Sećanje na svetlost

„Povlačite se u šumu!“, viknu Elejna mašući mačem. „Brzo!“

Samostrelci odapeše još jednu kišu strela, pa se stopiše sa šumom, povlačeći se kroz žbunje. Dvorečani skočiše na tle, pa pažljivo krenuše između drveća. Elejna okrenu kobilu i potera je opreznim kasom. Nedugo potom, stiže do jednog barjaka Alijandrinih Geldanaca koji su stajali u bojnom poretku, s kopljima i halebardama.

„Dobro pazite da se povučete čim napadnu“, dreknu im Elejna. „Hoćemo da ih uvučemo što dublje!“ Dublje u šumu, gde ih čekaju sisvai’amani.

Vojnici klimnuše. Elejna prođe pored Alijandre, koja je jahala okružena malom gardom. Tamnokosa kraljica pokloni se Elejni iz sedla. Njeni ljudi hteli su da se njihova kraljica pridruži Berelajn u majenskoj bolnici, ali Alijandra je odbila. Možda je ta odluka bila ponukana time što je videla Elejnu kako neposredno predvodi svoju vojsku. Elejna ih je ostavila baš u trenutku kada su prvi Troloci upali u šumu, grokćući i zavijajući. Biće im teško da se bore u šumi. Ljudi mogu da se kriju među drvečem daleko bolje i da, probadajući ih i saplićući ih s leđa, hvataju u zasede ogromne Troloke dok se ovi provlače kroz šumu. Pokretne jedinice lukonoša i samostrelaca mogu da ih streljaju iz zaklona - ako sve to budu uradili kako treba, Troloci neće ni znati odakle dolaze strele.

Dok je Elejna predvodila svoju Kraljičinu gardu prema putu, u daljini je čula zvuke nalik na grmljavinu i troločko vrištanje. Praćkaši su kroz drveće bacali na Troloke Aludrine rasprskavajuće štapiće. Bleštanje svetla obasjavalo je stabla koja su rasla u polumraku.

Elejna stiže do puta taman na vreme da vidi Troloke kako naviru na njega, predvođeni nekolicinom Mirdraala u crnim plaštovima. Mogli bi brzo opkoliti Elejninu vojsku - ali Družina Crvene ruke već je postavila zmajeve Po putu. Talmanes je ruku sklopljenih iza leđa stajao na jednoj hrpi kutija i nadgledao svoje jedinice. Iza njega se vijorio barjak Crvene ruke - krvavi dlan utisnut na belo polje opervaženo crvenim, dok je Aludra urlajući na sav glas izvikivala udaljenost, uputstva za nišanjenje i povremeno psovala čajevce koji su grešili ili bili spori.

Ispred Talmanesa bili su razmešteni zmajevi - skoro stotina njih, postavljenih preko širokog puta u četiri reda, tako da su zauzimali i deo livada oko druma. Elejna je bila predaleko da bi mogla da mu izda naredbu da otvori vatru. To je možda i dobro, jer ju je grmljavina koja je usledila uzdrmala kao da je Zmajeva planina resila da bukne. Mesečeva Senka zaigra i zanjišta, pa se Elejna napreže da spreči životinju da je ne zbaci iz sedla. Na kraju je tkanjem Vazduha zapušila konju uši dok su zmajevci pomerili svoje oružje u stranu kako bi pustili drugi red da otvori vatru.

Dok je smirivala Mesečevu Senku, Elejna je zapušila i sebi uši. Birgita se sve vreme borila sa svojim prestravljenim atom, pa je na kraju skočila iz sedla, ali Elejna nije obraćala mnogo pažnje na nju. Ckiljila je kroz dim koji je preplavio put. Treći red zmajeva pripremao se da otvori vatru. Iako je zapušila uši, osetila je prasak kroz tle, tako snažan da se i drveće zatreslo. Odmah za njim usledio je četvrti niz hitaca, koji ju je uzdrmao do srži. Elejna uzdahnu i izdahnu, smirujući srce što joj je divlje tuklo u grudima dok je čekala da se dim raščisti.

Najpre je razaznala Talmanesa, koji je uspravno stajao. Prvi red zmajeva bio je opet na svom mestu, spreman za paljbu. Vojnici u preostala tri reda užurbano su punili svoje zmajeve, sipajući prašak i gurajući velike metalne kugle na mesta.

Jak vetar sa zapada raščisti dim dovoljno da ona vidi... Elejni se ote tih uzdah.

Na hiljade Troloka bilo je raskomadano, a mnogi od njih bili su potpuno oduvani s puta. Ruke, noge, čuperci grube kose, cereci bili su raštrkani posred rupa širokih čitava dva koraka. Tamo gde je maločas bilo na hiljade Troloka, ostali su samo krv, slomljene kosti i dim. Mnoga stabla bila su smrskana u iverje. Od Mirdraala koji su bili na čelu troločke vojske nije bilo ni traga.

Zmajevci spustiše štapove za paljenje, ne ispaljujući nove hice iz svog napunjenog oružja. Ono malo preživelih Troloka, koji su bili u zadnjim redovima, prestravljeno pobeže u šumu.

Elejna pogleda Birgitu i isceri se. Zaštitnica je ozbiljno gledala bojište, dok je nekoliko gardistkinja trčalo za njenim konjem.

„Pa?“, upita Elejna nakon što otpuši uši.

„Mislim...“, odgovori Birgita, „da su te stvari bučne. Da ne pogađaju tačno u metu. I da su krvavo delotvorne.“

„Da“, ponosno odgovori Elejna.

Birgita odmahnu glavom. Vratili su joj konja, pa se popela u sedlo. „Elejna, nekada sam mislila da su čovek i luk najopasniji na svetu. A sada - kao da nije dovoljno strašno što muškarci javno usmeravaju, a Seanšani koriste usmerivače u ratovanju - imamo i ovo. Ne dopada mi se kuda to ide. Ako svaki dečak s metalnom cevi može da uništi čitavu vojsku...“