Sećanje na svetlost

On se pokoleba. Takvo razmišljanje bilo je preblizu ohome kako je on počeo da razmišlja pre onoga što se desilo na Zmajevoj planini - da nema nikakvog izbora, da je tok njegovog života predodređen. „Sve dok mi marimo“, odgovori joj Rand, „postojaće dobro. Sara se ne bavi osećanjima - čak ne ni dobrom ili zlom. Mračni je sila koja potiče van Šare i na nju utiče silom.“

A Rand će to okončati. Ako bude mogao.

„Evo“, kaza joj Rand. „Poklon koji sam spomenuo." On gurnu vrećicu Prema njoj.

Ona ga radoznalo pogleda. Razveza vrećicu, pa iz nje izvadi malu statuu £ene. Stajala je potpuno uspravno i bila ogrnuta šalom preko ramena, mada nije ličila na neku Aes Sedai. Lice joj je bilo zrelo, staro i mudro - zračila je mudrošću i imala osmeh na licu.

„Je li ovo angreal?" upita Elejna.

„Ne. To je Seme.“

„... Seme?“

„Ti imaš talenat da praviš ter'angreale“, odgovori joj Rand. „Da bi se napravili angreali, potrebno je primeniti drugi postupak. Taj postupak počinje ovim - predmetom koji je stvoren da isisava tvoju Moć i da je usađuje u nešto drugo. To traži vreme i oslabiće te na nekoliko meseci, pa zato ne bi trebalo to da pokušavaš dok smo u ratu. Ali setio sam se bebe kada sam ovo pronašao, potpuno zaboravljeno. Pitao sam se šta bih mogao da ti dam.“

„O, Rande, i ja imam nešto za tebe." Zurno je prišla kovčežiću od belokosti ukrašenom draguljima koji je stajao na jednom sklopivom stočiću i iz njega izvadila mali predmet. Bio je to bodež kratkog i tupog sečiva, s drškom od jelenskog roga obmotanom zlatnom žicom.

Rand ga sumnjičavo pogleda. „Elejna, nemoj da se uvrediš, ali ovo mi izgleda kao jadno oružje.“

„To je ter angreal - možda će ti biti od koristi kada odeš u Šajol Gul. Ako ga nosiš sa sobom, Senka neće moći da te vidi." Ona pruži ruku i dodirnu ga po licu.

On položi šaku preko njene.

Ostali su zajedno do kasno u noć.

10 Upotreba zmajeva

Perin je jahao Stamenog, a laka konjica Elejnine vojske jahala je za njim: Beli plaštovi, Majenci, Geldanci, a s njima i neki iz Družine Crvene ruke. Bio je to tek deo njihove vojske. U tome i jeste stvar.

Kretali su se poprečno prema Trolocima utaborenim ispred Kaemlina. Grad se i dalje pušio; Elejnino ulje isteralo je većinu stvorenja, ali neka od njih još su branila zidine.

„Strelci“, dreknu Arganda, „odapinjite!" Većina neće čuti njegov glas od grmljavine juriša, frktanja konja i dobovanja kopita. Ali čuće ga dovoljno vojnika da krenu da odapinju, a ostali svejedno znaju šta da rade.

Perin se pognuo konju uz vrat, nadajući se da njegov čekić neće biti Potreban u ovom napadu. Projuriše pored Troloka, pa se okrenuše ispred njih, sve vreme odapinjući strele - i tek onda se okrenuše od grada.

Perin se osvrnu dok je jahao i ugleda Troloke kako padaju. Družina je sledila iza Perinove konjice i približila se dovoljno da koristi lukove.

Troloci su odgovorili strelama - debelim i crnim, skoro nalik na koplja, koje su odapinjali iz ogromnih lukova. Neki od Perinovih konjanika padoše iz sedala, ali njegov napad je bio brz.

Troloci nisu napustili položaje ispred gradskih zidina. Konjanici usporiše, a Arganda dojaha do Perina, sve vreme se osvrćući.

„Još ne jurišaju“, reče mu Arganda.

„Onda ćemo ih napadati iznova i iznova“, odvrati Perin. „Sve dok se ne slome.“

„Veličanstvo, i dalje napadamo“, govorio je glasnik, projahavši kroz kapiju koju su dve Srodnice otvorile do Elejninog tabora u šumi. „Lord Zlatooki javlja da će napadati čitavog dana, ako bude bilo potrebno.“

Ona klimnu, a glasnik se vrati putem kojim je došao. Bremska šuma je dremala, drveća ogoljenog kao da je zima. „Ovo prenošenje podataka napred-nazad previše je naporno“, nezadovoljno primeti Elejna. „Volela bih da smo uspele da nateramo one ter angreale da rade; Avijenda kaže da jedan omogućava da se vide stvari s velike daljine, dok drugi da se isto tako razgovara. Ali dok je baba želje želela, voda joj je kuću odnela, kao što je govorila Lini. Ipak, kad bih samo mogla da sopstvenim očima posmatram bitku...“

Birgita ništa ne reče. Pogleda uprtog pravo napred, zlatokosa Zaštitnica ničim nije pokazala da je čula te primedbe.

„Na kraju krajeva“, nastavila je Elejna, „mogu da se branim, kao što sam u brojnim prilikama i dokazala.“

Odgovora nije bilo. Dva konja tiho su kasala jedan pored drugog, pošto su im se kopita zarivala u meku zemlju. Bilo je predviđeno da se logor oko njih rasturi i pomeri usred povlačenja. Vojnički „šatori" bili su platnene strehe rastegnute preko konopaca razvučenih između drveća. Jedini šatori koji su se razapinjali bili su njen i zapovednički paviljon. Jedna skupina Srodnica bila je stalno spremna da otvori kapije kako bi Elejna i njeni zapovednici otišli dublje u šumu.

Većina njenih snaga bila je kao zapeti luk. Međutim, ona neće da stupi u bitku s Trolocima pod uslovima koji njima odgovaraju. Izveštaji govore da su neke od njihovih pesnica i dalje na gradskim zidinama, pa bi neposredan napad doveo do nevolje, jer bi oni sejali smrt s visine.