Sećanje na svetlost

Pružila mu ga je. „Opet ga okreni da bi podigao polje - što duže okrećeš, to će biti veće - a onda pređi prstom u obrnutom smeru od mene da bi ga zaključao. Samo se dobro pazi. Gde god da ga postaviš, to će imati posledice i u svetu jave i u ovom svetu, a sprečavaće čak i tvoje saveznike da prolaze kroz polje. Možeš da prođeš ako imaš ključ, ali ja ne znam ključ za ovaj klin.“

„Hvala ti“, nevoljno se zahvali Perin. Jedan od usnulih ljudi pred njegovim nogama zastenja, pa se okrenu na bok. „Zar... Zar zaista ne postoji nikakav način da se neko odupre Preobračanju? Zar ti ne možeš baš ništa da uradiš?“

„Čovek može da pruža otpor samo veoma kratko“, odgovori mu ona. „Veoma kratko. I najjači će popustiti. Ako si muškarac suočen sa ženama, brzo će te savladati.“

„To ne bi trebalo da je moguće“, reče Perin i kleknu. „Niko ne bi trebalo da može da prisili čoveka da pređe na stranu Senke. I kada nam je sve ostalo oduzeto, trebalo bi da imamo bar taj izbor.“

„O, oni imaju izbor“, odvrati Lanfear i nehajno munu jednog nogom. „Mogli su da izaberu da budu smireni. To bi uklonilo slabost iz njih i ne bi mogli da budu Preobraćeni.“

„To i nije baš neki izbor.“

„Tako je Sara izatkana, Perine Ajbara. Nisu svi izbori dobri. Ponekad moraš da igraš što bolje umeš i s lošim kartama koje ti je život podelio i da istrpiš oluju.“

On je prostreli pogledom. „Hoćeš da kažeš da si ti to učinila? Da si se pridružila Senci jer je tako bilo najbolje'? Ne verujem ti ni truna. Pridružila si se zarad moći. Svi to znaju.“

„Misli ti šta hoćeš, štene“, odbrusi mu ona i hladno ga pogleda. „Prepatila sam zbog svojih odluka. Trpela sam bol, patnju, izuzetno mučnu tugu zbog onoga što sam radila u životu. Moja patnja je veća nego što ti možeš da pojmiš.“

„A od svih Izgubljenih“, primeti Perin, „ti si najspremnije odabrala svoje mesto i prihvatila ga.“

Ona frknu. „Misliš da možeš verovati tri hiljade godina starim pričama?“

„Bolje da verujem njima nego nečemu što mi priča neko kao ti.“

„Kako god hoćeš“, odvrati mu ona, pa opet pogleda uspavane stražare. „Ako će ti pomoći da razumeš, štene, trebalo bi da znaš da mnogi misle kako ovakvi ljudi bivaju ubijeni tokom Preobraćivanja, a da onda nešto drugo preuzima njihova tela. Ima bar nekih koji to misle.“ To kaza, pa nestade.

Perin uzdahnu, pa skloni snoklin i premesti se na krov Cim se pojavi, Gaul se hitro okrenu i nategnu luk. „Jesi li to ti, Perine Ajbara?“

„Ja sam.“

„Pitam se bi li trebalo da zatražim neki dokaz“, odvrati Gaul i dalje zatežući tetivu. „Cini mi se da čovek ovde lako može da promeni izgled.“

Perin se nasmeši. „Nije sve u izgledu. Znam da imaš dva gai'šaina, jednog kojeg želiš i jednog kojeg ne želiš. Ni jedna ni druga izgleda neće da se ponašaju kako bi gai'šaini trebalo. Ako preživimo sve ovo, jedna se možda i uda za tebe.“

„Možda“, saglasi se Gaul spuštajući luk. „Ali izgleda da će pre biti ili obe ili nijedna. Možda je to kazna zbog toga što sam ih naterao da odlože koplja, mada to nije moj izbor već njihov." Odmahnu glavom. „Kupole više nema.“

Perin diže snoklin. „Nema.“

„Šta nam je sledeći zadatak?“

„Da čekamo“, odgovori Perin i sede na krov, „i da vidimo hoće li to što smo uklonili kupolu da privuče Koljačevu pažnju.“

„A šta ako ne bude tako?“

„Onda ćemo otići na sledeće mesto gde je verovatno da ćemo ga naći“, odgovori Perin češkajući se po bradi. „A to je gde god ima vukova za ubijanje.“

„Čuli smo te!“, viknu Kanler Androlu usred sevanja ognja. „Plamen me spalio ako nije istina! Bili smo u mojoj radnji na površini i čuli smo te kako preklinješ! Rešili smo da napadnemo - sada ili nikada.“

Tkanja su bleštala po prostoriji. Zemlja se cepala, a Vatra je sukala iz smera Taimovih ljudi na pozornici prema Dvorečanima. Seni pođoše preko prostorije, ogrnute svojim plaštovima koji se nisu ni zalelujali, vadeći mačeve iz kanija.

Androl se poguri, pa potrča od Kanlera prema Pevari, Džonatu i Emarinu, koji su bili pored zida. Kanler ga je čuo? Kapija koju je pokušao da otvori neposredno pre nego što ga je Taim digao u vazduh - mora da se otvorila, ali da je bila toliko mala da nije mogao da je vidi.

Opet može da otvara kapije - ali samo veoma male. Sta mu to vredi? Bilo je dovoljno da zaustavi Taimovu kobnu vatru, pomislio je stigavši do Pevare i ostalih. Njih troje nisu bili u stanju da se bore. On izatka kapiju, udarajući u onaj zid i gurajući...

Nešto se dogodilo.

Židje nestao.

Androl je na trenutak samo zgranuto sedeo. Uši su mu zvonile od grmljavine i tutnjave u toj odaji. Kanler i ostali borili su se veoma dobro, ali dvorečanski momci sukobili su se s dobro uvežbanim Aes Sedai i možda jednom od Izgubljenih. Padali su jedan po jedan.

Zida više nema.

Androl je lagano ustao, pa pošao prema središtu prostorije. Taim i njegovi stajali su na pozornici i borili se; tkanja koja su dopirala od Kanlera i njegovih momaka lagano su slabila.

Androl pogleda Taima i oseti silan, nesavladiv nalet besa. Crna kula pripada Aša’manima, a ne tom čoveku.