Sećanje na svetlost

Oseća se potpuno bespomoćno. Beskorisno. Mrzi taj osećaj. Ako je Androl nečemu posvetio svoj život, onda je to da nikada ne bude beskoristan - da uvek zna nešto o okolnostima u kojima se nalazi.

„Neka ona bude sledeća koju ćete Preobratiti“, javi se Taim.

Androl se izvrnu i nakrivi vrat. Taim je sedeo za stolom. Voleo je da prisustvuje Preobračanju, ali nije gledao Tovejn. Igrao se nečim u ruci. Nekakvim diskom...

On odjednom ustade, pa gurnu taj predmet u torbicu za pojasom. „Ostali se žale da su iscrpljeni od toliko Preobračanja. Pa, ako Preobrate ovu, ona će im se pridružiti i staviti im na raspolaganje svoju snagu. Mišrejle, pođi sa mnom. Vreme je.“

Mišrejl i još nekoliko njih pridružiše se Taimu; stajali su tako da Androl nije mogao da ih vidi.

Taim odsečnim koracima pođe prema vratima. „Hoću da ova žena bude Preobraćena dok se ja vratim“, naredi.

Lan je galopirao preko stenovitog tla, jašući prema Procepu po stoti put, ili inu se makar tako činilo, mada borbe tu traju manje od nedelju dana.

Princ Kajsel i kralj Easar pridružiše mu se u galopu. „Sta je bilo, Dai Šane?“ viknu Kajsel. „Novi napad? Nisam video znak za uzbunu!“

Lan se sumorno nagnu u sedlu, jašući u sumrak, a lomače od lešina i drveta bleštale su levo i desno od njega dok je predvodio juriš odreda od nekoliko stotina Malkijeraca. Teško je paliti mrcine, ali tako ne samo da dobijaju svetlost, već i Trolocima uskraćuju hranu.

Lan je čuo nešto na bojnom polju - nešto što ga je užasnulo. Nešto od čega je strahovao.

Grmljavinu.

Daleka tutnjava zvučala je kao da se stenje sudara. Vazduh je treperio od svakog praska.

„Svetlosti!" Pridružila im se i kraljica Etenajila od Kandora, galopirajući na svom belom škopcu. .„Je li to ono što mislim da jeste?" viknu mu.

Lan klimnu. Neprijateljski usmerivači.

Etenajila viknu nešto svojoj pratnji, ali on nije čuo šta. Ona je bila dežmekasta žena i pomalo majčinskog izgleda za jednu Krajiškinju. U pratnji joj je između ostalih bio i lord Balder - njen Mačonoša - i prosedi Kalijen Ramsin, njen novi suprug.

Priđoše Procepu, gde su se ratnici borili da suzbiju zveri. Odred kandorskih konjanika blizu lomača u prvim redovima odjednom polete u vazduh.

„Lorde Mandragorane!" Jedna prilika u crnom kaputu im mahnu. Narisma požuri ka njima, a njegova Aes Sedai pođe s njim. Lan je u prvim redovima uvek držao jednog usmerivača, ali izdao im je naređenja da ne stupaju u borbu. Hteo je da budu sveži za iznenadne slučajeve.

Kao što je ovaj.

„Usmeravanje?" upita Lan, zauzdavajući Mandarba.

„Gospodari straha, Dai Sane“, odgovori Narišma, boreći se za dah. „Možda ih ima čak dva tuceta.“

„Preko dvadeset usmerivača“, primeti Agelmar. „Proći će kroz nas kao mač kroz mlado jagnje.“

Lan zašestari pogledom preko jalovog krajolika koji je nekada bio njegova domovina, domovina koju nikada nije upoznao.

Moraće da napusti Malkijer. Kada je to priznao u sebi, osetio se kao da mu je neko zavrnuo nož u rani - ali će učiniti to. „Dobio si svoje povlačenje, lorde Agelmare“, odgovori Lan. „Narišma, možete li vi ušmerivači da uradite nešto?“

„Možemo pokušati da presečemo njihova tkanja, ako im se dovoljno približimo“, odgovori Narišma. „Ali to će biti teško, ako ne i nemoguće, pošto oni koriste samo trake Vatre i Zemlje. Sem toga, pošto ih ima tako mnogo... pa, napašće nas. Bojim se da ćemo biti sasečeni...“

Zemlja se zatrese od obližnjeg praska, a Mandarb se prope, tako da je umalo zbacio Lana iz sedla. Lan se otimao s konjem, bezmalo slep od bleska svetlosti.

„Dai Šane!“ Narišmin glas.

Lan trepnu da bi odagnao suze iz očiju.

„Idi kod kraljice Elejne!" zaurla Lan. „Dovedi usmerivače da nam brane odstupnicu. Bez njih ćemo biti potučeni do nogu. Odlazi već jednom!“

Agelmar je urlajući izdavao naređenja za povlačenje i da lukonoše pođu napred kako bi usmerivače zasuli strelama i naterali ih da se zaklone. Lan isuka mač i potera konja u galop, kako bi poveo konjicu.

Svetlost nas saklonila, pomislio je urlajući toliko da je promukao dok je spasavao šta se od njegove konjice moglo spasti. Procep je izgubljen.

Elejna je nestrpljivo čekala neposredno iza ruba Bremske šume.

Bila je to stara šuma, za kakve se čini da imaju sopstvenu dušu. Drevno drveće bilo je kao čvornovati prsti koji su se pružali iz zemlje da bi osetili vetar.

U takvoj jednoj šumi teško je da se čovek ne oseća sićušno. Mada je većina stabala bila gola, Elejna je osećala kako je iz šumskih dubina gleda hiljadu očiju. Nije mogla da se ne seti priča koje su joj u detinjstvu pričali o tome da je šuma puna razbojnika - od kojih su neki bili dobri, a drugi izopačenih srca kao da su Prijatelji Mraka.

Zapravo..., pomislila je Elejna, setivši se jedne od tih priča, pa se okrenula da pogleda Birgitu. „Zar nisi nekada ti u ovoj šumi predvodila jednu lopovsku družinu?“

Birgita se namršti. „Nadala sam se da nisi čula baš tu priču.“

„Ti ti opljačkala kraljicu Aldešara!“, uzviknu Elejna.