

„Jesi li ti krvavo luda?“, upita je Met.

„Jesi li ti krvavo glup?" odbrusi ona. „Unajmio je samo ubice iz ove zemlje - a ne prave krvnike.“

„Onaj Sivi čovek je iz ove zemlje“, primeti Met.

To je ućutka. „S kime si se kockao pa si izgubio to oko?“

Svetlosti! Zar če svi da ga za to pitaju na taj način? „Prolazio sam kroz neke teške stvari“, odgovori on. „Izvukao sam živu glavu i to je jedino bitno.“

„Hmmm. I spasao si je? Onu ženu koju si pošao da izbaviš?“

„Otkud ti znaš za to?“

Ona mu nije odgovorila. „Rešila sam da ne budem ljubomorna. Imaš sreće. Pristaje ti to što si ostao bez jednog oka. Ranije si bio previše lep.“

Previše lep? Svetlosti. Šta to uopšte znači?

„Inače, baš lepo što te vidim“, kaza Met, pa sačeka nekoliko trenutaka. „Kada čovek kaže tako nešto, običaj je da i ti kažeš da ti je drago što vidiš njega.“

„Sada sam carica“, odgovori Tuon. „Ja ne čekam druge, niti mi je drago što se neko vratio. Njihov povratak je očekivan, budući da mi služe.“

„Baš znaš kako da učiniš da se čovek oseća voljeno. Pa, svejedno znam šta osećaš prema meni.“

„A kako to?“

„Osvrnula si se preko ramena.“

Ona odmahnu glavom. „Metrime, zaboravila sam da si izvanredno umešan u tome da govoriš besmislice.“

„Kada si me videla“, objasni joj Met, „s bodežom u ruci - kao da ću ga baciti na tebe - nisi pozvala stražare. Nisi se bojala da sam došao da te ubijem. Osvrnula si se preko ramena da vidiš šta ja to gađam. Mislim da je to najveći dokaz ljubavi koji muškarac može da dobije od žene. Sem ako nećeš da mi malo sedneš u krilo...“

Ona nije odgovarala. Svetlosti, deluje ledeno. Hoće li se sve promeniti sada kada je ona carica? Nije moguće da ju je već izgubio, zar ne?

Furik Kejrid, kapetan Mrtve straže, ubrzo je stigao praćen Muzengeom. Kejrid je izgledao kao da je upravo otkrio da mu je kuća izgorela do temelja. Ostali iz Mrtve straže pozdraviše ga kao da hoće da propadnu u zemlju pred njim.

„Carice, pogled mi je spušten“, reče Kejrid, prostirući se na trbuh pred njom. „Pridružiću se onima koji su te izneverili u prosipanju naše krvi i naših života pred tobom čim stigne novi odred koji će preuzeti tvoju zaštitu.

„Vaši životi su moji“, odgovori mu Tuon, „i nećete ih okončati dok vam ja ne dam dozvolu. Ovaj ubica nije rođen prirodnim putem, večje stvor Senke. Pogledi vam nisu spušteni. Princ gavranova će vas naučiti kako da uočite takve stvorove, da više ne biste bili iznenađeni.“

Met je prilično siguran đa se Sivi ljudi ipak rađaju prirodnim putem, ali to važi i za Troloke i Seni. Međutim, čini mu se da baš nije prikladno da to sada pominje pred Tuon. Sem toga, pažnju mu je privuklo nešto drugo u tim naređenjima koja je izdala.

„Šta ću ja da radim?“, upita je Met.

„Da ih podučavaštiho mu odgovori Tuon. „Ti si Princ gavranova. To će biti deo tvojih dužnosti.“

„Moramo da popričamo o tome“, odvrati joj Met. „Tuon, neće moći da me svi oslovljavaju s visočanstvo. Jednostavno neće moći.“

Ona mu nije odgovorila. Čekala je dok se pretraga nastavljala i nije ni mrdnula da se vrati u palatu.

Kejrid je napokon ponovo prišao. „Najviša, u vrtovima nema ni traga od tog stvora, ali jedan od mojih ljudi je otkrio krv na zidu. Pretpostavljam da je ubica pobegao u grad.“

„Nije verovatno da će noćas opet pokušati da me ubije“, reče mu Tuon, „dok smo u stanju uzbune. Nemojte da prenosite vest o ovome običnim vojnicima ili stražarima. Obavestite moj Glas da je naša varka prestala da deluje i da ćemo morati da razmotrimo novu.“

„Da, carice“, odgovori Kejrid, opet se nisko klanjajući.

„Za sada“, nastavi Tuon, „raščistite i obezbedite okolinu. Provešću vreme sa svojim supružnikom, koji je tražio da učinim da se oseća voljenim „Nisam baš tako...“, zausti Met dok se Mrtva straža povlačila u tamu. Tuon je jedan tren odmeravala Meta, a onda počela da se svlači. „Svetlosti!“, uzviknu Met. „Ti si to ozbiljno mislila?“

„Neću ti sedeti u krilu“, kaza mu Tuon izvlačeći jednu ruku iz odore i otkrivajući dojke, „mada ću ti možda dopustiti da ti sediš u mom. Noćas si mi spasao život. Time si zaslužio posebnu povlasticu. To...“

Ona ućuta kada je Met zgrabi i poljubi. Napela se od iznenađenja. U krvavom vrtu, pomislio je on. A svi vojnici stoje dovoljno blizu da nas čuju. Pa, ako je od Metrima Kautona očekivala da će biti stidljiv, gadno će se iznenaditi.

On prestade da je ljubi, ali ona je i dalje bila pribijena uz njega. Samozadovoljno je primetio da je ostala bez daha.