Sećanje na svetlost

„Iznuruješ svoje Aša’mane“, odvrati žena. „Traćiš njihovu snagu. Odsada sam ovde ja glavna.“

Taim je stajao na pozornici pored klonulog Logana, žene i Seni. Izgleda da je on tu ženu - koja je možda bila jedna od izgubljenih - smatrao večom pretnjom po sebe nego sve ostale u prostoriji.

„Ti zaista Misliš da će ti to uspeti zar ne?" upita je Taim.

„Kada Nae’blis bude čuo kako si zabrljao.“

„Nae’blis? Ne marim ja ta Moridina. Već sam uručio dar Velikom gospodaru lično. Pazi se, u njegovoj sam naklonosti. Hesalam, ključevi su u mojim rukama.“

„Hoćeš da kažeš, zaista si to uradio? Ukrao si ih?“

Taim se nasmeši pa se okrenu ka Androlu, koji je visio u vazđuhu bezuspešno se otimajući. Nije bio pod štitom, pa opet uputi tkanje na Taima, ali taj čovek ga nehajno zaustavi.

Androl nije bio vredan ni štita. Taim razveza tkanja Vazduha, pa se Androl sruči na tle i zastenja.

„Androle, koliko dugo se obučavaš ovde?“ upita ga Taim. „Osramotio si me. To je najbolje što umeš kada pokušavaš da ubiješ nekoga?“

Androl se s mukom diže na kolena. Osećao je Pevarin bol i zabrinutost kao i to da su joj misli pomućene dvokorenom. Ispred njega Logan je sedeo na svom prestolu, vezan i okružen neprijateljima. Oči su mu bile sklopljene; delovalo je kao da će svakog časa pasti u nesvest

„Završili smo“, reče Taim. „Mišrejle, poubijaj ove zatočenike. Uhvatićemo one koji su gore i odvesti ih u Šajol Gul. Veliki gospodar mi je obećao da ću tamo imati više sredstava na raspolaganju.“

Taimove sluge počeše da prilaze. Androl diže pogled s tla. Tama je svuda pala, a kroz senke su promicale nekakve prilike. Tama ga... užasava. Mora da pusti saidin - mora. Ali ne može.

On poče da tka.

Taim ga pogleda, pa se nasmeši i izatka kobnu vatru.

Senke svuda oko mene!

Androl se držao Moći.

Mrtvi dolaze po mene!

Nagonski izatka tkanje koje je najbolje poznavao, Kapiju, Tad udari u onaj spaljeni zid.

Tako sam umoran. Senke... Senke će me ščepati!

Mlaz usijanobele svetlosti sevnu iz Taimovih prstiju i polete pravo na Androla. Androl viknu, naprežući se i pružajući ruke preda se, pa postavljajući svoje tkanje na mesto. Udari u onaj zid i gurnu.

Kapija širine novčića otvori se pred njim i on njom uhvati mlaz kobne vatre.

Taim se namršti, a prostorijom zavlada muk kada zgranuti Aša’mani prestaše da tkaju. U tom trenutku, vrata se rasprsnuše i razleteše po toj dvorani.

Kanler ulete urlajući i držeći u sebi Jednu moć. Sledilo ga je dvadesetak dvorečkih mladića koji su došli da se obučavaju u Crnoj kuli.

Taim zaurla i prigrli Izvor. „Napadnuti smo!“

Izgleda da je središte kupole među onim građevinskim radovima koje je primetio. To ne valja; sa svim tim silnim temeljima i jamama, Koljaču će biti lako da nađe mnoga mesta za zasedu.

Kada stigoše do sela, Perin pokaza jednu naročito veliku zgradu. Bila je to dvospratnica sazidana kao gostionica s drvenim krovom. „Odvešću te tamo gore“, prošapta Perin. „Pripremi luk. Viči ako primetiš da neko pokušava da mi se prikrade, važi!“

Gaul klimnu, pa ih Perin premesti na vrh te zgrade, a Gaul zauze položaj pored dimnjaka. Odeća mu promeni boju kako bi se slagala s glinenim ciglama, a on se pognuo i isturio luk. Neće imati domet kao s dugim lukom, ali odatle će biti smrtonosan.

Perin skoči na zemlju, poslednjih palac ili dva lebdeći da ne bi pravio buku. Cučnu i premesti se uza zid zgrade neposredno ispred sebe. Opet se premesti i to do ivice poslednje zgrade u nizu pre temelja, a onda se osvrnu. Gaul, dobro skriven na onom krovu, diže prste. Pratio je Perina.

Perin odatle poče da puzi, ne želeći da se premesti na mesto koje ne vidi. Stiže do ruba prve ogromne jame za temelj i baci pogled na njen zemljani pod. Vetar je i dalje duvao, a prašina se komešala u jami sakrivajući tragove koji su tu možda ostali.

Perin se diže u čučanj i poče da obilazi veliki temelj. Gde li je tačno središte kupole? Nije mogao da oceni, pošto je bila prevelika. Pomno je gledao.

Pažnja mu je bila toliko usredsređena najame da umalo nije naleteo na stražare. Jedan od njih se tiho zasmejao i to ga je upozorilo, pa se smesta premestio na suprotnu stranu temelja i čučnuo. Dvorečanski luk mu se pojavio u rukama. Pogledom je zašestario po sada dalekom mestu odakle je otišao.

Budalo, pomislio je kada ih je napokon uočio. Dva čoveka stajala su u straćari podignutoj pored temelja. Straćara je ličila na onu vrstu građevina u kojima radnici ručaju. Perin se sa strepnjom osvrnuo oko sebe, ali Koljač nije iskočio iz zasede da ga napadne, a dva stražara nisu ga uočila.

Nije mogao da razazna mnogo pojedinosti, pa se oprezno premestio nazad, na mesto gde je do maločas bio. Skočio je u jamu za temelj i stvorio zemljanu zaravan sa svoje strane na kojoj je mogao da stoji i da preko ruba rupe viri u kolibu.

Da, ima ih dvojica. Ljudi u crnim kaputima. Aša’mani. Učinilo mu se da mu je jedan poznat iz Dumajskih kladenaca, gde su spasli Randa. Oni su mu odani, zar ne? Je li to Rand poslao pomoć?