Sećanje na svetlost

Ostavio je Kockicu, pa uzeo svoj zavežljaj i poslužio se i dalje umotanim ašandareijem kao štapom za šetnju. Odabrati pravu krčmu teško je isto kao odabrati dobro vino. Krčma bi morala da bude stara, ali ne i oronula. Čista, ali ne i previše - besprekorno čista krčma zapravo je krčma u koju niko ne ulazi. Met ne može da podnese mesta u kojima ljudi tiho sede i piju čaj i tu dolaze samo da bi bili viđeni. Ne, dobra krčma je razrađena i stara, kao dobre čizme. Takođe je izdržljiva - opet kao dobre čizme. Sve dok pivo nema ukus kao dobre čizme, to je pobednička krčma. Sva najbolja mesta za prikupljanje podataka nalaze se u Rahadu, ali njegova odeća previše je lepa da bi tamo išao, a ne želi ni da naleti na ono što Seanšani tamo rade, šta god to bilo.

On promoli glavu u jednu gostionicu s nazivom Zimski pupoljak, pa se smesta okrenu i ode odatle. Pripadnici Mrtve straže u uniformama. Nikako nije želeo da se igra s mogućnosti da naleti na Furika Kejrida. Sledeća gostionica bila je predobro osvedjena, a ona nakon nje previše mračna. Nakon jedno sat vremena traženja - a da za to vreme nije video nijedan dvoboj - počeo je da očajava i misli da nikada neće naći odgovarajuće mesto. A onda je začuo zveket kockica u čaši.

Isprva se lecnuo, misleći da su to one spaljene kockice u njegovoj glavi. Srećom, reč je bila o običnim kockama. Blagoslovenim i predivnim kockama. Zvuk je nestao za tren oka, naletom vetra raspršen kroz gomilu ljudi na ulicama. Držeći se za kesu s novcem, sa uprtnjačom preko ramena, gurao se kroz gomilu, usput se nekoliko puta izvinjavajući. U jednoj obližnjoj uličici video je natpis kako visi sa zida.

Prišao mu je, pa s natpisa pročitao bakrom utisnute reči Godišnja kavga. Na tabli je bila slika ljudi koji tapšu, a zvuk kockica mešao se s mirisima vina i piva. Met uđe u krčmu. Jedan Seanšanin okruglastog lica stajao je odmah iza vrata, nehajno se naslanjajući na zid, s mačem za pojasom. Odmerio je Meta pogledom punim sumnje. Pa, Met u životu nije video kostolomca koji nije potpuno isto pogledao svakog čoveka koji mu uđe u krčmu. Met diže ruku da nakrivi šešir u znak pozdrava tom čoveku, ali nije ga nosio - naravno. Krvavi pepeo. Ponekad se bez njega oseća kao da je nag.

„Džejmi!“ viknu žena koja je stajala pored njega. „Nije valjda da si se opet namrštio na mušterije, je li?“

„Samo one koje to zaslužuju, Katana“, odviknu taj čovek otegnutim seanšanskim naglaskom. „Siguran sam da ovaj to zaslužuje.“

„Ja sam samo ponizni putnik“, odvrati Met, „koji traži malo kocke i malo vina. Ništa više. Svakako ne tražim nevolje.“

„A zato nosiš to koplje?“, upita ga Džejmi. „Iako umotano?“

„O, prestani više“, reče ona žena - Katana. Prešla je trpezariju i uhvatila Meta za rukav kaputa, pa ga je odvukla prema šanku. Bila je niska, tamnokosa i svetle puti. Nije bila toliko starija od njega, ali ponašala se majčinski. „Ne obraćaj pažnju na njega. Samo nemoj da praviš nikakve nevolje, pa on neće biti primoran da te probode, ubije, niti bilo šta između.“

Ona posadi Meta na jednu stoličicu, pa poče da radi nešto iza šanka. Trpezarija je bila pomalo mračna, ali na prijateljski način. Ljudi su se s jedne strane kockali, ali lepo. Bila je to kocka kada se ljudi smeju ili tapšu prijatelje po ramenima kada izgube, a sve to čine razdragano i raspoloženo. Tu nije bilo obamrlih pogleda ljudi koji se kockaju u svoju poslednju paru.

„Treba ti hrana“, izjavi Katana. „Izgledaš mi kao da nedelju dana nisi jeo ništa kuvano. Kako si ostao bez tog oka?“

„Bio sam plemićki stražar u Murandiji“, odgovori Met, „Ostao sam bez njega u zasedi.“

„To je masna laž“, odvrati Katana, spuštajući pred njega tanjir pun odrezaka svinjetine i umaka. „To je bolja laž od većine koju sam čula. A i ti dobro lažeš. Skoro da sam ti poverovala. Džejmi, hoćeš da pojedeš nešto?“

„Moram da čuvam vrata!“, doviknu on.

„Svetlosti, čoveče, zar misliš da će neko da ih odnese? Dolazi ovamo.“

Džejmi zagunđa, ali ipak dođe do šanka i sede pored Meta. Katana spusti pred njega vrč piva, a on ga prinese usnama, gledajući pravo pred sebe. „Držim te na oku“, promrmlja on Metu.

Met nije bio baš siguran da je to prava gostionica za njega, ali takođe nije bio siguran da će izvući živu glavu odatle ako ne bude pojeo nešto, kako mu je ta žena naredila. Uze jedan zalogaj; hrana je bila prilično dobra. Ona je prišla jednom stolu i mahala prstom dok je držala neko predavanje čoveku koji je za tim stolom sedeo. Ona izgleda kao žena koja je u stanju da očita bukvicu drvetu zato što raste na pogrešnom mestu.

Ovoj se ženi, pomislio je Met, nikada ne srne dozvoliti da bude u istoj sobi s Ninaevom. Bar ne dok sam ja u blizini.