Sećanje na svetlost

Rand povuče još više Jedne moći, crpeći skoro sve što je mogao kroz angreal u obliku debeljka. Stitovi nastaviše da skaču oko njega kao obadi. Nijedan nije bio dovoljno snažan da ga odseče od Izvora, ali bilo ih je na desetine.

Rand se smirio. Potražio je u sebi mir - mir uništenja. On je život, ali je i smrt. On je otelotvorenje same zemlje.

Zadade udarac, uništavajući Gospodara straha kog nije mogao da vidi, pošto se krio u ruševinama obližnje spaljene zgrade. Prizva oganj i usmeri ga na drugog, spaljujući ga tako da ni pepeo od njega nije ostao.

Nije mogao da vidi tkanja žena oko njega - već samo da oseti njihove štitove.

Preslabi. Svaki štit bio je slab, ali njihovi napadi su ga zabrinjavali. Bili su brzi i oko njega je bilo najmanje tridesetak Gospodara straha, koji su svi do jednog pokušavali da ga odseku od Izvora.

To je opasno - to što su ga očekivali. Zato su tako snažno napali Lana usmerivačima - baš da bi namamili Randa.

Rand odbi sve napade, ali nijedan od njih zapravo nije mogao da ga stavi pod štit. Jedna osoba ne može da odseče čoveka koji u sebi drži toliko saidina kao on. Oni bi trebalo da...

Uočio je to i pre nego što se dogodilo. Ostali napadi bili su varke. Uslediće napad koji će uputiti krug muškaraca i žena. Predvodiće ga muškarac.

Evo! Stit pade na njega, ali Rand je imao taman dovoljno vremena da se pripremi. Usmeri Duh i uzburka ga u oluju, nagonski ispredajući na osnovu sećanja Lijusa Terina, pa odbi taj štit. Odgurnu ga od sebe, ali nije mogao da ga uništi.

Svetlosti! To mora da je pun krug. Rand zastenja kada mu se štit približi; obrazovao je treperavi obrazac na nebu, nepomičan uprkos olujnom vetru. Rand mu se odupre svojim naletom Duha i Vazduha, zadržavajući ga kao da zadržava nož za grlom.

On izgubi vlast nad olujom.

Munje udariše oko njega. Ostali usmerivači tkali su kako bi osnažili oluju - nisu ni pokušavali da ovladaju njome, jer nisu ni morali. To što se oluja razularila išlo im je na ruku, pošto munje svakog časa mogu da pogode Randa.

On opet zaurla, ali glasnije i odlučnije. Poraziću te, Taime! Konačno ću ti učiniti ono stoje trebalo da ti odavno uradim!

Ali nije dozvolio da ga bes i divljina nateraju u sukob. Ne može to sebi da priušti. Opametio se.

Ovo nije pravo mesto. Ne može tu da se bori. Izgubiće.

Rand snažno odgurnu Taimov štit, a onda iskoristi taj trenutak predaha da izatka kapiju. Njegove device smesta projuriše kroz nju, a Rand nevoljno pođe za njima, pogurivši se zbog vetra.

Skoči u Lanov šator, gde je Moiraina uradila kako je tražio i raščistila prostor za njega. On zatvori kapiju, a vetar se stiša i buka zamre.

Rand stisnu pesnicu, boreći se za dah dok mu se znoj slivao niz lice. Tu, usred Lanove vojske, oluja je bila daleka, mada je Rand čuo grmljavinu a šator je podrhtavao od slabašnog vetra.

Rand se jedva suzdrža da ne padne na kolena. Disao je isprekidano i duboko. S velikom teškoćom on natera srce da uspori i lice da bude spokojne. Hoće da se bori, a ne da beži! Mogao je da pobedi Taima!

Ali tako bi oslabio sebe toliko da bi ga Mračni s lakoćom pobedio. Naterao se da rastvori pesnicu i da obuzda osećanja.

Pogleda Moirainu u spokojno lice, na kojem se videlo da ona zna šta se desilo.

„Bila je to zamka?“ upita ga ona.

„Ne toliko zamka“, odgovori joj Rand, „koliko bojište načičkano osmatračima. Znali su šta sam uradio kod Maradona. Mora da su imali družine Gospodara straha koje su samo čekale da Putuju bilo kud gde sam ja primećen i da me napadnu.“

„Uvideo si grešku u ovakvom načinu napadanja?" upita ga ona.

„Grešku... ne. Neumitnost - da.“

Ne može lično da vodi taj rat. Ne ovoga puta.

Moraće da nađe drugi način da zaštiti svoj narod.

12 Iver trenutka

Birgita je jurila kroz šumu s odredom od trideset Aijela za sobom. Svi su držali lukove. Čulo se kako trče - nije moglo da se ne čuje - ali Aijeli su bili daleko tiši nego što bi trebalo. Skakali su na izvaljena debla i vesto trčali po njima ili nalazili kamenje na koje bi se oslanjali. Izmicali su se ispod granja, saginjali, izvijali, pomerali.

„Ovde“, tiho kaza ona, zaobilazeći jednu padinu. Srećom, pećina je još bila tu, mada obrasla u divlju lozu, a potočić je tekao pored nje. Aijeli uđoše, a voda izbrisa svaki trag i miris njihovog prolaska.

Dva Aijela nastaviše niz stazu koju je napravila divljač, sada se krećući daleko glasnije i kačeći se za svaku granu pored koje su prolazili. Birgita se pridruži onima koji su se sakrili u pećini. Unutra je bilo mračno i osećali su se miris mokre zemlje i memla.

Je li se ona krila u toj pećini, pre mnogo vekova kada je živela u toj šumi kao razbojnik? Ne zna. Jedva da se ičega seća iz svojih prošlih života - ponekad su to bila samo prolazna prisećanja na međugodine koje je provodila u Svetu snova pre nego što ju je Mogedijen neprirodno uvela u ovaj svet.