Читаем Sećanje na svetlost полностью

Sećanje na svetlost

U vazduhu se osećao miris smrti i jalovosti. Perin je bio toliko zatečen zadahom da mu je trebalo nekoliko minuta pre nego što je razabrao šta je smrad a šta su uobičajeni mirisi. Rand je stajao odmah ispred njega, na rubu jednog grebena, držeći ruke iza leđa. Iza njega je bila skupina njegovih savetnika, zapovednika i stražara, uključujući Moirainu, Avijendu i Kecuejn. Ali u tom trenutku Rand je sam stajao na ivici grebena.

U daljini pred njima dizao se vrh Šajol Gula. Perin se naježi. Bio je udaljen, ali Perin nije mogao a da ne prepozna napetost i rešenost u Randovom izrazu lica dok je gledao taj planinski vrh.

„Svetlosti“, izusti Perin. „Je li vreme?“

„Ne“, tiho odgovori Rand. „Isprobavam da vidim da li me on oseća.“

„Perine?" pozva ga Ninaeva s padine. Razgovarala je s Moirainom i makar jednom da se u njenom mirisu nije osećala ni trunčica mržnje. Nešto se dogodilo između njih dve.

„Potreban mi je samo na trenutak“, reče Perin i priđe Randu. Na padini su bili i neki Aijeli, a Perin nikako nije želeo da oni - a naročito ne Mudre - čuju šta će pitati Randa.

„Imaš i ovaj trenutak i mnoge druge, Perine“, kaza Rand. „Dugujem ti mnogo. O čemu je reč?“

„Pa..." Perin se osvrnu. Hoće li Moiraina ili Ninaeva shvatiti šta se dešava u dovoljnoj meri da pokušaju da ga zaustave? Verovatno. Žene uvek pokušavaju da spreče čoveka da uradi ono što mora, kao da se brinu da on ne slomi vrat. Nema veze to što je počela Poslednja bitka.

„Perine?" ponuka ga Rand.

„Rande, moram da uđem u vučji san.“

„Tel’aran’riod?" upita Rand. „Perine, ja ne znam šta ti tamo radiš; malo si mi pričao. Mislio sam da ti znaš kako da...“

„Znam kako da uđem na jedan način“, reče mu Perin šapatom, tako da .Mudre i ostali iza njega ne mogu da čuju. „Lakši način. Potrebno mi je nešto drugo. Ti znaš stvari - sećaš se stvari. Da li u tom tvom drevnom mozgu ima nečega što pamti kako se ulazi u Svet snova celim telom?“

Rand se uozbilji. „To što pitaš opasna je stvar.“

„Opasna kao što je ono što ćeš ti uraditi?“

„Možda." Rand se namršti. „Da sam to znao kada sam... Pa, recimo samo da bi neki tvoju molbu nazvali veoma, veoma zlom.“

„To nije zlo, Rande“, odvrati Perin. „Znam šta je zlo kada ga nanjušim. Ovo nije zlo - samo je neverovatno glupo.“

Rand se nasmeši. „A ti i dalje to tražiš?“

„Rande, ostali smo bez dobrih rešenja. Bolje je uraditi nešto očajnički, nego ne raditi ništa.“

Rand nije odgovarao.

„Vidi“, poče Perin, „pričali smo o Crnoj kuli. Znam da si zabrinut zbog nje.“

„Moraću da odem tamo“, odgovori mu Rand, a lice mu se natmuri. „Ali to je očigledno zamka.“

„Mislim da znam šta je delimično krivo za to“, kaza Perin. „Postoji neko s kime moram da se suočim, a ne mogu da ga pobedim ako ne budem mogao da se s njime suočim ravnopravno. Tamo, u snu.“

Rand lagano klimnu glavom. „Točak tka kako Točak želi. Moraćemo da odemo iz Spaljenih zemalja; ne možeš da uđeš u san iz...“

On ućuta, pa uradi nešto dok je tkao tkanje. Pored njega se otvori kapija. Nekako je bila drugačija od običnih.

„Shvatam“, reče Rand. „Svetovi se primiču i sabijaju. Ono što je nekada bilo razdvojeno više nije. Ova kapija če te odvesti u san. Pazi se, Perine. Ako tamo umreš a ušao si u taj svet telom, to može imati... posledice. Ono sa čime se suočavaš može biti gore i od smrti - naročito sada. U ovom času.“

„Znam“, odgovori mu Perin. „Biče mi potreban izlaz. Možeš li da narediš nekome od tvojih Aša’mana da otvara ovu kapiju jednom dnevno, u zoru? Recimo, na tlu za Putovanje na Meriloru?“

„Opasno“, prošapta Rand. „Ali hoću.“

Perin mu klimnu glavom u znak zahvalnosti.

„Svetlost dala da ćemo se opet videti“, reče mu Rand, pa mu pruži ruku. „Pazi na Meta. Zaista nisam siguran šta će on uraditi, ali imam neki osećaj da će to biti opasno po sve koji su u to uključeni.“

„Za razliku od nas“, primeti Perin hvatajući Randa za ruku. „Ti i ja - mi smo mnogo bolji kada je reč o biranju bezbednih puteva.“

Rand se nasmeši. „Neka te Svetlost sakloni, Perine Ajbara.“

„I tebe, Rande al’Tore." Perin se pokoleba, a onda shvati šta se dešava. Ne samo da se pozdravljaju, već se opraštaju jedan od drugoga. On zagrli Randa.

„Vas dve bolje da ga pazite“, kaza Perin gledajući Ninaevu i Moirainu kada je pustio Randa iz zagrljaja.

„Jeste li me čule?“

„O, sada hoćeš da pazim na Randa?“, upita ga Ninaeva podbočivši se. „Rekla bih da nikada nisam ni prestajala, Perine Ajbara. Nemoj da misliš da vas nisam čula kako šapućete tu. Pravite neku glupost, zar ne?“

„Uvek“, kaza Perin i mahnu da se pozdravi s Tomom. „Gaule, jesi li siguran da želiš ovo da radiš?“

„Jesam“, odgovori Aijel olabavljujući koplja u tulu i gledajući kroz Randovu kapiju.

Bez ijedne reči više, njih dvojica digoše teške uprtnjače i zakoračiše u Svet snova.