Sećanje na svetlost

Prestao je da pokušava da isključi svoje nagone i pustio da mu se telo prilagodi izazovu. Bezbedan u praznini, nije morao da se pita kako to da radi.

Sada je dvoboj uistinu otpočeo. Drveni mačevi klepetali su od oštrih udaraca, a Rand je držao ruku iza leđa i osećao koji če sledeći stav zauzeti. Ne bori se onako dobro kao što se nekada borio. I ne može; više nije moguće da zauzme neke stavove, niti može da udari sa istom snagom kao nekada.

Ali je bio ravan Tamu - do izvesne mere. Dok su se njih dvojica borili, svakom mačevaocu bilo bi jasno ko je od njih dvojice bolji. Ili bi mu makar bilo jasno ko je u prednosti. To je Tam. Rand je mlađi i jači, ali Tam je jednostavno čvrst. On jeste vežbao mačevanje jednom rukom. Rand je siguran u to.

Nije mu stalo do toga. Ta usredsređenost... nedostajala mu je ta usredsređenost. Pošto je morao da brine o toliko mnogo različitih stvari, pošto je morao da nosi tako teško breme, nije mogao da se posveti nečemu jednostavnom kao što je dvoboj. Sada je opet pronašao tu usredsređenost i potpuno joj se posvetio.

Neko vreme nije bio Ponovorođeni Zmaj. Cak nije bio ni sin koji provodi vreme sa ocem. Bio je učenik sa učiteljem.

Tada se setio da ma koliko dobar postao u bilo čemu, ma koliko se sada seća raznih stvari, i dalje ima mnogo toga što još može da nauči.

Nastavili su dvoboj. Rand nije vodio računa ko je pobedio u kojoj razmeni udaraca; samo se borio i uživao u spokoju koji je mačevanje budilo u njemu. Na kraju je osetio iscrpljenost, ali dobru iscrpljenost - a ne onu istrošenost koja ga je u poslednje vreme mučila. Bila je to iscrpljenost koja sledi nakon valjano obavljenog posla.

Obliven znojem, Rand diže drveni mač prema Tamu kako bi mu stavio do znanja da je završio. Tam uzmače i takođe diže mač. Stariji čovek se široko cerio.

Sačica Zaštitnika koji su stajali pored svetiljaka zatapša. Nije to bilo veliko gledalište - svega šest ljudi - ali Rand ih nije primetio. Device podigoše koplja u znak pozdrava.

„Baš je bila teška, zar ne?“, upita ga Tam.

„Šta je bilo teško?" upita Rand u odgovor.

„Ta odsečena šaka koju si nosio sa sobom.“

Rand se zagleda u svoj patrljak. „Da. Rekao bih da jeste.“

Tajlinin tajni prolaz vodio je do vrtova i završavao se veoma uzanom rupom nedaleko od mesta gde je Met počeo da se penje. On ispuza napolje i očisti prašinu s ramena i kolena, pa iskrivi vrat i pogleda balkon visoko iznad sebe. Popeo se do vrha zgrade, pa ispuzao kroz njenu utrobu. Možda tu postoji nekakav nauk. Moždaje taj nauk da bi Metrim Kauton trebalo da najpre potraži tajne prolaze, a onda da reši da se vere po krvavim četvorospratnicama.

On tiho izađe u vrt. Biljkama nije baš najbolje. Paperje bi trebalo da ima više resa, a drveče je golo kao Devica u šatoru za preznojavanje. Nimalo iznenađujuće. Čitava zemlja vene brže od mladića koji nema s kime da igra na proslavi Bel Tina. Met je prilično siguran da je Rand kriv za to. Ili Rand ili Mračni. Met sve krvave nevolje u svom životu može da pripiše ili jednom ili drugom. One plamene boje...

Mahovina je i dalje živa. Met nikada nije čuo da se mahovina koristi u vrtovima, ali zakleo bi se da je u tom vrtu razmeštena tako da obrazuje šare dok raste na stenju. Možda su baštovani iskoristili ono što su mogli kada je sve ostalo uvenulo.

Morao je da malo istražuje, da proviruje kroz suvo šiblje i preko leja uvelog cveća da bi našao Tuon. Očekivao je da će je zateći kako sedi spokojno i zamišljeno, ali trebalo je da zna da od nečega takvog nema ništa.

Met je čučao pored jedne paprati, tako da ga desetak pripadnika Mrtve straže koji su stajali u prstenu oko Tuon, dok je ona prolazila kroz niz borilačkih stavova, nisu primećivali. Bila je obasjana dvema svetiljkama koje su odavale neobičan i postojan plavi sjaj. Nešto je gorelo u njima, ali to nije bio običan plamen.

Svetlost se presijavala na njenoj mekoj i glatkoj koži boje plodne zemlje. Bila je u bledoj asolmi, haljini razdeljenoj sa strane tako da su se videle plave čakšire ispod nje. Tuon je vitkog stasa. On je jednom pogrešno pretpostavio da to znači da je nejaka i krhka. Nije tako.

Opet je obrijala glavu, pošto se više ne krije. Ma koliko to delovalo čudno, ćelavost joj lepo stoji. Kretala se obasjana plavim svetlom, kroz niz golorukih borilačkih stavova - i to sklopljenih očiju. Kao da se borila sa sopstvenom senkom. Met više voli dobar nož - ili, još bolje, svoj ašandarei - nego da se bori golim rukama. Sto je veće odstojanje između njega i čoveka koji pokušava da ga ubije, to bolje. Tuon izgleda nije potrebno ni jedno ni drugo. Gledajući je, shvatio je koliko je sreće imao one noći kada ju je oteo. Ona je smrtonosna i bez oružja.

Ona uspori, lagano mašući rukama ispred sebe, a onda brzo zadade udarac u jednu stranu. Udahnu i pomeri ruke na drugu, tako da joj se celo telo izvi.

Da li je voli?