Sećanje na svetlost

Rand diže pogled sa svoje čorbe. Elejnina večera bila je tek napola pojedena - on ju je terao da prilično priča. Ali izgleda da je svejedno završila s jelom, pošto je držala šolju toplog čaja.

„Šta sam?“, upita je Rand.

„Lecnuo si se. Kada sam spomenula odrede koji se bore za Andor, ti si se trznuo - samo malčice.“

Nije iznenađujuće što je ona primetila - Elejna ga je i naučila da prepoznaje bitne promene u izrazu ljudi s kojima razgovara.

„Svi ti ljudi bore se u moje ime“, objasni joj Rand. „Tako mnogo ljudi koje čak i ne poznajem poginuće u moje ime.“

„To je oduvek bilo breme vladara koji ratuje.“

„Trebalo bi da mogu da ih zaštitim“, reče joj Rand.

„Rande al’Tore, ako misliš da možeš da zaštitiš ama baš sve, nisi ni izbliza pametan kao što se pretvaraš da jesi.“

On je pogleda pravo u oči. „Ne mislim, ali teško mi pada njihova smrt. Osećam se kao da bi trebalo da učinim nešto više, sada kada se sećam. Pokudo je da me slomi - ali nije uspeo.“

„Je li se to dogodilo onog dana na Zmajevoj planini?“

On o tome nije pričao ni s kim. Primače svoju stolicu bliže njenoj. „Tamo sam shvatio da sam se previše oslanjao na snagu. Želeo sam da budem čvrst - veoma čvrst. Terajući sebe da budem takav, doveo sam se u opasnost da prestanem da marim. To bi bilo pogrešno. Da bih pobedio - moram da marim. Nažalost, to znači da moram dozvoliti sebi da osećam bol zbog njihove smrti.“

„A sada se sećaš Lijusa Terina?" prošapta ona. „Svega što je on znao? Ne pretvaraš se?“

„Ja jesam on. Oduvek sam i bio. Sada se sećam toga.“

Elejna uzdahnu i razrogači oči. „Kakva prednost"

Od svih ljudi kojima je to ispričao, samo se ona ponela ovako. Kakva predivna žena.

„Imam sve to znanje, ali ono mi ne govori šta da uradim." Ustade i poče da korača po šatoru. „Elejna, trebalo bi da mogu sve ovo da popravim. Niko više ne bi smeo da pogine zbog mene. Ovo je moja bitka. Zašto bilo ko drugi mora. da toliko pati zbog mene?“

„Osporavaš nam pravo da se borimo?“, upita ga ona i ispravi se u stolici.

„Ne, naravno da ne“, odgovori joj Rand. „Tebi ne bih mogao ništa da uskratim. Samo bih voleo da nekako... da nekako mogu da učinim da sve ovo prestane. Zar ne bi trebalo da je moja žrtva dovoljna?“

Ona ustade i uze ga za ruku, a on se okrenu da je pogleda.

Ona ga onda poljubi.

„Volim te“, reče mu. „Ti jesi kralj. Ali ako budeš pokušao da osporiš pravo čestitim žiteljima Andora da se brane i da se bore u Poslednjoj bitki..." Oči joj sevnuše, a obrazi porumeneše. Svetlosti! Zaista se naljutila zbog njegovih primedaba.

Nikada mu baš nije bilo jasno šta će ona kazati ili uraditi - i to ga je uzbuđivalo. Bila je to uzbuđenost nalik na posmatranje noćnog cveća, kada čovek zna da je to što će videti prelepo, ali ne zna kakav će tačno oblik ta lepota poprimiti.

„Rekao sam da ti neću osporiti pravo da se boriš“, reče joj Rand.

„Rande, nije reč samo o meni. Reč je o svima. Možeš li to da razumeš?“

„Valjda mogu.“

„Dobro." Elejna sede i srknu čaj, pa se namršti.

„Pokvario se?" upita je Rand.

„Da, ali navikla sam se. Ipak, sve je toliko pokvareno da je skoro gore nego da ništa ne pijem.“

Rand joj priđe i uze šolju od nje. Držao ju je neko vreme, ali nije usmeravao. „Doneo sam ti nešto. Zaboravio sam da pomenem.“

„Čaj?“

„Ne, čaj je samo sporedna stvar." Vratio joj je šolju, a ona je srknula.

A onda je razrogačila oči. „Predivan je. Kako ti to polazi za rukom?“

„Ne radim to ja“, odgovori joj Rand sedajući. „To radi Šara.“

„A1L.“

„Ja sam ta veren“, odgovori joj Rand. „Razne stvari se dešavaju oko mene - nepredvidljive stvari. Dugo je vladala ravnoteža. U jednom gradu, neko bi nenadano otkrio veliko blago pod stepeništem. U sledećem gradu koji bih posetio, ljudi bi otkrili da je njihov novac lažan i da su ga dobili od neke vešte varalice.

Ljudi su umirali na stravične načine, dok su drugi bivali čudesno spaseni - i to potpuno slučajno. Smrti i rođenja. Brakovi i razvodi. Jednom sam video kako pero pada s neba i to šiljatim delom nadole, tako da se zabilo u blato i ostalo tako. Narednih deset pera palo je na potpuno isti način. Sve je to bilo potpuno nasumično. Dve strane novčića bačenog u vazduh.“

„Ovaj čaj nije nasumičan.“

„Da, jeste“, odgovori joj Rand. „Ali, vidiš, u poslednje vreme meni pada samo jedna strana novčića. Neko drugi radi loše stvari. Mračni u svet ubacuje užas i izaziva smrt, zlo, ludilo. Ali Sara... Sara je ravnoteža. I tako Sara radi kroz mene, kako bi pružala suprotnost tome. Sto se Mračni više trudi, to je ono što se oko mene dešava - moćnije.“

„Trava koja raste“, poče da nabraja Elejna. „Raspršivanje oblaka. Hrana koja se ne kvari...“

„Da.“ Pa, povremeno su mu od pomoći bile neke druge sitne varke, ali njih nije pomenuo. Gurnu ruku u džep i izvadi jednu vrećicu.

„Ako je tačno to što kažeš“, odgovori Elejna, „onda na svetu nikada ne može zavladati dobro.“

„Naravno da može.“

„Zar se Šara neće dovesti u ravnotežu?“