Sećanje na svetlost

Agelmarje u pravu, pomislio je Lan dok su konjušari strmoglavo hrlili da osedlaju Mandarba. Pastuv je bio nemiran, pošto je osećao njegovo raspoloženje. Sledite me - baš kao što me je Bulen sledio. Vodicu ih u smrt u ime propalog kraljevstva... vodiču samog sebe u tu istu smrt... je li to drugačije od onoga što radi Tenobija?

Nedugo potom, galopirao je prema odbrambenim redovima i video da su se Troloci skoro probili. Pridružio se odbrani - i te noći su izdržali. U nekom trenutku, neće moći da izdrže. Šta onda?

Onda... onda će opet napustiti Malkijer i učiniti ono što se mora.

Egvenina vojska okupila se u južnom delu Merilorskog polja. Bilo je predviđeno da Putuju u Kandor kada Elejnina vojska ode za Kaemlin. Randove snage još nisu ušle u Takandar, već su se premestile na severni deo polja, gde je lakše bilo prikupiti potrebne zalihe, kako bi se pripremile za polazak. Rand tvrdi da još nije pravi trenutak za njegov napad; Svetlost dala da napreduje sa Seanšanima.

Premeštanje tako mnogo ljudi ogromna je glavobolja. Aes Sedai otvaraju kapije u ogromnom redu, kao niz dovrataka duž neke velike gozbene dvorane. Vojnici prilaze u odredima i čekaju na svoj red da prođu. Većina najsnažnijih usmerivača ne bavi se tim poslom; oni će ubrzo usmeravati u borbi, a otvaranjem kapija samo će potrošiti preko potrebnu snagu pre nego što počne najvažniji posao.

Naravno, vojnici su se sklonili da Amirlin prođe. Pošto je isturena straža zauzela položaje s druge strane i pošto je logor podignut, došlo je vreme da ona prođe kroz kapiju. To jutro je provela sastajući se s Dvoranom pretresajući izveštaje o stanju potrepština i procenama zemljišta i krajolika. Bilo joj je drago što je dopustila da Dvorana preuzme veću ulogu u vođenju rata; Predstavnice su prilično mudre, pošto su mnoge od njih dobrano starije od jednog stoleća.

„Ne dopada mi se što smo primorani da čekamo ovoliko dugo“, reče Gavin jašući iza nje.

Ona ga pogleda.

„Verujem u procene generala Brina, a veruje mu i Dvorana“, odgovori Egvena dok su jahali pored Hijanskih Sadrugova. Svako od njih nosio je blistavi oklopni prsnik s Devet pčela Ilijana na nedrima. Pozdravljali su je, lica skrivenih iza prečaga kupastih kalpaka.

Nije baš sigurna da joj se dopada to što su oni u njenoj vojsci - biće odaniji Randu nego njoj - ali Brin je to uporno zahtevao. Tvrdio je da njenoj vojsci, iako je ogromna, nedostaje elitni odred kakav su Sadrugovi.

„I dalje mislim da je trebalo da pođemo ranije“, odgovori joj Gavin dok su njih dvoje prolazili kroz kapiju na granicu Kandora.

„Prošlo je svega nekoliko dana.“

„Nekoliko dana dok je Kandor u plamenu." Osećala je njegov bes zbog osujećenosti. Takođe je osećala da je on silno voli. Sada joj je suprug. Venčala ih je Silvijana - i to prethodne noći, u jednostavnom obredu. Egveni je i dalje neobično to što je ovlastila sopstveno venčanje. Ali šta drugo da radi, kada je ona najviša vlast?

Dok su ulazili u logor na kandorskoj granici, Brin je pojahao ka njima, usput izdajući štura naređenja izviđačkim jedinicama. Kada je stigao do Egvene, sišao je iz sedla i duboko se poklonio, pa joj poljubio prsten. Onda je opet uzjahao i nastavio da jaše. Uzevši u obzir to da je u suštini nateran da predvodi tu vojsku, pokazuje puno poštovanje. Naravno, on je izneo svoje zahteve, koji su ispunjeni - tako da je možda i on njih naterao na nešto. Predvođenje vojski Bele kule bilo je prilika za njega; niko ne voli da bude na silu umirovljen. To nije ni trebalo da se desi jednom velikom kapetanu.

Egvena primeti da Sijuan jaše pored Brina i nasmeši se od zadovoljstva. Sada je čvrsto vezan za nas.

Egvena prelete pogledom preko brda koja su se prostirala jugoistočnom granicom Kandora. Mada na njima nije bilo zelenila - kao ni u većem delu sveta - njihov mir i spokoj nisu ni nagoveštavali da je zemlja iza njih u plamenu. Prestonica države, Cačin, sada je sva u ruševinama. Pre nego što se povukla da se pridruži ostalim Krajišnicima u bitki kod Procepa, kraljica Etenajila je Egveni i Dvorani prepustila spasavanje stanovništva. Učinile su šta su mogle, šaljući kroz kapije izviđače da traže izbeglice po svim većim putevima, pa da ih vode na neko bezbedno mesto - ako uopšte negde postoji neko mesto koje je bezbedno.

Glavna troločka vojska napustila je spaljene gradove i sada se kreće jugoistočno prema brdima i reci što čine kandorsku granicu sa Arafelom.

Silvijana dojaha pored Egvene, ali naspram Gavina. Samo ga je ošinula pogledom - njih dvoje će morati da prestanu da reže jedno na drugo; to počinje da je umara - pre nego što je poljubila Egvenin prsten. „Majko.“

„Silvijana.“

„Primili smo izveštaj od Elejne Sedai.“

Egvena dopusti sebi da se nasmeši. Obe su, nezavisno jedna od druge, počele da zovu Elejnu njenim imenom iz Bele kule, umesto njenom svetovnom titulom. „I?“