Sećanje na svetlost

Katana se užurbano vratila. Oko vrata je nosila venčani nož, ali Met nije žurio u njena nedra više od nekoliko trenutaka, pošto je oženjen čovek. Suknju je pribrala sa strane, kako u Ebou Daru nose ljudi niskog roda. Kada se vratila iza šanka, pripremila je tanjir hrane za Džejmija, a Met je primetio kako je on gleda s ljubavlju, pa je došao do pretpostavke: „Jeste li vas dvoje dugo u braku?" upita Met.

Džejmi ga odmeri. „Ne“, naposletku odgovori. „Nisam dugo na ovoj strani okeana.“

„To valjda ima smisla“, reče Met, pa otpi gutljaj piva koje je ona spustila ispred njega. Nije bilo loše, uzevši u obzir da u poslednje vreme većina stvari ima grozan ukus. To pivo je bilo tek groznjikavo.

Katana priđe nekim ljudima koji su se kockali, na sav glas zahtevajući da više jedu, pošto su ubledeli. Pravo je čudo što taj Džejmi nije debeo kao, dva konja. Ali ona jeste pomalo pričljiva, pa će Met možda moći da izvuče ono što ga zanima.

Izgleda mi da ovde više nema dvoboja kao što je nekada bilo“, kaza joj Met dok je prolazila.

„To je zbog seanšanskog pravila“, odgovori mu Katana, „što ga je donela nova carica, neka bi živela večno. Nije u potpunosti zabranila dvoboje - i krvavo dobro što nije. Eboudarci se neće pobuniti i izaći na ulice zbog nečeg tako nebitnog kao što je to što su nas osvojili, ali da nam neko zabrani dvoboje... onda bi imao šta da vidiš. U svakom slučaju, sada dvobojima mora da prisustvuje vladin zvaničnik kao svedok. Više ne možeš da se upustiš u dvoboj a da ne odgovoriš na sto raznih pitanja i platiš globu. To je lišilo životnosti celu tu stvar.“

„To je sačuvalo živote“, ubaci se Džejmi. „Ljudi i dalje mogu da se kolju, ako su baš rešeni. Sada samo moraju da daju sebi vremena da se ohlade i razmisle.“

„Dvoboji nemaju nikakve veze s razmišljanjem“, odgovori mu Katana. „Ali to valjda ipak znači kako neću morati da brinem hoće li ti neko na ulici iseći to lepo lice.“

Džejmi frknu, pa spusti šaku na balčak. Met je tek tada primetio da je balčak njegovog mača ukrašen čapljama - mada nije video da li isto važi i za sečivo. Ali pre nego što Met stiže da postavi još neko pitanje, Katana odjuri i zakrešta na neke ljude koji su prolili pivo po stolu. Ona izgleda kao žena koja nije u stanju da dugo miruje.

„Kakvo je vreme na severu?" upita Džejmi i dalje gledajući pravo pred sebe.

„Turobno“, iskreno odgovori Met. „Kao svuda.“

„Ljudi kažu da je počela Poslednja bitka“, primeti Džejmi.

„Jeste.“

Džejmi zagunđa. „Ako jeste, onda je loše vreme da se čovek meša u politiku, zar se ne slažeš?“

„Krvavo jeste loše vreme za to“, odgovori Met. „Ljudi moraju prestati da igraju igrice i pogledati kakvo je nebo.“

Džejmi ga osmotri. „To je prava istina. Trebalo bi da poslušaš to što pričaš.“

Svetlosti, pomislio je Met. On mora da misli da sam nekakva uhoda. „Ne pitam se ja“, odgovori mu Met. „Ljudi su ponekad spremni da saslušaju samo ono što žele da čuju." Zagrize još zalogaj mesa, koje je imalo ukus kakav se i mogao očekivati. U poslednje vreme, ručavanje je kao odlazak na ples gde su sve devojke ružne. Međutim, taj obrok je među boljima od loših koje je u poslednje vreme imao nesreću da jede.

„Pametan čovek bi možda samo prihvatio istinu“, kaza mu Džejmi.

„Najpre moraš da otkriješ šta je istina“, odvrati Met. „To je teže nego štoi većina ljudi misli.“

Katana iza njega frknu dok je prolazila. „Istina je nešto o čemu ljudi razglabaju u krčmama kada su toliko pijani da ne znaju ni kako se zovu.

To znači da istina nikada nije u dobrom društvu. Da sam na tvom mestu, putniče, ja ne bih mnogo polagala u nju.“

„Ime mi je Mandevin“, odgovori Met.

„Naravno da jeste“, reče Katana, pa ga onda odmeri od glave do pete. „Je li ti neko nekada rekao da bi trebalo da nosiš šešir? Baš bi se slagao s tim tvojim izbijenim okom.“

„Ma je li tako?" zajedljivo odgovori Met. „Sada ne samo što kljukaš ljude na silu, nego deliš i savete o oblačenju?“

Ona ga osinu krpom po potiljku. „Jedi to.“

„Vidi, prijatelju“, reče mu Džejmi, okrećući se prema njemu. „Znam šta si i znam zašto si ovde. Taj lažni zavoj preko oka mene neće zavarati. Imaš noževe za bacanje u rukavima i još šest za pojasom - to koliko sam uspeo da prebrojim. Nikada nisam upoznao jednookog čoveka koji bi umeo da baca ni koliko za pišljivog boba. Ona nije laka meta kao što vi stranci mislite. Nikada ti neće poći za rukom da uđeš u palatu, a kamoli da prođeš pored njenih telohranitelja. Bolje idi i nađi neki pošten posao.“

Met ga zabezeknuto pogleda. On to misli da je Met ubical Met diže ruku i skide zavoj, otkrivši praznu očnu duplju.

Džejmi se na to lecnu.

„Ubice su se okomile“, mirnim glasom upita Met, „na Tuon?“

„Nemoj tek tako da izgovaraš njeno ime“, prekori ga Katana i opet krenu da ga mlatne krpom po potiljku.

Met ne gledajući diže ruku pored glave i uhvati joj vrh krpe. Onim svojim jednim okom netremice je gledao Džejmija u njegova dva.

„Ubice su se okomile“, mirnim glasom ponovi Met, „na Tuon?“