Sećanje na svetlost

Brin se nasmeši i opet posveti svojim kartama. „Majko, pobeda u ratu zavisi od znanja. Ako vidim šta oni tačno rade - gde pokušavaju da nas obuhvate i kako dovode pomoćne jedinice - mogu da se pripremim. Ovo je bolje od bojne kule. Trebalo je da se davno setim toga.“

„Generale, Senka ima Gospodare straha koji mogu da usmeravaju“, kaza mu Egvena. „Gledanje kroz ovu kapiju moglo bi uzrokovati da sagoriš u prah i pepeo. A da ne pominjem Dragkare. Ako jato njih pokuša da proleti kroz ovu...“

„Dragkari su Nakot Senke“, prekide je Brin. „Rečeno mi je da oni umiru kada pokušaju da prođu kroz kapiju.“

„To jeste tačno“, potvrdi mu Egvena, „ali onda bi ovde imao jato mrtvih Dragkara. No bez obzira na to, usmerivači i dalje mogu da te napadnu kroz kapiju.“

„Prihvatiću tu opasnost. Prednosti koje ovo pruža jednostavno su neverovatne.“

„Radije bih da koristiš izviđače za gledanje kroz ove kapije“, odgovori mu Egvena, „a ne sopstvene oči. Ti si vojno sredstvo - i to jedno od najdragocenijih koje imamo. Opasnosti su neizbežne, ali molim te - vodi računa da ih svedeš na najmanju moguću meru.“

„Da, majko“, reče on.

Ona pregleda tkanja, pa odmeri Jukiri.

„Dobrovoljno sam se javila, majko“, kaza joj Jukiri pre nego što Egvena stiže da pita kako je jedna Predstavnica završila na dužnosti otvaranja i zatvaranja kapija. „Poslao nam je glasnika da pita je li moguće da se otvore ovakve kapije - vodoravne umesto uspravnih. Mislila sam da bi to bila zanimljiva zagonetka.“

Egvena se nije iznenadila zbog toga što je on pozvao Sive. Među njima sve više jača stav da bi Sive trebalo da se naročito posvete tkanjima za Putovanje, baš kao što su se Žute posvetile Lečenju, a Zelene borbenim tkanjima. Izgleda da one misle kako je putovanje deo njihovog zadatka da budu posrednice i izaslanice.

„Možeš li da mi pokažeš naše bojne redove?“, upita Egvena.

„Svakako, majko“, odgovori joj Jukiri, pa zatvori kapiju i otvori drugu, tako da se Egveni pogled pružio na odrede njene vojske dok su zauzimali odbrambene položaje na brdima.

To jeste delotvornije od mapa. Nema te karte koja u potpunosti može da prenese kako zemljište izgleda i kako se odredi zaista kreću. Egvena se osećala kao da posmatra veran odlivak krajolika, samo umanjen.

Odjednom je obuze vrtoglavica. Stajala je na rubu provalije visoke stotinama stopa. Um joj se pobuni, a ona ustuknu i duboko udahnu.

„Ogradite ovo čudo nekakvim konopcem“, reče im Egvena. „Neko bi mogao da stane u kapiju." Ili da se strmoglavi dok gleda u nju...

Brin zagunđa. „Poslao sam Sijuan da donese nešto tome slično." Pokoleba se. „Mada, nije joj se baš dopalo to što sam je poslao, tako da je moguće da će se vratiti s nečim potpuno beskorisnim.“

„Stalno se pitam“, javi se Jukiri, „zar ne bi trebalo da postoji nekakav način da stvorimo ovakvu kapiju, ali tako da propušta samo svetlost? Kao da je prozor. Onda bi čovek mogao da stoji na njoj i gleda nadole, ne strahujući da će propasti. Pomoću pravih tkanja, možda bismo mogle da je učinimo nevidljivim s druge strane...“

Stajati na tome? Svetlosti. Čovek bi morao da bude lud.

„Lorde Brine“, kaza mu Egvena, „raspored tvojih jedinica izgleda veoma dobro.“

„Zahvaljujem, majko.“

„Takođe ima ozbiljan propust.“

Brin diže glavu. Neko drugi bi se možda naljutio zbog takve primedbe, ali on nije. Možda zbog svih onih godina kad je morao da se nosi s Morgazom. „Kako to?“

„Postavio si jedinice po starom običaju“, odgovori Egvena. „Strelci su istureni i na brdima, kako bi usporili neprijateljsko napredovanje, dok je teška konjica spremna za juriš, napad i naglo povlačenje. Kopljanici su tu da drže red, a laka konjica da nam štiti krila, kako ne bismo bili opkoljeni.“

„Najbolja strategija često je ona koja je stara i isprobana“, odvrati Brin. „Možda imamo veliku vojsku, zahvaljujući svim ovim Zmajuzakletima - ali svejedno smo brojčano nadjačani. Ne možemo da budemo napadniji nego sto smo već bili.“

„Da, možemo“, mirno mu odbrusi Egvena, pa ga pogleda u oči. „Ovo nije ni nalik nijednoj bitki koju si u životu vodio, a tvoja vojska nije ni nalik bijednoj koju si ikada predvodio. Generale, imaš veliku prednost koju nisi uzeo u obzir.“

„Misliš na Aes Sedai?“

Naravno da krvavo mislim na Aes Sedai! pomislila je ona. Svetlosti, previše se druži sa Elejnom.

„Majko, uzeo sam vas u obzir”, odgovori joj Brin. „Nameravao sam da Aes Sedai služe kao pomoćne jedinice koje će pomagati odredima u odstupanju od neprijatelja, tako da možemo da premeštamo sveže i odmorne jedinice u prve borbene redove.”

„Izvinjavam se, lorde Brine” reče mu Egvena. „Tvoj plan je pametan, a neke Aes Sedai svakako mogu da se koriste na taj način. Međutim, Bela kula nije se pripremala i obučavala hiljadama godina da bismo u Poslednjoj bitki bile pomoćne jedinice.”