Sećanje na svetlost

Uskomešalo, ustalasano i zakovitlano tmurno nebo vučjeg sna nije bilo nikakva novost, ali oluja koja se već mesecima nazirala na tom nebu konačno je pristigla. Ogromni naleti vetra neprirodno su duvali na sve strane. Perin skupi plašt oko sebe, a onda ga osnaži mišlju, zamišljajući da je privezan jakim vrpcama.

Mali mehur spokoja raširi se oko njega, zaustavljajući najjače udare vetra. Bilo je to lakše nego što je očekivao, kao da se pružio za tešku hrastovu gredu i otkrio da je laka kao čamovina.

Krajolik je delovao manje stvarno nego obično. Mahniti vetar zapravo je zagladio brda, kao da je posredi bilo izuzetno brzo odronjavanje zemljišta. Tle je drugde nabubrilo, obrazujući talase u kamenu i nova brda. Parčad zemlje letela su u vazduh i rasprskavala se. Zemlja se raspada.

Zgrabio je Gaula za rame ipremestio ih dalje odatle. Perin je pretpostavljao da je to mesto preblizu Randu. I zaista, kada su se pojavili na dobro poznatoj ravnici na jugu - bilo je to ono mesto gde je lovio sa Skakačem - otkrili su da je oluja daleko manje snažna.

Svoje teške uprtnjače, natrpane hranom i vodom, sakrili su u gustišu. Perin ne zna mogu li da prežive hraneči se onim što nalaze u snu, ali nije želeo to ni da otkriva. Tu bi trebalo da imaju dovoljno hrane za nekih nedelju dana i sve dok ih bude čekala otvorena kapija, osećao se lagodno u vezi sa opasnostima kojima se tu izlaže - ili ih makar lakše prihvata.

Krajolik se tu ne raspada na isti način kao u blizini Šajol Gula, ali ako dovoljno dugo gleda jedan deo tla, vidi trunčice... pa... svega, kako lete nošene vetrom. Vlati uvele trave, delići debala, gromuljice blata i opiljci kamena - sve se lagano diže prema onim proždrljivim crnim oblacima. Kao što biva u vučjem snu, kada bi ponovo pogledao stvari koje su se raspadale, one bi opet bile cele. Razume šta se dešava. To mesto lagano biva proždirano baš kao svet jave. Ovde je to samo jednostavnije uočiti.

Vetar ih je šibao, ali nije bio tako snažan da je Perin morao da ga obuzdava. Osećao se kao da je taj vetar samo početak oluje, neposredno pred kišu i munje. Glasnik predstojećeg uništenja.

Gaul navuče šoufu preko lica i sumnjičavo se osvrnu. Odeća mu je promenila boju kako bi bila sličnija travi.

„Gaule, ovde moraš dobro da paziš“, reče mu Perin, „Tvoje usputne misli mogu da postanu stvarnost.“

Gaul klimnu, pa kolebljivo skide veo s lica. „Slušaču i radiću kako mi bude naloženo.“

Ohrabrivalo je to što se Gaulova odeća nije previše menjala dok su prelazili preko polja. „Samo pokušaj da raščistiš um“, objasni mu Perin, „Oslobodi se misli. Delaj nagonski i prati šta ja radim.“

„Loviću kao gara“, odgovori mu Gaul klimajući glavom, „Moje koplje je tvoje, Perine Ajbara.“

Perin je hodao poljem, brinući se da će Gaul slučajno pomisliti da je negde drugde i poslati sebe tamo. Međutim, taj čovek jedva da je nešto malo trpeo posledice toga što je u vučjem snu. Odeća bi mu se malo promenila kada bi bio iznenađen, a veo bi mu pao preko lica a da on nije digao ruku - ali to je bilo sve.

„Dobro“, reče mu Perin. „Odvešću nas u Crnu kulu, Lovićemo opasan plen, čoveka po imenu Koljač. Sećaš li se lorda Luka?“

„Lopinginija?“

Perin se namršti.

„To je vrsta ptice“, objasni mu Gaul. „Iz Trostruke zemlje. Nisam često viđao tog čoveka, ali mi je izgledao kao neko ko mnogo priča ali je zapravo kukavica,“

„Pa, to je bila maska“, odgovori Perin. „A bilo kako bilo, on je u snu druga osoba - ovde je grabljivac po imenu Koljač, koji lovi vukove i ljude, Veoma je moćan. Ako reši da te ubije, može da se pojavi iza tebe za tren oka i da zamisli da si obrastao u lozu i da ne možeš ni da se mrdneš. Bićeš zarobljen, a on će te zaklati.“

Gaul se zasmeja.

„To je smešno?" upita Perin.

„Ponašaš se kao da je to nešto novo“, objasni Gaul. „Ali u prvom snu - kud god da odem okružen sam ženama i muškarcima koji jednom mišlju mogu da me vežu vazduhom i da me ubiju kad god hoće. Navikao sam da se u okruženju nekih ljudi osećam bespomoćno, Perine Ajbara. Tako je sa svime na svetu.“

„Ipak“, strogo mu reče Perin, „ako nađemo Koljača - on je čovek četvrtastog lica sa očima koje ne izgledaju kao da su potpuno žive, a oblači se u odeću od tamne kože - hoću da se držiš što dalje od njega. Pusti mene da se borim s njim.“

„Ali...“

„Gaule, kazao si da ćeš me slušati“, prekide ga Perin. „Ovo je važno. Ubio je Skakača; neću da ubije i tebe. Ti se nećeš boriti s Koljačem.“

„U redu“, pristade Gaul. „Dajem ti reč da neću plesati kopljima s tim čovekom ako ti to ne narediš.“

Perin uzdahnu, zamišljajući Gaula kako stoji s kopljima pored sebe i pušta da ga Koljač ubije zbog toga što je dao reč. Svetlosti, Aijeli umeju da budu prgavi. „Možeš da se boriš s njim ako te napadne“, reče mu Perin, „ali samo da bi pobegao od njega. Nemoj da ga juriš, a ako se ja budem borio s njim, sklanjaj nam se s puta. Jesi li shvatio?“