Sećanje na svetlost

Izgleda da su se i njeni vojnici slagali š Gavinovom procenom, jer su zaklicali mašući oružjem. Egvena natera sebe da zanemari umor i vrati šuplji štapić u navlaku. Druge Aes Sedai počeše da spuštaju statuice, da sklanjaju grivne, broševe, prstenje i palice. Ispraznile su skladišta Bele kule i razdelile sve angreale i sa’angreale - ono malo što ih imaju - sestrama na bojištu. Na kraju svakog dana, ti će predmeti biti sakupljeni i uručeni ženama koje Leče.

Aes Sedai se okrenuše i zaputiše se nazad kroz redove vojnika koji su im na sav glas klicali. Nažalost, neumitno će doći i vreme za tugu. Aes Sedai neće moći da vode sve bitke. Ali Egvena je sada pustila vojnike da uživaju u svojoj pobedi, jer to je bila najbolja moguća pobeda. Pobeda nakon koje ne ostaju praznine u njihovim redovima.

„Gospodar Zmaj i njegovi izviđači počeli su da osmatraju Šajol Gul." Bašer pokaza jednu zasenčenu kartu. „Otpor koji pružamo u Kandoru i Šijenaru primorava Senku da na ta bojišta šalje sve više jedinica. Ubrzo će Spaljene žemlje biti uglavnom prazne, sa izuzetkom malih odbrambenih snaga. Tada ćemo moći da napadnemo daleko lakše.“

Elejna klimnu. Osećala je Randa negde u pozadini uma. Zabrinut je zbog nečega, mada je predaleko da bi ona mogla da oseti nešto više od toga. Povremeno joj dolazi u posetu, i to u njen logor u Bremskoj šumi, ali sada je na nekom drugom bojištu.

Bašer nastavi. „Amirlin bi trebalo da nastavi da pruža otpor u Kandoru, uzevši u obzir koliko je usmerivača s njom. Za nju se ne brinem.“

„Ali brineš se za Krajišnike“, primeti Elejna.

„Da. Potisnuti su iz Tarvinovog procepa.“

„Volela bih da su mogli da izdrže tamo gde su bili, ali ipak su nadvladani. Ne možemo ništa sem da im šaljemo onoliko pomoći koliko možemo da izdvojimo.“

Bašer klimnu. „Možda bi lord Mandragoran mogao da povlačenje pretvori u napredovanje kada bi na raspolaganju imao više Aes Sedai ili Aša’mana.“

A njih nema. Poslala mu je neke Aes Sedai iz Egvenine vojske da mu pomognu s početnim povlačenjem - i to jeste bilo od pomoći. Ali ako sam Rand nije mogao da se izbori sa Gospodarima straha koji su tamo okupljeni...

„Lord Agelmar će znati šta da radi“, primeti Elejna. „Ako Svetlost da, poći će mu za rukom da namami Troloke dalje od naseljenijih krajeva.“

Bašer zastenja. „Ovakvo povlačenje - skoro bezglavo - obično ne pruža priliku za usmeravanje toka bitke." Bašer pokaza kartu Šijenara.

Elejna je pogleda. Troločko nadiranje neće izbeći nastanjene krajeve. Fal Dara, Mos Sirare, Fal Moran... A gradski bedemi biće potpuno beskorisni zahvaljujući Gospodarima straha.

„Javi Lanu i šijenarskim velmožama“, tiho kaza. „Naredi da se Fal Dara i Ankor Dail spale do temelja, skupa sa Fal Moranom i selima kao što je Medo. Oni već spaljuju obradive površine koje mogu da spale - i prazne gradove. Stanovništvo premestite u Tar Valon.“

„Žao mi je“, tiho joj reče Bašer.

„To je ono što se mora, zar ne?“

„Da“, potvrdi Bašer.

Svetlosti, kakav haos. Pa šta si očekivala? Da sve bude uredno i jednostavno?

Suštanje koraka po lišću najavi da Talmanes prilazi s jednim od svojih zapovednika. Kairhijenjanin je delovao umorno. Svi su umorni. Nedelju dana provedenih u ratovanju bili su samo početak, ali ushićenje zbog borbe već zamire. Sada predstoji pravi ratnički posao. Dani provedeni u borbama ili u čekanju na borbe, noći u spavanju s mačem u ruci.

Elejnin trenutni položaj u šumi - jutro je započela hiljadu koraka južnije, ali pomerala se zbog njihovog stalnog provlačenja kroz šumu - bio je najbolji mogući. Tri lako dostupna potočića, mnogo prostora za logorovanje, drveće povrh brda koje sasvim lepo služi kao osmatračnica. Šteta što će sutra ujutru morati da napuste to mesto.

„Troloci su zauzeli čitav južni deo šume“, kaza Baser gladeči brkove. „Izbegavaju čistine. To znači da naša konjica neće moći da deluje.“

„Veličanstvo, zmajevi su ovde gotovo beskorisni“, reče joj Talmanes ulazeći u šator. „Pošto Troloci sada izbegavaju puteve, imamo poteškoće da im nanesemo ozbiljne gubitke. Skoro je nemoguće upravljati zmajskim kolima u šumi, a i kada nam uspe da ispalimo neki hitac, ubijamo više drveća nego Nakota Senke.“

„A šta je s njenim... kako god da se zove ono o čemu je Aludra pričala?“

„Njenim zmajskim zubima?“, upita Talmanes. „To je već bolje - zmaj ispaljuje hrpu komadića metala, a ne jednu veliku kuglu. To se prostire preko velike površine i u šumi radi prilično dobro, ali i dalje tvrdim da zmajevi nanose neprijatelju manje gubitaka nego što se opasnost u kojoj se zbog toga nalaze isplati.“

„Mislim da nam se ova šuma isplatila onoliko koliko je mogla“, primeti Bašer premestajući na karti oznake troločkih jedinica. „Skresali smo ih koliko smo mogli, ali opametili su se i počeli da se drže guste šume, pokušavajući da nas opkole.“

„Predloži?“

„Povlačenje“, odgovori Bašer. „Istočno odavde.“

„Prema Erinin? Ovako daleko na severu nema nijednog mosta“, primeti Talmanes.