Sećanje na svetlost

„Ona predlaže da odredimo mesto gde će ranjenici moći da se šalju na Lečenje.“

„Razgovarale smo da se Žute premeštaju s jednog bojnog polja na drugo“, odgovori Egvena.

„Elejna Sedai je zabrinuta zbog izlaganja Žutih mogućim napadima“, reče Silvijana. „Hoće da bolnica bude na jednom mestu.“

„Majko, to bi zaista bilo bolje i delotvornije“, javi se Gavin češkajući se po bradi. „Gadno je i teško nalaziti ranjenike nakon bitke. Ne znam šta da mislim o tome da se sestre šalju da pročešljavaju poginule. Ovaj rat bi mogao da se otegne nedeljama, pa čak i mesečima, ako se pokaže da su veliki kapetani u pravu. S vremenom će Senka početi da napada pojedine Aes Sedai na bojnom polju.“

„Elejna Sedai je bila veoma... uporna“, primeti Silvijana. Lice joj bese bezizražajno, glas staložen, ali ipak joj je uspevalo da iznese krajnje nezadovoljstvo. Silvijana je veoma stručna u tome.

Pomogla sam da Elejna bude postavljena na čelo vojski, podsetila je Egvena samu sebe. Bilo bi loše da odbijem da je poslušam. A bilo bi loše i da je posluša. Možda će moći da ostanu prijateljice za sve ovo vreme.

„Elejna Sedai pokazuje mudrost i promišljenost“, kaza Egvena. „Reci Romandi da to mora tako da se uradi. Neka se čitav Žuti ađah okupi za Lečenje, ali ne u Beloj kuli.“

„Majko?" upita je Silvijana.

„Seanšani“, odgovori Egvena. Morala je da zadavi zmiju što se zamigolji duboko u njoj svaki put kada pomisli na njih. „Neću da se igram s mogućnošću da Žute budu napadnute dok su same i iznurene od Lečenja. Bela kula je ne samo izložena napadima, već je i u središtu neprijateljske pažnje - ako ne Seanšana a ono Senke.“

„To je dobro uočeno." Silvijana je zvučala nevoljno. „Ali gde drugde? Kaemlin je pao, a Krajine su previše izložene napadima. Tir?“

„Ne bih rekla“, odgovori Egvena. Ta zemlja je pod Randovom vlašću, a i previše je očigledna. „Pošalji glasnika Elejni da zatraži predloge. Možda će Prva od Majena biti voljna da obezbedi odgovarajuću zgradu - neku veliku." Egvena poče da lupka po sedlu. „Pošalji Prihvaćene i polaznice sa Žutima. Ne želim da te žene budu na bojnom polju, ali njihova snaga može da se iskoristi za Lečenje.“

Povezane s nekom Žutom, i najslabije polaznice mogu da doprinesu svojom snagom, kolika je tolika je, pa da spasu nečiji život. Mnoge će biti razočarane; zamišljale su kako ubijaju Troloke. Pa, ovako će doprinositi ratu a neće smetati, pošto nisu obučene za borbu.

Egvena se osvrnu. Prolaženje kroz kapije neće se skoro završiti. „Silvijana, prenesi Elejni Sedai šta sam rekla“, naredi Egvena. „Gavine, hoću da uradim nešto.“

Cubajna su zatekli kako nadgleda postavljanje zapovedničkog logora u jednoj dolini zapadno od reke koja je razgraničavala Kandor od Arafela. Poći će u tu brdovitu zemlju kako bi sačekali Troloke, poslaće jedinice da ih napadaju u okolnim dolinama, a strelce će postaviti na brda skupa sa odbrambenim odredima. Plan im je da iz sve snage napadnu Troloke i da im nanesu što više gubitaka dok ovi pokušavaju da zauzmu brda. Ostale jedinice napašće neprijateljska krila dok će odbrambene jedinice braniti brda što je duže moguće.

Svi su izgledi da će s vremenom biti isterani iz tih brda i da će preći granicu i zaći u Arafel, ali na širokoj arafelskoj ravnici njihova konjica će biti od veće koristi. Egvenina vojska, baš kao Lanova, za cilj ima da uspori Troloke dok Elejna ne pobedi one na jugu. Najbolje bi bilo kada bi mogli da izdrže dok ne stignu pojačanja.

Cubajn je pozdravi i povede u šator već podignut u blizini. Egvena sjaha i krenu da uđe, ali Gavin je uhvati za ruku. Ona uzdahnu, pa klimnu i pusti ga da uđe prvi.

Unutra je prekrštenih nogu na podu sedela Seanšanka koju je Ninaeva zvala Egeanin, mada je ta žena uporno tražila da je oslovljavaju s Lejlvin. Tri pripadnika Garde kule držala su na oku nju i njenog ilijanskog supruga.

Lejlvin diže pogled čim Egvena uđe, pa se smesta diže na kolena i skladno pokloni, čelom dodirujući pod šatora. Njen suprug postupi kao ona, mada je izgledalo kao da to čini nevoljnije. Možda je samo gori glumac od nje.

„Napolje“, naredi Egvena stražarima.

Nisu se raspravljali, mada su se povlačili veoma sporo. Kao da ona ne može da izađe na kraj s dvoje ljudi koji ne mogu da usmeravaju, a još je i njen Zaštitnik s njom. Muškarci.

Gavin zauze položaj sa strane, tako da je ona mogla da se obrati zatvorenicima. „Ninaeva mi kaže da ti se donekle može verovati“, obrati se Egvena Lejlvin. „O, sedi lepo. U Beloj kuli niko se ne klanja tako nisko, čak ni najniže sluge.“

Lejlvin sede, ali pogled joj i dalje bese spušten. „Izneverila sam dužnost koja mi je bila poverena i, čineći to, ugrozila sam čak i Šaru.“

„Da“, saglasi se Egvena. „Grivne. Svesna sam toga. Želiš li priliku da se iskupiš za taj greh?“