Sećanje na svetlost

On kleknu pred nju, a ona izvi obrvu i zadrža je tako sve dok je on ne dodirnu po trbuhu - isprva kolebljivo. „Nisam znao“, reče joj. „Ne doskora - do noć pre sastanka. Priča se da nosiš blizance?“

„Da.“

„Dakle, Tam će biti deda“, reče Rand. „A ja ću biti...“

Kako da se čovek ponaša kada dobije takve vesti? Da li bi to trebalo da ga uzdrma, da mu sve okrene naglavačke? Rand se nagledao iznenađenja. Cinilo mu se kao da više ne može ni da korakne a da se čitav svet ne promeni oko njega.

Ali ovo... ovo nije iznenađenje. Otkrio je da se duboko u sebi nadao da će jednoga dana biti otac. To se dešava. To ga ispunjava toplinom. Jedna stvar na svetu odvija se kako treba, makar se mnoge odvijale pogrešno.

D e c a . Njegova deca. On sklopi oči, pa udahnu uživajući u toj pomisli.

Nikada ih neće upoznati. Ostaviće ih bez oca i pre nego što budu rođeni. Ali - i Džanduin je ostavio Randa bez oca - on je ispao kako treba. Samo ponegde neotesan.

„Kakva ćeš im imena dati?" upita Rand.

„Ako jedno od njih bude dečak, mislila sam da se zove Rand.“

Rand se ukoči dok ju je dodirivao po trbuhu. Je li to bio pokret? Udar nogom?

„Ne“, tiho je zamoli Rand. „Elejna, molim te - nemoj nijednom detetu dati ime po meni. Pusti ih neka žive svoje živote. Moja senka će svejedno biti preduga.“

„U redu.“

On diže glavu i pogleda je pravo u oči, pa vide kako mu se smeši s ljubavlju. Ona prisloni dlan uz njegov obraz. „Bićeš ti dobar otac.“

„Elejna...“

„Ni reč o tome“, prekide ga ona dižući jedan prst. „Neću da slušam priču o smrti i o dužnosti.“

„Ne možemo da zanemarujemo ono što će se dogoditi.“

„Ne moramo se ni stalno baviti tim“, odvrati ona. „Rande, naučila sam te šta znači biti vladar, ali izgleda da sam zaboravila da ti kažem jedno - u redu je pripremati se za najgore, ali ne smeš da se opterećuješ time. Ne smeš da se usredsređuješ na to. Jedan vladar mora iznad svega imati nadu.“

„Gajim ja nadu“, odgovori Rand. „Gajim nadu za tebe, za svet, za sve koji moraju da se bore. To ne menja činjenica da sam prihvatio svoju smrt.“

„Dosta“, odgovori mu ona. „Više nema priče o ovome. Noćas ću u miru večerati sa čovekom kojeg volim.“

Rand uzdahnu, ali ustade pa sede u stolicu pored njene dok je ona otišla do ulaza da pozove stražare i kaže da donesu večeru.

„Možemo li da razgovaramo makar o taktici?" upita je Rand. „Zaista sam zadivljen onim što si ovde postigla. Mislim da ni ja ne bih bolje uradio posao.“

„Većinu toga uradili su veliki kapetani.“

„Video sam tvoje zabeleške“, odgovori joj Rand. „Bašer i ostali su izvanredne vojskovođe - čak bi se moglo reći da su briljantni - ali oni razmišljaju svako o svojoj bitki. Neko mora da ih usaglašava, a ti to radiš veličanstveno. Nadarena si za ovo.“

„Nisam“, odgovori mu Elejna. „Ali jesam provela čitav život kao kći naslednica Andora i bila sam pripremana za moguće predstojeće ratove. Za to što vidiš u meni zahvali generalu Brinu i mojoj majci. Jesi li u mojim beleškama video nešto što bi izmenio?“

„Od Kaemlina do Bremske šume ima više od stotinu pedeset milja, a ti tamo nameravaš da uhvatiš vojsku Senke u zasedu“, primeti Rand. „To je opasno. Sta ako tvoje jedinice budu pregažene pre nego što stignu do šume?“

„Sve se oslanja na to da će oni stići do šume pre Troloka. Jedinice kojima ćemo ih napadati imaće najsnažnije i najbrže atove. Nema nikakve sumnje da će to biti iznurujuća trka i da će konji biti na ivici smrti pre nego što stignu do šume, ali nadamo se da će tada i Troloci biti u lošem stanju, što bi trebalo da nam olakša posao.“

Dok su njih dvoje razgovarali o taktici, veče se pretvorilo u noć. Sluge su došle i donele večeru, koja se sastojala od čorbe i mesa divljeg vepra. Rand je želeo da se njegovo prisustvo u logoru zadrži u tajnosti, ali sada kada sluge znaju za njega, od toga nema ništa.

Seo je da jede i utopio se u razgovor sa Elejnom. Koje bojište je u najvećoj opasnosti? Kog velikog kapetana bi trebalo da podržava kada se oni raspravljaju, što se često dešava? Kako će se sve to odvijati s Randovom vojskom, koja još čeka pravi trenutak da napadne Šajol Gul?

Taj razgovor ga je podsetio na vreme koje su proveli u Tiru, kada su jedno drugome krali poljupce u Kamenu, a sve to između časova političke obuke. Rand se tada zaljubio u nju. Zaista zaljubio, a ne samo divio kao onda kada je pao sa zida i ugledao princezu - tada nije razumeo ljubav ništa više nego što neki seljačić koji mlatara mačem razume šta je rat.

Njihova ljubav nastala je iz stvari koje su im zajedničke. Sa Elejnom on može da razgovara o politici i o teretu vlasti. Ona to razume. Zaista razume - i to bolje od svih drugih koje on poznaje. Ona dobro zna šta znači donositi odluke koje hiljadama ljudi menjaju život:Razume šta znači pripadati narodu jedne države. Randu je potpuno neverovatno to što su i dalje povezani, iako su tako često bivali razdvojeni. Zapravo, ima utisak da je njihova povezanost još jača - sada kada je Elejna kraljica, sada kada njihova deca rastu u njoj.

„Lecnuo si se“, primeti Elejna.