Sećanje na svetlost

Namamiće ih da izađu iz grada. Ako traži strpljenje - neka bude. „Rešila sam“, nastavi Elejna da priča Birgiti, „samo ću da skočim kroz jednu kapiju da bih lično bacila pogled na troločku vojsku. S pristojne udaljenosti. Mogla bih...“

Birgita gurnu ruku ispod košulje i izvadi medaljon u obliku lisičje glave koji je nosila, jedan od tri nesavršena odlivka koje je Elejna napravila. Met ima prvobitni medaljon i jedan odlivak, a Melar je pobegao s drugim.

„Ako budeš pokušala bilo šta slično tome“, reče joj Birgita i dalje gledajući pravo preda se, „prebaciću te preko mog krvavog ramena, kao pijanica krčmaricu, pa ću te silom vratiti u logor. Elejna, Svetlost mi pomogla, učiniću to.“

Elejna se namršti. „Podseti me zašto sam ti uopšte dala taj medaljon?“

„Nisam sigurna“, odgovori joj Birgita. „To je bio dokaz izvanredne dalekovidosti i pravog smisla za samoočuvanje. Ni najmanje nalik tebi.“

„Birgita, mislim da to uopšte nije pošteno.“

„Znam! Izuzetno je nepošteno što ja moram da se gnjavim s tobom. Nisam znala da si ti to primetila. Jesu li sve Aes Sedai tako ishitrene i nemarne, ili sam ja jednostavno završila s najgorim štenetom u ovom leglu?“

„Prestani da kukaš“, promrmlja Elejna, smešeći se i klimajući vojnicima koji su je pozdravljali dok je prolazila. „Počinjem da priželjkujem da sam odabrala Zaštitnika koji je prošao obuku u Kuli. Onda makar ne bih slušala ovoliko bezobrazluka.“

Birgita se zasmeja. „Elejna, mislim da ti ne razumeš Zaštitnike ni upola onoliko koliko misliš.“

Elejna pusti da ta tema zamre dok su prolazile pored dela određenog za Putovanje, gde su Sumeko i ostale Srodnice premeštale glasnike s jednog bojnog polja na drugo. Elejnin dogovor s njima za sada i dalje važi.

Elejna je u džepu na haljini nosila zvaničan odgovor koji joj je Egvena - Amirlin Tron - uputila u vezi sa Srodnicama i onim što je ona učinila s njima. Elejna je skoro osećala vrelinu kako isijava iz tog pisma, ali bila je sakrivena iza zvaničnog jezika i saglasja da sada nije trenutak za brigu o takvim stvarima.

Elejna će morati da se više potrudi. Egvena će s vremenom uvideti da je razumno da pusti Srodnice da rade u Andoru, pod Elejninim nadzorom. Neposredno iza zemljišta odvojenog za Putovanje primetila je jednog umornog Šijenarca kako prihvata mešinu s vodom od jednog Dvorečanina. Čovek s perčinom nosio je povez preko jednog oka, a crte njegovog lica bile su joj poznate.

„Uno?" zgranuto upita Elejna i zauzda kobilu.

On se lecnu i umalo prosu vodu po sebi dok je pio. „Elejna?" upita on, rukavom brišući čelo. „Čuo sam da si ti sada plamena... kraljica. Valjda je to i trebalo da se desi, pošto si bila krvava kći naslednica. Izvini. Kći naslednica. Ni najmanje krvava." Šijenarac se namršti, kao da je zagrizao nešto kiselo.

„Uno, možeš da psuješ koliko god hoćeš“, reče mu Elejna. „Ninaeva nije nigde u blizini. Šta ćeš ti ovde?“

„Amirlin“, odgovori on. „Tražila je plamenog glasnika i ja sam krvavo izabran. Već sam tvojim zapovednicima podneo Egvenin krvavi izveštaj, od koga će imati baš krvavu vajdu. Postavili smo plamene bojne položaje i poslali izvidnice u Kandor, a ta zemlja je u krvavom haosu. Hoćeš li pojedinosti?“

Elejna se nasmeši. „Moji zapovednici će mi podneti izveštaj“, odgovori ona. „Odmori se i idi da se plameno okupaš, ti sine čobaninovog žulja.“

Na tu njenu primedbu Uno se zagrcnu i isprska vodom. Elejna se nasmeši. Koliko juče je čula tu psovku od jednog vojnika, ali još nije saznala zašto je smatraju tako poganom. Bilo kako bilo, psovka je ostavila željeni učinak.

„Ja... Nema za mene plamenog kupanja“, odgovori joj Uno. „Ovaj, veličanstvo. Prošlo je mojih pet minuta odmora. Troloci bi mogli da svakog časa napadnu u krvavom Kandoru, a neću da se ostali bore bez mene." Pozdravi je dižući ruku preko grudi, pa se pokloni i požuri prema tlu za Putovanje.

„Steta“, primeti Birgita, „bio je dobar drugar za pijančenje. Volela bih da ostane još malo.“

Elejna je kroz vezu osetila izvesne porive od nje - dok je Birgita gledala Unovu zadnjicu.

Elejna pocrvene. „Sada nema vremena za to. Nema vremena ni za jednu od te dve stvari.“

„Samo gledam“, nevino odvrati Birgita. „Pretpostavljam da bi trebalo da odemo i saslušamo izveštaje s drugih bojišta.“

„Trebalo bi“, odlučno odvrati Elejna.

Birgita joj nije kazala koliko je razdražena, ali Elejna je to osećala. Birgita mrzi ratne pripreme, što je Elejni neobično - pošto je reč o ženi koja se borila u hiljade bitaka, o heroju što je spasao bezbroj života u nekim od i najznačajnijih trenutaka u istoriji.

Dođoše do zapovedničkog paviljona, jednog od tek nekoliko šatora pune veličine koje je vojska nosila sa sobom. Unutra je zatekla Bašera kako razgovara s nekoliko zapovednika: Abelom Kautonom, Galenom i Tromom, zamenikom zapovednika Belih plaštova. Galad je, baš kao Perin, bio s jedinicama kod Kaemlina. Elejni je Trom bio, iznenađujuće, daleko prijatniji od Galada.

„Pa?“, upita ona.