Sećanje na svetlost

„Mijerin, završio sam s tobom“, reče joj Rand, pa se okrenu da izađe iza te odaje. „Zauvek.“

„Grešiš u vezi sa mnom!“, viknu mu ona. „Uvek grešiš u vezi sa mnom. Da li bi se ti nekome tako otvorio? Ja to ne mogu. Prečesto su me šamarali oni kojima je trebalo da verujem. Izdavali su me oni koji bi trebalo da su me voleli.“

„Zar mene kriviš za ovo?" upita Rand okrenuvši se u mestu.

Ona nije skrenula pogled. Sedela je dostojanstveno, kao da je njena ćelija zapravo presto.

„Ti to zaista tako pamtiš, zar ne?" upita je Rand. „Zaista misliš da sam te izdao zarad nje?“

„Kazao si mi da si me voleo.“

„Nikada nisam to kazao. Nikada. Nisam mogao. Nisam znao šta je ljubav. Živeo sam vekovima a da to nisam otkrio sve dok nisam nju upoznao." Pokolebao se, a onda nastavi - govoreći tako tiho da mu glas nije odjekivao u maloj pećini. „Ti to nikada nisi zaista osetila, zar ne? Naravno da nisi. Koga bi ti mogla da voliš? Srce si već dala moći, za kojom toliko žudiš. U njemu nema mesta ni za šta drugo.“

Rand je pusti.

Pustio ju je kao što Lijus Terin nikada nije mogao. Cak ni pošto je otkrio Hijenu, čak ni kad je shvatio da ga je Lanfear zloupotrebljavala, držao se mržnje i prezira. Zar očekuješ da te sažaljevam?", pitao ju je Rand ranije.

Sada je osetio upravo to. Sažaljenje prema ženi koja nikada nije spoznala ljubav, ženi koja nikada neće dozvoliti sebi da je oseti. Bilo je to sažaljenje prema ženi koja nikada neće odabrati drugu stranu sem svoje.

„Ja..." tiho zausti ona.

Rand diže ruku, a onda joj se otvori. Njegove namere, njegov um, njegova odlučnost pojaviše se oko njega kao kovitlac boja, osećanja i moći.

Ona razrogači oči kada se taj kovitlac uskomeša pred njom, kao slike pred zidom. On nije mogao ništa da zadrži u tajnosti. Videla je njegove pobude, Pjegove žudnje i šta želi za čovečanstvo. Videla je i njegove namere - da ode u Šajol Gul i ubije Mračnoga, da nakon njegove smrti svet bude bolji nego kada je poslednji put umro.

Nije se bojao da joj otkrije to. Dodirnuo je Pravu moć, tako da Mračni ne zna šta mu je u srcu. Tu nema nikakvih iznenađenja - bar nema ničega što bi trebalo da je iznenađenje.

Lanfear je svejedno bila iznenađena. Ona zinu kada uvide istinu - istinu da Randovu srž ne čini Lijus Terin, već onaj čobanin kog je odgajio Tam. Njegovi životi izlistaše se za tren oka, a njegove uspomene i osećanja izleteše na površinu.

Na kraju joj je pokazao ljubav koju je osećao prema Ilijeni - koja je bila kao blistavi kristal stavljen na policu da bi mu se on divio. A onda joj je pokazao ljubav prema Min, Avijendi i Elejni, koja je buktala kao lomača - topla, nežna, strastvena.

U onome što je pokazao nije bilo ljubavi prema Lanfear. Ni trunčice. Nalazio je i prezir koji je Lijus Terin osećao prema njoj. I tako, ona njemu zaista nije ništa.

Ote joj se zgranut uzdah.

Sjaj oko Randa iščile. „Zao mi je“, reče joj. „Zaista sam to mislio. Završio sam s tobom, Mijerin. Sakrij se negde za vreme ove oluje koja se približava. Ako pobedim u ovoj bitki, više nećeš imati razloga da strahuješ za svoju dušu. Neće ostati niko ko bi mogao da te muči.“

Opet se okrenu od nje i izađe iz pećine, a ona ostade da ćuti.

Veče u Bremskoj šumi bilo je ispunjeno mirisom vatri što su se pušile u za njih iskopanim rupama i zvucima ljudi koji su tiho stenjali dok su se nameštali da nelagodno spavaju, s mačevima nadohvat ruku. Letnji vazduh bio je neprirodno svež.

Perin se šetao kroz logor, okružen ljudima kojima je zapovedao. U toj šumi vodi se žestoka borba. Njegovi ljudi nanose Trolocima teške gubitke, ali Svetlosti, kao da Nakot Senke stalno navire i novi dolaze na mesto ubijenih.

Kad se uverio da su njegovi ljudi pristojno nahranjeni, da su straže postavljene i ljudi znaju šta da rade ako ih usred noći probudi troločki napad, otišao je da potraži Aijele. Zapravo Mudre. Skoro sve one okupile su se da krenu s Random kada on pođe na Šajol Gul - još čekaju njegovu naredbu - ali nekoliko ih je ostalo s Perinom, uključujući Edaru.

Ona i ostale Mudre ne slušaju njegove zapovesti, ali su ostale s njim kada su njihovi saplemenici otišli drugde - baš kao Gaul. Perin ih nije pitao zašto. Zapravo, i ne mari za to. Od koristi je to što su s njim i zahvalan je na tome.

Aijeli ga propustiše u svoj deo logora. Edaru je zatekao kako sedi pored vatre, dobrano oivičene kamenjem kako bi se sprečilo da neka žiška ne utekne. Suma je toliko suva da bi planula lakše nego pun ambar lanjskog sena.

Pogledala je Perina dok je sedao pored nje. Aijeli deluju mlado, ali u mirisu im se osećaju strpljenje, radoznalost i vlast nad sobom. Mudrost. Nije pitala Perina zašto je došao kod nje. Čekala je da on progovori.

„Jesi li ti šetač kroz snove?" upita je Perin.

Ona ga je gledala u mraku; stekao je jak utisak da to nije pitanje koje bi jedan muškarac - pa još i stranac - trebalo da postavlja.

Zato se iznenadio kada mu je odgovorila.

„Ne.“

„Da li se razumeš u to?" upita Perin.

„Pomalo.“