Sećanje na svetlost

Met se zbog tog pitanja osećao nelagodno. Već mu nedeljama rovari na ivicama misli, kao pacov koji pokušava da se dokopa žita. To nije pitanje kakvo bi Metrim Kauton trebalo da postavlja seb,i. Metrim Kauton brine samo o curi u krilu i sledećem bacanju kockica. Pitanja o ljubavi treba ostaviti Ogijerima, koji imaju vremena da sede i gledaju drveće kako raste.

Venčao se s njom. To je bio nesrećan slučaj, zar ne? Krvave lisice kazale su mu da će tako biti. I ona se venčala s njim. I dalje mu nije jasno zašto. Ima li to nekakve veze sa onim znamenjima koja je pominjala? Njihovo udvaranje bilo je više igra nego romansa. Met voli igre i uvek gleda da pobedi. Tuonina ruka bila je nagrada. Ali šta će s njom sada kada je ima?

Ona nastavi da vežba stavove, povijajući se kao trska pred vetrom. Nagib u jednu stranu, pa pokret rukom u drugu. Aijeli bitku zovu plesom. Sta li bi pomislili da ovo vide? Tuon se kreće skladno kao svaki Aijel. Ako je bitka ples, uglavnom se odvija uz muziku neke raskalašne krčme. Ovaj ples se igra uz laganu melodiju majstorskog pevača.

Nešto se pomeri iza Tuoninog ramena. Met se ukoči, zureći u tamu. Ah, to je samo baštovan. Običan čovek s kapom na glavi i pegavim obrazima. Jedva da zaslužuje da mu se posveti pažnja. Met ga smesta zaboravi i nagnu se napred kako bi bolje video Tuon. Nasmešio se zbog njene lepote.

Šta li baštovan traži napolju u ovo vreme?, pomislio je. Mora da je to neki čudan čovek.

Met ga opet pogleda, ali bilo mu je teško da ga razazna. Baštovan se provuče između dvojice pripadnika Mrtve straže. Oni kao da nisu marili za to. Ni Met ne bi trebalo da mari. Oni mora da veruju tom čoveku...

Met gurnu ruku u rukav i izvadi nož. Diže ga, ne dopuštajući sebi da razmišlja o tome zašto to radi. Dok je dizao nož, šaka mu se gotovo neprimetno očešala o jednu granu.

Tuon smesta otvori oči i pogleda pravo u Meta, iako je svetlo bilo veoma slabo. Ugleda nož u njegovoj ruci, spreman za bacanje.

A onda se osvrnu.

Met baci nož, a plavo svetlo zablešta na njemu dok se okretao u vazduhu. Nož prolete na manje od prst od Tuonine brade i zari se baštovanu u rame dok je on dizao svoj nož. Čovek odsečno uzdahnu i zatetura se. Met bi više voleo da ga je pogodio u grlo, ali nije želeo da se igra s mogućnošću da povredi Tuon.

Umesto da bude pametna i da pobegne, Tuon skoči na tog čoveka a ruke joj sevnuše ka njegovom grlu. Met se nasmeši kad to vide. Nažalost, čovek je imao taman dovoljno vremena - a ona je bila u taman dovoljnom raskoraku - da mu je uspelo da se odgurne i proleti između zbunjenih stražara. Metov drugi bodež zari se u zemlju iza ubičine pete dok je on nestajao u mraku.

Tren kasnije tri čoveka - a svaki je bio težak otprilike kao omanja zgrada - srušiše se na Meta, pribijajući mu lice uz suvu zemlju. Jedan mu stade na zapešće, a drugi mu otrgnu ašandarei.

„Stanite!” prodra se Tuon. „Pustite ga! Trčite za onim drugim, budale jedne!“

„Drugim, veličanstvo?“, upita jedan stražar. „Nije bilo nikoga drugog.“

„Cija je onda ovo krv?" upita Tuon pokazujući tamnu mrlju koju je ubica ostavio za sobom na zemlji. „Princ gavranova video je ono što vi niste. Pretražite okolinu!“

Vojnici iz Mrtve straže lagano se digoše s Meta. On zastenja. Cime hrane te ljude? Ciglama? Ne voli da ga oslovljavaju s „visosti“, ali bilo bi lepo da mu ukažu malo poštovanja. To jest, ako će to sprečiti da sede po njemu.

Diže se na noge, pa pruži ruku jednom posramljenom stražaru. Na licu tog čoveka bilo je više ožiljaka nego kože. On vrati Metu ašandarei, pa ode da pomogne u pretraživanju vrta.

Tuon prekrsti ruke, očigledno nimalo zatečena onim što se desilo. „Metrime, rešio si da odugovlačiš sa svojim povratkom meni.“

„Odugovlačim sa... Došao sam da bih te krvavo upozorio, a ne da bih ti se vratio. Ja sam svoj čovek.“

„Možeš da se pretvaraš šta god hoćeš“, odgovori mu Tuon osvrćući se da pogleda kako Mrtva straža mlatara po žbunju. „Ali ne smeš da budeš odsutan. Ti si važan za carstvo i možeš da mi budeš od koristi.“

„Ma zvuči predivno“, progunđa Met.

„Sta je ono bilo?“, tiho ga upita Tuon. „Nisam primetila onog čoveka sve dok ti nisi privukao pažnju na njega. Oni stražari su najbolji u carstvu. Videla sam Darua kako je golom rukom uhvatio strelu u letu, a Barin je jednom prilikom sprečio čoveka da diše prema meni zato što je posumnjao da je reč o ubici sa ustima punim otrova. Bio je u pravu.“

„To se zove Sivi čovek“, odgovori joj Met naježivši se. „Ima nečeg jezivo običnog u vezi s njima - teško je primetiti ih i usredsrediti se na njih.“

„Sivi čovek“, zamišljeno reče Tuon. „Još mitova koji su oživeli. Baš kao oni tvoji Troloci.“

„Tuon, Troloci su stvarnost. Krvavi...“

„Naravno da su Troloci stvarnost“, prekide ga ona. „Zašto ne bih verovala da jesu?" Prskosno ga pogleda, kao da ga izaziva da joj pomene koliko ih je puta nazvala mitovima. „Izgleda da je i taj Sivi čovek stvaran. Nema nikakvog drugog objašnjenja za to što su ga moji stražari propustili.“