Sećanje na svetlost

Gaul klimnu. Perin uhvati Aijela za rame, pa ih premesti prema Crnoj kuli. Perin nikada ranije nije bio tamo, pa je morao da nagađa gde je i da pokušava da je nađe. Omanuo je s prvim premeštanjem i odveo ih u jedan deo Andora gde je izgledalo kao da brda obrasla u travu plešu nošena vetrom. Perin bi više voleo da samo skače s jednog brda na drugo, ali mislio je da Gaul nije spreman za to. Zato se premeštao.

Nakon četiri ili pet pokušaja, Perin ih je odveo do jednog mesta odakle je uočio kako se u daljini diže providna, bledoljubičasta kupola.

„Šta je to?“, upita Gaul.

„Naš cilj“, odgovori mu Perin. „To je stvar koja sprečava Grejdija i Niejlda da otvaraju kapije koje vode u Crnu kulu.“

„Baš kao što še nama desilo u Geldanu.“

„Da." Pogled na tu kupolu probudio je u njemu živopisna sećanja na vukove koji umiru. Perin ih potisnu. Takve uspomene tu mogu da dovedu do lutanja misli. Dopustio je sebi da oseća gorući bes duboko u duši, nalik na toplotu njegovog čekića, ali to je bilo sve.

„Hajdemo“, kaza Perin i premesti ih ispred kupole. Podsećala je na staklo. „Izvuci me ako padnem“, reče Gaulu pa zakorači u prepreku.

Kao da ga je pogodilo nešto neverovatno hladno. Ispilo mu je svu snagu. Zateturao se, ali u mislima je bio usredsređen na svoj cilj. Koljač. Ubica vukova. Skakačev ubica.

Perin se ispravi kada mu se snaga vratila. Sada mu je bilo lakše nego prošli put; to što je telom ušao u vučji san zaista ga je osnažilo. Ne mora se brinuti da će previše snažno ući u san i ostaviti telo da umre u stvarnom svetu.

Lagano se kretao kroz prepreku, kao kroz vodu, pa je izašao s druge strane. Gaul je iza njega radoznalo pružio ruku pa kucnuo kažiprstom po kupoli.

Gaul smesta pade na zemlju, mlitav kao krpena lutka. Koplja i strele popadaše s njega i on ostade da leži potpuno nepokretno, tako da mu se čak ni nedra nisu dizala i spuštala. Perin pruži ruku - usporeno - pa zgrabi Gaula za nogu i provuče ga kroz prepreku.

Cim se našao na drugoj strani, Gaul je odsečno uzdahnuo, pa se stenjući prevrnuo na bok. Sede, držeći se za glavu.

„Ovo će biti dobro da jačamo naš đi“, primeti Gaul, pa ustade i protrlja ruku koju je pritisnuo kada je pao na tle. „Mudre dolazak ovamo smatraju nečim zlim? Meni se čini da bi one uživale u tome da dovode ljude ovamo kako bi ih podučavale.“

Perin pogleda Gaula. Nije znao da ga je ovaj čuo kada je sa Edarom razgovarao o vučjem snu. „Gaule, šta sam ja učinio da bih zaslužio tvoju odanost?" promrlja Perin.

Gaul se zasmeja. „Nisi učinio ništa.“

„Kako to misliš? Oslobodio sam te iz onog kaveza. Zato me slediš.“

„Zato sam počeo da te sledim“, odvrati Gaul. „Nisam zato i ostao. Hajde, zar ne lovimo nešto opasno?“

Perin klimnu, a Gaul navuče veo preko lica. Njih dvojica se zaputiše ispod kupole, prilazeći zdanju u njoj. Od ruba kupole pa do središta poprilično je daleko, ali Perin nije hteo da skače i da tako dovodi sebe u opasnost da ga neko iznenadi, pa su nastavili peške prelazeći travnatu ravnicu prošaranu šumarcima.

Hodali su jedno sat vremena pre nego što su ugledali zidine. Visoke i upečatljive, podsećale su na bedeme oko nekog velikog grada. Perin i Gaul im priđoše - i to tako da je Gaul veoma pomno gledao oko sebe, kao da očekuje da će ga neko svakog časa napasti. Međutim, u vučjem snu niko ne čuva te zidine. Ako je Koljač tu, vrebaće u središtu kupole - i verovatno je postavio neku zamku.

Perin uhvati Gaula za rame i za tren oka ih premesti na vrh zida. Gaul se odšunja u stranu, čučeći i provirujući u jednu stražarsku postaju.

Perin priđe unutrašnjem rubu zida i baci pogled. Crna kula nije zastrašujuća kao što bi se reklo po njenoj spoljašnosti: jedno udaljeno selo, koje se sastojalo od koliba i kućica, a iza njega veliko gradilište.

„Bahati su, zar ne?" začu se ženski glas.

Perin poskoči, pa se munjevito okrenu i prizva čekić u ruke, spremajući se da oko sebe podigne zid od cigala kako bi se zaštitio. Jedna niska mlada žena srebrnaste kose stajala je pored njega, potpuno ispravljeno, kao da pokušava da deluje viša nego što jeste. Bila je u belom, sa srebrnim opasačem. Lice mu nije bilo poznato, ali njen miris jeste.

„Lovac po mesečini“, procedi Perin skoro režeči. „Lanfear.“

„Više mi nije dopušteno da koristim to ime“, odgovori ona, kuckajući jednim prstom po zidu. „On je tako strog kada je o imenima reč.“

Perin ustuknu, osvrćući se oko sebe. Je li ona u sprezi s Koljačem? Gaul izađe iz stražare i ukoči se kada je ugleda. Perin diže ruku da ga zaustavi.

Bi li mogao da skoči do Gaula i da pobegne pre nego što ih ona napadne?

„Lovac po mesečini?" upita Lanfear. „Da li me tako vukovi zovu? To uopšte nije dobro. Nemam ja šta da lovim. Mesec je već moj." Nagnu se i nasloni na visoki grudobran.

„Šta hoćeš?" zatraži da čuje Perin.

„Osvetu“, prošapta ona, pa ga pogleda. „Isto kao ti, Perine.“

„Još gore“, odgovori Perin mršteći se. „Imaju li Aijeli neko ime za Lanfear?

Gaul odsečno udahnu.