Sećanje na svetlost

„Moram da saznam kako da telesno uđem u Svet snova. Ne samo dok sanjam, već celim telom. Jesi li ikada čula za tako nešto?“

Ona odsečno uzdahnu. „I ne pomišljaj na to, Perine Ajbara. To je zlo.“

Perin se namršti. Snaga u vučjem snu - Tel'aran'riodu - tanana je stvar. Sto Perin više uđe u san - što je opipljivije tamo - to mu je lakše da tamo menja stvari, da upravlja svetom.

Međutim, to sa sobom nosi izvesne opasnosti. Ako previse uđe u san, postoji mogućnost da odseče sebe od svog usnulog tela u stvarnom svetu.

To očigledno ne smeta Koljaču. Koljač je tamo snažan, veoma snažan; taj čovek je telom u snu. Perin je sve uvereniji u to.

Naše nadmetanje neće se okončati, pomislio je Perin, dok ti ne postaneš lovina, Koljaču. Lovče na vukove. Ja ću te okončati.

„Po mnogo čemu“, promrmlja Edara gledajući ga, „ti si i dalje dete, iako si zadobio mnogo časti." Perin se navikao - mada mu i dalje ne prija - da ga žene koje izgledaju kao da nisu ni godinu-dve dana starije od njega oslovljavaju tako. „Niko od šetača kroz snove neće te naučiti tome. To je zlo.“

„Zašto je to zlo?" upita Perin.

„Ulazak telom u Svet snova oduzima ti deo onoga što te čini čovekom. Staviše, ako tamo umreš - a ušao si telom - moguće je da češ umreti zauvek. Više nema ponovnog rađanja, Perine Ajbara. Tvoja nit u Sari mogla bi se zauvek okončati, a ti biti uništen. To nije nešto o čemu bi trebalo da razmišljaš.“

„Edara, Senkine sluge rade baš to“, odgovori joj Perin. „Prihvataju te opasnosti kako bi mogle da zavladaju. Mi moramo da prihvatimo iste te opasnosti da bismo ih zaustavili.“

Edara tiho zasikta, odmahujući glavom. „Perine Ajbara, ne odsecaj sebi stopalo iz bojazni da će ga zmija ugristi. Nemoj da činiš strašnu grešku samo zato što se bojiš nečega naizgled goreg. To je sve što ću o tome reći.“

Ona ustade i ostavi ga da sedi pored vatre.

13 Ono što mora da se uradi

Vojska se razdvajala pred Egvenom dok je ona jahala prema brdima na jugoistoku Kandora, gde će se ubrzo upustiti u bitku s neprijateljem.

Predvodila je preko stotinu Aes Sedai, mahom iz Zelenog ađaha. Brinove taktičke izmene bile su brze i delotvorne. Na raspolaganju ima nešto bolje od strelaca za zaustavljanje protivničkog napada, nešto razornije od teške konjice za nanošenje gubitaka.

Vreme je da to iskoristi.

Dva manja odreda Aes Sedai zaputila su se na krila njene vojske. Ta brda možda su nekada bila plodna i zelena, ali sada su smeđa i žuta, kao da ih je oprljilo sunce. Pokušala je da sagleda prednosti. Makar će imati siguran oslonac pod nogama, a nije verovatno da će padati kiša iako povremeno munje sevaju po nebu.

Nadolazeći Troloci kao da su se sa svih strana pružali u beskraj. Iako je Egvenina vojska bila ogromna, ona se odjednom osetila kao da je zapravo veoma sićušna. Srećom, Egvena ima jednu prednost: troločku vojsku goni potreba da se neprestano kreće napred. Ako ne napreduju neprestano, troločke vojske se raspadaju. Počinju da se bore među sobom. Nestaje im hrane.

Egvenina vojska bila je prepreka na njihovom putu - ali i mamac. Nakot Senke ne može priuštiti da iza sebe ostavi tako veliku vojnu silu, pa će ih Egvena zato mamiti da se kreću putem koji je ona odredila.

Njene Aes Sedai stigoše do bojišta, Brin je vojsku podelio na velike i veoma pokretljive jurišne jedinice, koje će moći da napadaju Troloke gde god i kada god oni pokažu da su ranjivi.

Troloci kao da su bili zbunjeni napadačkim rasporedom Brinovih snaga. Tako je makar Egvena tumačila komešanje u njihovim redovima, kovitlanje i sve veću buku. Troloci retko kada moraju da se brinu o odbrani. Troloci napadaju, ljudi se brane. Ljudi se brinu. Ljudi su hrana.

Egvena stiže do vrha brdašca, gledajući kandorsku ravnicu na kojoj su se Troloci okupili dok su se njene Aes Sedai razmeštale u dug red levo i desno od nje. Vojnici iza njih delovali su kolebljivo. Oni dobro znaju da su Egvena i ostale žene Aes Sedai, a nijednom muškarcu nije prijatno u njihovoj blizini.

Egvena pruži ruku i iz kožne navlake privezane za opasač izvadi nešto dugo, belo i vitko. Suplji štap, Vorin saangreal. Lepo joj je ležao u ruci; bio je to poznat osećaj. Mada je taj saangreal koristila samo jednom, osećala se kao da ga je prisvojila i kao da je on nju prisvojio. To je bilo njeno oružje u borbi protiv Seanšana. Tada joj je prvi put postalo jasno zašto se vojnici vezuju za svoje mačeve.

Blistanje Moći zaseva oko žena u redu, kao da se pali niz svetiljaka. Egvena prigrli Izvor i oseti Jednu moć kako se survava u nju kao vodopad, ispunjavajući je i otvarajući joj oči. Svet oko nje postade slađi, a mirisi ulja sa oklopa i izgažene trave izrazitiji.