Sećanje na svetlost

Tam ga pogleda pravo u oči. „Pa, pretpostavljam da bi trebalo da ga isprobam. Hajde.“

„Zar noću?“

„Još je veče“, odvrati Tam. „Ovo je dobro vreme. Vežbalište nije zauzeto.“

Rand izvi obrvu, ali skloni se u stranu dok je Tam obilazio sto i izlazio iz šatora. Rand pođe za njim, a Device otpratiše njega i njegovog oca do obližnjeg vežbališta, gde je nekoliko Zaštitnika mačevalo na svetlosti fenjera okačenih po stubovima.

Blizu stalka s drvenim oružjem za vežbanje Tam isuka svoj novi mač i izvede nekoliko poteza. Mada mu je kosa bila seda a lice izborano oko očiju, Tam al’Tor kretao se kao svilena traka na vetru. Rand nikada nije video svog oca kako se bori, pa čak ni kako vežba. Istini za volju, jednom delu njega bilo je teško i da zamisli blagog Tama al’Tora kako ubija bilo šta sem divljači za ražanj.

Sada je video. Obasjan treperavim svetlom fenjera, Tam al’Tor je klizio u mačevalačke stavove kao u lepo razgažene čizme. Za divno čudo, Rand shvati da je ljubomoran. Ne na svog oca, već na sve koji mogu da osete spokoj koji sa sobom nosi vežbanje mačevanja. Rand diže jednu šaku, a onda patrljak druge. Mnogi stavovi traže dve ruke. Boriti se kao Tam nije isto što i boriti se s kratkim mačem i štitom, kao što mnogi pešadinci rade. Ovde je reč o nečemu sasvim drugačijem. Rand možda i dalje može da se bori, ali nikada više neće moći da radi to. Ništa više nego što čovek kojem nedostaje jedno stopalo može da pleše.

Tam završi „zec nalazi jazbinu" jednim skladnim pokretom vraćajući mač u kanije. Narandžasta svetlost fenjera presijavala se po sečivu dok je klizilo u korice. „Prelepo“, reče Tam. „Svetlosti, težina... majstorstvo s kojim je iskovan... Je li iskovan pomoću Moći?“

„Ne znam“, odgovori Rand.

Nije imao priliku da se bori s njim u rukama.

Tam prihvati vrč vode od jednog mladog poslužitelja. Nekoliko novih vojnika u daljini je uvežbavalo kopljaničku borbu, radeći do kasno u noć. Svaki trenutak proveden u vežbanju zna da bude dragocen, naročito za one koji nisu često u prvim redovima.

Novi vojnici, pomislio je Rand gledajući ih. I oni su moje breme. Svi koji se bore.

Naći će način da porazi Mračnog. Ako to ne učini, ti ljudi se uzalud bore.

„Zabrinut si, sine“, reče mu Tam vraćajući vrč poslužitelju.

Rand je našao spokoj u sebi pre nego što se okrenuo prema Tamu. Setio se iz svog starog života nečega što je pročitao u jednoj knjizi. Ključ vodstva jeste u mreškanju talasa. Površina vode ne može da bude spokojna ako je voda uzburkana ispod površine. Isto tako, neka skupina ljudi ne može da bude mirna i usredsređena ako njen voda ne zna za mir.

Tam ga je pogledao, ali nije dovodio u pitanje iznenadnu masku uzdržanosti koju je poprimilo Randovo lice. Umesto toga, Tam je pružio ruku u stranu pa s postolja uzeo jedan drveni mač za vežbanje. Bacio ga je Randu, koji ga uhvati stojeći s drugom rukom iza leđa.

„Oče“, reče Rand u znak upozorenja dok je njegov otac uzimao drugi mač za vežbanje. „Ovo nije pametno.“

„Čuo sam da si postao odličan mačevalac“, reče mu Tam nekoliko puta mahnuvši drvenim mačem kako bi proverio je li dobro uravnotežen. „Voleo bih da vidim šta možeš. Nazovi to očinskim ponosom.“

Rand uzdahnu, pa diže drugu ruku i pokaza patrljak. Ljudima pogled obično beži s njega, kao da vide Sivog čoveka. Ne dopada im se ni pomisao da njihov vajni Ponovorođeni Zmaj ima neku manu.

Nikada ne pokazuje koliko je umoran. Telo mu je istrošeno kao vodenični kamen koji je mleo pokolenjima. I dalje ima snage da uradi svoj posao - i uradite ga - ali, Svetlosti, ponekad je umoran. Breme nadanja miliona ljudi teže je nego da čitavu planinu nosi na plećima.

Tam uopšte nije obraćao pažnju na patrljak. Izvadio je maramicu pa ju je obmotao oko jedne šake i vezao je pomažući se zubima. „Sada ništa neću moći da uhvatim drugom rukom“, reče i opet zamahnu mačem. „Biće to poštena borba. Hajde, sine.“

Tamov glas bio je zapovednički - kako to samo očev glas može da bude. Bio je to isti onaj glas kojim je jednom poterao Randa da se ispili iz kreveta i počisti kolibu za mužu.

Rand ne može da ne posluša taj glas - ne Tamov. To je usađeno u njega. Uzdahnu i pođe napređ. „Više mi nije potreban mač da bih se borio. Imam Jednu moć.“

„To bi bilo značajno“, odvrati Tam, „da mačevanje sada ima ikakve veze s borbom.“

Rand se namršti. Šta...

Tam ga napade.

Rand zaustavi njegov udarac zamahnuvši s pola snage i bezvoljno. Tam pređe u „perje na vetru“, okrećući mač i zadajući drugi udarac. Rand ustuknu, opet dižući mač da zaustavi Tamovo sečivo. Nešto se probudi u njemu - nekakav polet. Tam opet napade. Rand diže mač i - nagonski - diže i drugu ruku.

Samo što više nema drugu šaku kojom će da uhvati kraj balčaka. Zato je njegov hvat bio slab, pa mu je Tamov udarac skoro izbio mač iz ruke.