Sećanje na svetlost

Jug. Poslužio bi i istok ili zapad, ali nekako misli da hoće da za sva vremena ode odatle. Najpre jug, a onda možda na zapad duž obale. Možda bi mogao da nađe brod? Ima toliko toga na svetu što nije video. Iskusio je nekoliko bitaka, upleo se u ogromnu igru kuća. Nije želeo da ima veze sa mnogim stvarima koje je doživeo. Video je očevu farmu - i dvorove. Video je mnoštvo dvorova.

Samo nije imao priliku da zaista vidi veći deo sveta. To će biti nešto novo, pomislio je. Putovanje a da ga pritom niko ne juri, niti mora negde da vlada. Putovanje na kojem će moći da prespava u nekom ambaru u zamenu za cepanje nečijih drva. Razmišljajući o tome, shvatio je da se smeje na sav glas jašući na jug i pušeći svoju nemoguću lulu. Vetar se diže oko njega, oko čoveka kojeg su zvali lordom, Ponovorođenim Zmajem, kraljem, ubicom, ljubavnikom i prijateljem.

Vetar se diže visoko i slobodno polete otvorenim nebom bez oblaka. Prelete preko razrovanog krajolika prekrivenog leševima koji još nisu pokopani. Bio je to krajolik istovremeno načičkan proslavama. Vetar pomilova grane koje su konačno počele da puštaju pupoljke.

Vetar dunu na jug, kroz zamršene šume, preko zatalasanih ravnica i neistraženih krajeva. Taj vetar nije kraj. Nema krajeva, niti će ih ikada biti u okretanju Točka vremena.

Ali to jeste jedan kraj.

I bi u tim vremenima, kao što bejaše ranije i kao što će biti ponovo, da se Mrak spustio teško na zemlju i stegao srca ljudi, a sve što je zeleno venulo je i nada je umirala. I ljudi zavapiše Tvorcu, govoreći: „O, Svetlosti nebesa, Svetlosti sveta, neka Obećani bude rođen na planini, prema proročanstvima, kao što bejaše u dobima prošlim i kao što će biti u dobima budućim. Neka Princ jutra peva zemlji da bi se sve zelenilo i raslo i da bi se doline napunile jagnjadi. Neka nas ruka Gospodara zore zakloni od mraka i neka nas veliki mač pravde brani. Neka Zmaj jaše ponovo na vetrovima vremena.“

(iz dela Čaral Drijanaan te Kalamon, Zmajski ciklus.

Nepoznati autor, Četvrto doba)

Došao je kao vetar, kao vetar dodirnuo je sve i kao vetar je nestao.

(iz Ponovorođenog Zmaja,

iz pera Loijala, sina Arenta, sina Halanovog, Četvrto doba)

Kraj poslednje knjige Točka vremena