Sećanje na svetlost

Nažalost, taj odred je preveliki da bi ona i njeni Aijeli mogli da ga napadnu. Birgita se povuče, mašući Aijelima da je slede, pa tiho krenu nazad ka logoru. Te noći, nakon svog neuspeha s Lanovom vojskom, Rand je pobegao u snove, Potražio je onu svoju dolinu spokoja i pojavio se usred gaja divlje trešnje u punom cvatu, tako da je vazduh bio ispunjen mirisom. Od tih prelepih, ljubičasto-belih cvetova, drveće je izgledalo skoro kao da gori.

Rand je nosio jednostavnu dvorečansku odeću. Nakon meseci provedenih u kraljevskim odorama jarkih boja i mekanog tkanja, široke vunene čakšire i lanena košulja bili su mu veoma udobni. Obuo je izdržljive čizme, slične onima koje je nosio dok je rastao. Bile su mu udobne kako to nijedna nova Cizma, ma koliko dobro napravljena, ne može da bude.

Više mu nije dopušteno da nosi stare čizme. Ako se na njegovim čizmama vidi makar naznaka iznošenosti, neki sluga ih samo skloni.

Rand se uspravio usred tih snoviđajnih brda i stvorio za sebe štap za šetnju. Onda je pošao naviše, prema planinama. To nije bilo pravo mesto - više ne. Stvorio ga je na osnovu uspomena i želje, nekako mešajući ono što mu je dobro poznato s radoznalošću i osećajem otkrivanja nečeg novog. U vazduhu se osećao miris svežine, prevrnutog opalog lišća i kore. Životinje su promicale kroz žbunje. Negde u daljini zaklikta jastreb.

Lijus Terin je znao kako da stvara takve snoivere. Mada on nije bio Snevač, većina Aes Sedai iz njegovog vremena nekako se služila Tel’aran’riodom. Jedna od stvari koje su naučili da rade bila je kako da izrežu deo sna za sebe - utočište u sopstvenom umu, obuzdanije od običnih snova. Naučili su kako da ulaze u takve odlomke meditirajući i na taj način nekako odmarajući telo kao da zaista spavaju.

Lijus Terin je znao te stvari, ali i mnoge druge. Znao je kako da zađe u nečiji um ako taj neko uđe u njegov snoiver. Znao je kako da utvrdi da li mu neko upada u snove. Znao je kako da izloži svoje snove drugima. Lijus Terin je voleo da zna, kao neki putnik koji želi da u svojoj uprtnjači ima sve što može biti od koristi.

Lijus Terin je retko koristio te svoje alatke. Ostavio ih je na neku zabačenu policu u svom umu da skupljaju prašinu. Da li bi sve bilo bolje da je on odvojio vreme da svake noći prošeta takvom spokojnom dolinom? Rand to nije znao - a istini za volju, ta dolina više nije bezbedna. Prošao je pored jedne duboke pećine s njegove leve strane. On je tu nije stavio. Je li to još jedan Moridinov pokušaj da ga namami? Rand je samo prošao i ne gledajući je.

Suma nije delovala onako životno kao pre svega nekoliko trenutaka. Rand je nastavio da hoda, pokušavajući da zemlji nametne svoju volju. Međutim, on to nije dovoljno uvežbavao - pa je šuma posivela, delujući isprano, dok on hodao kroz nju.

Pećina se opet pojavila. Rand je zastao na ulazu. Hladan i vlažan vazduh preplavio ga je, noseći sa sobom miris gljiva, tako da se on sav naježio. Rand odbaci štap za šetnju, pa uđe u pećinu. Dok je zalazio u tamu, izatkao je kuglu belo-plave svetlosti i postavio je pored glave. Sjaj se odražavao o mokar kamen, presijavajući se po pećinskom nakitu.

Iz dubina pećine čulo se dahtanje, propraćeno uzdasima i... praćakanjem. Rand je nastavio dalje, mada je sada već pretpostavljao o čemu je reč. A pitao se hoće li ona opet pokušati.

Došao je do jedne male odaje, možda deset koraka u prečniku, koja se nalazila na kraju tunela, gde je kamen tonuo u savršeno okruglo jezerce bistre vode. Plava dubina kao da je propadala u večnost.

Žena u beloj haljini upirala se da ostane na površini u središtu jezera. Tkanina njene haljine mreškala se u vodi, obrazujući krug. Lice i kosa bili su joj mokri. Dok je Rand gledao, ona je ostala bez daha i potonula, mlatarajući u kristalnoj vodi.

Izronila je trenutak kasnije, boreći se za dah.

„Zdravo, Mijerin“, tiho kaza Rand, pa stisnu šaku u pesnicu. On neće da uskoči u tu vodu da bi je spasavao. Ovo je snoiver. To jezerce može da bude zaista voda, ali verovatnije predstavlja nešto drugo.

Njegov dolazak kao da ju je učinio plovnijom, pa je njeno snažno mlataranje postalo delotvornije. „Lijuse Terine“, reče mu ona, jednom rukom brišući lice i boreći se za dah.

Svetlosti! Gde se deo njegov spokoj? Opet se oseća kao dete, kao onaj dečak koji je mislio da je Baerlon najveličanstveniji grad ikada podignut. Da, lice joj je drugačije, ali njemu lica više nisu bitna. Ona je i dalje ista osoba.

Od svih Izgubljenih, samo je Lanfear odabrala sebi novo ime. Oduvek je želela da ga promeni.

Setio se. Setio. Setio se kako je išao na veličanstvene zabave, držeći nju za ruku. Setio se njenog smeha i muzike. Noći koje su provodili sami. Nije želeo da se seća kako je vodio ljubav s nekom drugom ženom, a naročito ne s jednom Izgubljenom, ali nije mogao da bira šta mu je u umu.

Te uspomene pomešale su se s njegovim, kada je žudeo za njom dok se, predstavljala kao gospa Selena. Bila je to glupa mladalačka požuda. On više ne oseća takve stvari, ali ostale su mu uspomene na njih.