Sećanje na svetlost

Rand stisnu zube i ustuknu. Sta bi Lan rekao da vidi da jedan njegov učenik mačuje tako loše? Šta bi rekao? Rekao bi: „Rande, nemoj da upadaš u mačevalačke dvoboje. Ne možeš da pobediš u njima. Više ne.“

Tamov sledeći napad počeo je udesno, ali to je bila varka, pa se okrenuo i snažno udario Randa po butini.

Rand odskoči, dok mu je noga sevala od bola. Tam ga je zaista udario, i to snažno. Taj čovek se zaista ne suzdržava.

Koliko li je vremena prošlo otkad je Rand poslednji put mačevao s nekim ko je zaista voljan da ga povredi? Previše ljudi se prema njemu ponaša kao da je od stakla. Lan to nikada nije činio.

Rand se baci u dvoboj, pokušavajući da izvede „juriš vepra niz planinu" Tam se nekoliko trenutaka povlačio, ali je onda udarac njegovog mača umalo opet izbio Randu oružje iz ruke. Teško je ispravno držati duge mačeve, iskovane za majstore mačevanja, bez pomoći druge ruke.

Rand zareža, opet pokušavajući da zauzme dvoručni stav i opet ne uspevajući. S vremenom je naučio kako da se nosi s time što je izgubio - makar u svakodnevnom životu. Nije mačevao otkad je ostao bez šake, mada je nameravao.

Osećao se kao stolica kojoj nedostaje jedna noga. Uz napor, može da održava ravnotežu - ali ne preterano dobro. Borio se isprobavajući stav za stavom, ali jedva mu je polazilo za rukom da se odupre Tamovim napadima.

Ne može on to. Ne dobro - pa zašto onda da se trudi? Obogaljen je za mačevanje, tako da nema smisla da to radi. Okrenu se dok mu se znoj slivao niz lice, pa skide kaput i baci ga u stranu. Opet pokuša, pažljivo koračajući po izgaženoj travi, ali Tam je opet bio bolji od njega i skoro da ga je oborio s nogu.

Ovo je besmisleno! Zašto bih se borio jednom rukom? Zašto ne bih iznašao neki drugi način? Zašto...

Tam to sasvim dobro radi.

Rand nastavi da se bori braneći se, ali svu pažnju je posvetio Tamu. Njegov otac mora da je vežbao mačevanje jednom rukom; Rand je to video po njegovim pokretima i po tome što nije nagonski pokušavao da zgrabi balčak povezanom šakom.

Kada malo bolje razmisli, i Rand je verovatno trebalo da vežba mačevanje jednom rukom. Ceste su povrede šake, a neki stavovi usredsređeni su na napade na ruke. Lan mu je kazao da vežba obrnuti hvat. Možda je mačevanje jednom rukom trebalo da usledi nakon toga.

„Pusti, sine“, reče mu Tam.

„Šta da pustim?“

„Sve.“ Tam ga napade, tako da senke zaigraše na svetlosti fenjera, a Rand potraži prazninu. Sva osećanja odoše u plamen, smesta ga ostavljajući praznog i potpunog.

Sledeći napad umalo da mu nije razbio glavu. Rand opsova, pa zauze stav „čaplja u tršćaku“ kako ga je Lan učio, dižući mač da zaustavi sledeći udarac. Ona odsečena šaka pokuša da opet zgrabi balčak. Čovek ne može da godine obuke zaboravi za jedno veče!

Pusti.

Vetar dunu preko polja, noseći sa sobom mirise umiruće zemlje. Mahovina, buđ, trulež.

Mahovina je živa. Buđ je živa. Da bi drvo istrulilo, život mora da se odvija.

Čovek s jednom šakom i dalje je čovek, a ako ta šaka drži mač - i dalje je opasan.

Tam zauze stav „jastreb vidi zeca“ - veoma oštar i napadan - pa jurnu na Randa mašući mačem. Rand narednih nekoliko trenutaka ugleda pre nego što se odigraše. Vide sebe kako diže mač u odgovarajućem stavu da bi zaustavio taj udarac - stavu koji od njega traži da izvede svoj mač iz ravnoteže, pošto više nema drugu šaku. Vide Tama kako udara mač da bi ga naterao da se uvrne u Randovoj ruci. Vide povratni udarac koji ga seče po vratu.

Tam će se ukočiti pre nego što zada udarac. Rand će izgubiti dvoboj.

Pusti.

Rand pomeri hvat na balčaku. Nije razmišljao o tome zašto to radi; učinio je ono što mu je osećaj govorio da je ispravno. Kada se Tam približi, Rand diže levu ruku da bi učvrstio šaku okrećući mač u stranu. Tamov udarac skliznu s Randovog mača, ali nije mu ga izbio iz šake. Tamov povratni udarac usledio je baš kao što je Rand očekivao, ali pogodio ga je u lakat - i to lakat beskorisne ruke. Ipak nije potpuno,beskorisna. Zaustavila je taj udarac mačem, mada mu je od njegove siline bol zahvatio celu ruku.

Tam se ukoči i razrogači oči - najpre od iznenađenja što je njegov napad zaustavljen, a onda zbog brige zato što je snažno udario Randovu ruku. Verovatno mu je kost naprsla.

„Rande“, zausti Tam, „ja...“

Rand ustuknu pa skloni povređenu ruku iza leđa i diže mač. Duboko udahnu mirise sveta, ranjenog ali ipak ne mrtvog.

Napade. „Orao napada u koprivama" Rand nije svesno odabrao taj stav; dogodio se sam od sebe. Možda je to bilo zbog njegovog držanja, mača isturenog a druge ruke povijene iza leđa. To ga je lako odvelo u napadački potez.

Tam oprezno odbi njegov udarac svojim mačem, pa se skloni u stranu gazeći uvelu travu. Rand zadade udarac prema njemu, glatko prelazeći u sledeći stav.