Sećanje na svetlost

Žena se opet pokloni tako što čelom dodirnu pod. Egvena uzdahnu, ali pre nego što stiže da naredi toj ženi da ustane, Lejlvin progovori: „Tako mi Svetlosti i nade u spasenje i ponovno rođenje“, kaza Lejlvin, „zavetujem se da ću te služiti i štititi, Amirlin, vladarko Bele kule. Tako mi Kristalnog trona i caričine krvi, vezujem se za tebe da u svemu postupam kako zapovedaš i da tvoj život stavljam ispred svoga. Pod Svetlošću, neka bude tako." A onda poljubi pod.

Egvena je zgranuto pogleda. Takav zavet izdao bi samo Prijatelj Mraka. Naravno, svi Seanšani su veoma blizu tome da budu Prijatelji Mraka.

„Zar misliš da nisam dobro čuvana?" upita je Egvena. „Zar misliš da mi je potreban još jedan sluga?“

„Samo mislim kako da odužim svoj dug“, odgovori Lejlvin.

Egvena u njenom glasu začu ukočenost i ogorčenost. To joj se činilo uverljivim. Toj ženi se ni najmanje nije dopadalo što se tako ponižava.

Egvena uznemireno prekrsti ruke. „Sta možeš da mi kažeš o seanšanskoj vojsci, o njenoj opremi i brojnom stanju, kao i o onome što carica namerava?“

„Amirlin, ja znam neke stvari“, odgovori Lejlvin. „Ali bila sam kapetan broda. Ono što znam - znam o seanšanskoj mornarici, a to će ti malo koristiti.“

Naravno, pomislila je Egvena. Pogleda Gavina, a on slegnu ramenima.

„Molim te“, tiho joj kaza Lejlvin. „Dopusti mi da ti se nekako dokažem. Malo toga mi je ostalo. Čak sam i ime izgubila.“

„Najpre ćeš mi“, reče joj Egvena, „pričati o Seanšanima. Uopšte me ne danima šta ti misliš, je li nešto nebitno ili ne. Sve što mi kažeš može da bude korisno." Ili će možda otkriti da je Lejlvin zapravo lažljivica, što će biti jednako korisno. „Gavine, donesi mi stolicu. Saslušaću šta ona ima da kaže. A nakon toga, videćemo šta ćemo...“

Rand je listao hrpu mapa, beležaka i izveštaja. Stajao je s rukama prekrštenim iza leđa, a na stolu mu je gorela jedna svetiljka. Zaštićen staklom, plamen je poigravao kako je promaja duvala kroz šator u kom je Rand stajao potpuno sam.

Je li plamen živ? Hrani se i kreće se. Možeš da ga ugušiš, pa dakle na neki način i diše. Šta znači biti živ?

Može li ideja da bude živa?

Svet bez Mračnoga. Svet bez zla.

Rand se opet posveti kartama. Zadivilo ga je to što je video. Elejna se dobro pripremila. Nije prisustvovao sastancima na kojima su se dogovarale sve bitke. Sva pažnja bila mu je uprta ka severu. Ka Šajol Gulu. Ka svojoj sudbini. Svom grobu.

Mrzi to što te vojne karte, s beleškama o jedinicama i vojskama, ljudske živote svode na žvrljotine na hartiji. Svode ih na brojeve i suvoparne podatke. O, on otvoreno priznaje da je jasnoća - odstojanje - od suštinske važnosti za zapovednika na bojnom polju. Ali on to svejedno mrzi.

Tu pred njim je plamen koji živi, ali tu su i ljudi koji su mrtvi. Sada kada on ne može sam da predvodi rat, nadao se da će se kloniti takvih karti. Znao je da će žaliti za vojnicima koje ne može da spase, ako bude video te pripreme.

Odjednom se naježi, a dlačice na rukama mu se nakostrešiše - i telom mu se pronese drhtaj negde na pola puta između uzbuđenja i užasa. Neka žena usmerava.

Rand diže glavu i ugleda Elejnu kako se ukipila na ulazu u šator. „Svetlosti!" uzviknu ona. „Rande! Sta tražiš ovde? Pokušavaš li da presvisnem od straha?“

On se okrenu, šireći prste preko vojnih mapa, pa je odmeri od glave do pete. E to je život. Rumeni obrazi, zlatna kosa s primesama meda i ruže, oči koje bukte kao lomače. Njena grimizna haljina bila je takvog kroja da se videlo kako joj je trbuh narastao od dece koju nosi. Svetlosti, prelepa je.

„Rande al’Tore?" upita ga Elejna. „Hoćeš li da razgovaraš sa mnom, ili bi da još zveraš u mene?“

„Ako ne mogu da zveram u tebe, u koga mogu?" upita je Rand.

„Nemoj da mi se tako ceriš, seljačiću“, odvrati mu ona. „Zar si se zaista ušunjao u moj šator? Šta li će ljudi da kažu?“

„Reći će da sam želeo da te vidim. Sem toga, nisam se ušunjao. Stražari su me pustili.“

Ona prekrsti ruke. „Meni nisu rekli da su te pustili unutra.“

„Zamolio sam ih da ti ne kažu.“

„Onda se zaista jesi ušunjao." Elejna prođe pored njega tako da ga očeša. Mirisala je predivno. „Kao da mi nije dosta jedne Avijende...“

„Nisam hteo da me obični vojnici vide“, odgovori joj Rand. „Brinuo sam da če to uneti metež u tvoj logor. Zamolio sam stražare da ne spominju da sam ovde." Priđe joj, pa je dodirnu po ramenu. „Morao sam da te vidim još jednom, pre nego...“

„Video si me na Meriloru.“

„Elejna...“

„Zao mi je“, kaza ona i opet se okrenu licem prema njemu. Jeste mi drago što te vidim i jeste mi drago što si došao. Samo pokušavam da utuvim u glavu kako se ti uklapaš u sve ovo. Kako se mi uklapamo u sve ovo.“

„Ne znam“, odgovori joj Rand. „To nikada nisam shvatio. Zao mi je." .

Ona uzdahnu, pa sede u stolicu pored svog stola. „Valjda je dobro otkriti da ima ponečeg što ti ne možeš da popraviš tako što ćeš mahnuti rukom,“

„Elejna, mnogo toga ja ne mogu da popravim." On baci pogled na sto i karte na njemu. „Previše toga.“

Ne razmišljaj o tome.