Sećanje na svetlost

„Zar ne shvataš?“, upita je Elejna. „Više neće biti ratovanja. Pobedićemo - i zavladače mir, baš kao što Rand namerava. Niko sem Troloka neće poći u bitku, znajući da će se suočiti sa ovakvim oružjem!“

„Možda“, odgovori Birgita, pa odmahnu glavom. „Možda ja imam manje vere u ljudsku mudrost nego ti.“

Elejna frknu, pa diže mač da pozdravi Talmanesa, a on isuka svoj i otpozdravi je. Načinjen je prvi korak u uništavanju te troločke vojske.

11 Samo još jedan najamnik

„Shvatam" da je u prošlosti bilo... neslaganja između nas“, govorila je Adelorna Bastin jašući pored Egvene dok su prolazile kroz logor. Adelorna je bila vitka žena kraljevskog držanja; po njenim kosim očima i tamnoj kosi videlo se da je saldejskog porekla. „Ne bih da misliš da smo mi neprijatelji.“

„Nisam to mislila“, oprezno odgovori Egvena, „niti to sada mislim.” Nije pitala šta je to Adelorna htela da kaže kada je upotrebila reč „mi". Ona je Zelena i Egvena već neko vreme sumnja da je ona kapetan-general, kako Zelene zovu glavu svog ađaha.

„To je dobro“, odgovori joj Adelorna. „Neke u Ađahu ponašale su se budalasto. One su... obaveštene o svojim greškama. Majko, više ti se neće protiviti one koje bi trebalo da te najviše vole. Neka bude zauvek zakopano šta god da je bilo u prošlosti.“

„Neka bude zakopano“, saglasi se Egvena, premda joj je to bilo pomalo smešno. Zar baš sada, pomislila je, nakon sveg ovog vremena - Zelene pokušavaju da me prisvoje?

Pa, iskoristiće ih. Brinula se da je njen odnos s njima zauvek pokvaren. Mnoge su rešile da se prema njoj ponašaju neprijateljski zbog toga što je odabrala Silvijanu za svoju Cuvarku. Egvena je čula ogovaranja i da mnoge misle kako bi ona za svoj ađah odabrala Crveni, iako ne samo da ima Zaštitnika, već se i venčala s njim.

„Ako mogu da pitam“, zausti Egvena, „je li se desilo nešto određeno, pa je došlo do ovog... premošćavanja naših poteškoća?“

„Majko, neke se trude da zanemare ono što si činila za vreme seanšanskog napada“, odgovori Adelorna. „Pokazala si da imaš duh ratnika. Vojskovođe. To je nešto što Zeleni ađah ne bi smeo da zanemaruje. Staviše, mi to moramo prihvatiti kao primer. Tako je odlučeno i tako su one koje predvode Ađah govorile." Adelorna pogleda Egvenu pravo u oči, pa joj se nakloni.

Bilo je jasno šta hoće da kaže. Adelorna jeste glava Zelenog ađaha. Ne bi bilo dolično da to otvoreno kaže, ali to što je tu činjenicu stavila Egveni do znanja pokazatelj je izvesne mere poverenja i poštovanja.

Da si zaista uzdignuta iz naših redova, govorio je taj postupak, znala bi ko nas predvodi. Znala bi naše tajne. Dajem ti ih. Taj čin takođe je bio poruka zahvalnosti. Prilikom seanšanskog napada na Belu kulu, Egvena je Adelorni spasla život.

Amirlin ne pripada nijednom ađahu - a Egvena to načelo otelotvoruje više nego bilo koja Amirlin pre nje, jer ona zaista nikada nije pripadala nijednom ađahu. Ipak, taj postupak ju je ganuo. Dodirnula je Adelorni ruku u znak zahvalnosti, pa joj dozvolila da ode.

Gavin, Silvijana i Lejlvin jahali su sa strane, pošto ih je Egvena poslala tamo kad ju je Adelorna zamolila da razgovaraju nasamo. Ta Seanšanka... Egvena se stalno koleba da li da je drži što bliže sebi, ili da je pošalje negde veoma daleko.

Ono što joj je Lejlvin ispričala o Seanšanima jeste bilo korisno. Koliko je mogla da oceni, Lejlvin joj je govorila suštu istinu. Egvena ju je za sada držala u svojoj blizini - makar samo zbog toga što su joj često padala na pamet nova pitanja o Seanšanima. Lejlvin se ponaša više kao telohranitelj nego kao sužanj - kao da bi Egvena poverila svoju bezbednost nekom Seanšaninu. Odmahnula je glavom, jašući među šatorima i logorskim vatrama svoje vojske. Većina šatora bila je prazna, pošto je Brin naredio da se obrazuju bojni redovi. Očekivao je da će Troloci napasti za manje od sat vremena.

Egvena zateče Brina kako spokojno dovodi u red svoje karte i hartije u jednom šatoru blizu središta tabora. Bila je tu Jukiri i stajala je prekrštenih ruku. Egvena sjaha i uđe.

Briri odsečno diže pogled. „Majko!“ uzviknu, na šta se ona ukopa u mestu.

Egvena spusti pogled. U šatorskom podu bila je rupa, u koju ona umalo nije upala.

Bila je to kapija. Druga strana otvarala se u vazduh i gledala je na troločku vojsku, koja je prelazila preko brda. Poslednje nedelje odigralo se mnogo čarki, u kojima su Egvenini strelci i konjanici ubijali Troloke što su u odredima napredovali prema brdima i granici sa Arafelom.

Egvena proviri kroz tu kapiju u podu. Bila je visoko, dobrano van dometa luka, ali uhvatila ju je vrtoglavica zbog toga sto je gledala Troloke kroz nju.

„Nisam sigurna je li ovo briljantno“, obrati se ona Brinu, „ili je neverovatna ludost.“