Sećanje na svetlost

„Divota“, reče Met bacajući pogled ka krevetu. „Ti izigravaš mamac, zar ne? Ležiš u njenom krevetu i pretvaraš se da si ona? Samostrel ti je spreman u slučaju da ubice pokušaju da se ušunjaju?“

Selukija ništa ne reče.

„Pa, gde je ona?“ zatraži da čuje Met. „Krvavi pepeo, ženo! Ovo je opasno. General Galgan lično je unajmio ljude da je ubiju!

„To?“, upita Selukija. „Brineš se zbog toga?“

„Krvavo dabome da se brinem.“

„Galgan nije razlog za zabrinutost“, objasni mu Selukija. „On je previše dobar vojnik da bi ugrožavao naš trud da se ovde učvrstimo. Trebalo bi da se brineš zbog Krise. Ona je dovela tri ubice iz Seanšana." Selukija baci pogled kroz balkonska vrata. Met tek tada primeti mrlju na podu koja bi mogla biti od krvi. „Za sada sam ulovila dvojicu. Steta. Pretpostavila sam da si ti treći." Pogleda ga, kao da razmišlja da li bi on možda mogao - suprotno zdravoj pameti - da nekako bude taj treći ubica.

„Ti si krvavo poludela“, reče Met nabijajući šešir na glavu i grabeći ašandarei. „Idem kod Tuon.“

„To više nije njeno ime, neka bi živela večno. Sada se zove Fortuona; ali ne bi trebalo ni tim imenom da je oslovljavaš, već s najviša ili najveća.“

„Zvaću je kako ja krvavo hoću“, odbrusi Met. „Gde je?“

Selukija ga je odmeravala.

„Ja nisam ubica“, reče joj on.

„Nisam ni mislila da si ubica. Pokušavam da odlučim da li bi ona želela da ti kažem gde je.“

„Ja sam joj muž, zar ne?“

„Cuti više“, odvrati mu Selukija. „Maločas si pokušavao da me ubediš da nisi ubica, a sada si to pomenuo? Budalo muška. Ona je u dvorskim vrtovima.“

„Usred...“

„...usred noći“, dovrši Selukija umesto njega. „Da, znam. Ona ne sluša baš uvek... zdrav razum." Met u njenom glasu začu tračak razdraženosti. „Sa sobom ima čitav odred Mrtve straže.“

„Baš me briga i da je lično Tvorac s njom“, prasnu Met vraćajući se prema balkonu. „Ima da je posadim da sedne i da joj objasnim neke stvari." Selukija pođe za njim i osloni se o dovratak, pa ga sumnjičavo pogleda. „Pa, možda je neću zaista posaditi da sedne“, kaza Met gledajući kroz otvoreni paravan vrtove ispod balkona. „Ali objasniću joj - razumno - zašto ne može da se šeta usred noći. Makar ću joj to spomenuti. Krv i krvavi pepeo. Zaista smo visoko, zar ne?“

„Pametni ljudi koriste stepenište.“

„Traži me sve i jedan vojnik u ovom gradu “, odgovori joj Met. „Mislim da Galgan pokušava da me ukloni.“

Selukija napući usne.

„Ti ne znaš za to?“, upita je Met.

Ona se pokoleba, pa odmahnu glavom. „Nije nemoguće da Galgan motri na tebe. Da su okolnosti uobičajene, Princ gavranova bio bi mu takmac. On je glavni zapovednik naših vojski, ali to je zadatak koji se često poverava Princu gavranova.“

Princ gavranova. „Nemoj da me krvavo podsećas“, reče joj Met. „Mislio sam da mi je to bila titula kada sam se oženio Kćeri Devet meseca. To se nije promenilo kada se ona uzdigla?“

„Ne“, odgovori mu Selukija. „Ne još.“

Met klimnu, pa uzdahnu gledajući s kolike visine mora da se spusti, pa onda prebaci jednu nogu preko ograde.

„Postoji drugi put“, zaustavi ga Selukija. „Dođi pre nego što polomiš taj svoj glupi vrat. Još ne znam šta ona hoće od tebe, ali čisto sumnjam da hoće da izgubiš glavu padom sa četvrtog sprata.“

Met sa zahvalnošću skoči sa balkonske ograde i pođe za Selukijom u spavaću sobu. Ona otvori jedan ormar, a onda mu otvori leđa i otkri mračan prolaz oivičen drvetom i kamenom od kojih je palata bila podignuta.

„Krv i krvavi pepeo“, izusti Met gledajući kroz tunel. „Ovo je sve vreme bilo tu?“

„Da.“

„Možda je ono čudovište ovako ušlo unutra“, promrmlja Met. „Selukija, moraš da zazidaš ovaj prolaz.“

„Uradila sam nešto bolje od toga. Kada carica spava - neka bi živela večno - spava na tavanu. Nikada u ovoj odaji. Nismo zaboravili s kojom je lakoćom Tajlin ubijena.“

„To je dobro“, odgovori Met naježivši se. „Našao sam stvorenje koje je to učinilo. On više nikome neće čupati grkljan. Tajlin i Nalesin mogu da se nađu i otplešu jednu igru u to ime. Budi mi dobro, Selukija. Hvala ti.“

„Zbog prolaza?“, upita ona. „Ili zato što te nisam ubila onim samostrelom?“

„Zato što me nisi krvavo oslovila s visostu kao Muzenge i ostali“, promrmlja Met ulazeći u tunel Na zidu zateče okačenu svetiljku, pa je zapali svojim kremenom i trudom.

Selukija se zasmeja iza njega. „Ako ti to smeta, Kautone, onda ti predstoji veoma razdražujući život. Samo je jedan način da ljudi praštanu da te zovu Princem gavranova, a to je da ti se gajtan zaveže oko vrata." To rekavši, ona zatvori vrata ormara.

Bas prijatna žena, pomislio je Met. Skoro da je više voleo ono vreme kada nije htela da razgovara s njim. Odmahnuvši glavom, on krenu niz tunel, tek tada shvativši da mu nije kazala kuda tačno taj prolaz vodi.

Rand je hodao kroz Elejnin logor na istočnom rubu Bremske šume u pratnji dve Device, Logor je bio mračan, pošto je veče palo, ali malo je vojnika spavalo. Pripremali su se da sutra ujutru rasture logor i da vojska pođe na istok, prema Kairhijenu.