Sećanje na svetlost

Narišma klimnu, tako da arafelska zvonca zazveckaše na krajevima njegovih pletenica. On požuri taljige da prođu kroz kapiju, a onda diže ruku da zaustavi ostale koje su čekale na red. Zatvori tu kapiju, pa otvori drugu - koja Je vodila na vrh neke planine.

Ledeni vetar duvao je kroz tu kapiju. Lan skide Bulena s konja. Narišma krenu da mu pomogne, ali Lan mu odmahnu, stenjući dok je prebacivao leš preko ramena. Prođe kroz kapiju i zagazi na sneg, a vetar ga zaseče po obrazima kao oštri noževi.

Spustio je Bulena, a onda kleknuo i nežno skinuo hadori s Bulenove glave, Lan će ga nositi u bitku - da bi Bulen mogao nastaviti da se bori - a onda će ga vratiti na telo kada bitka bude okončana. Bio je to stari malkijerski običaj. „Bio si dobar, Bulene“, tiho kaza Lan. „Hvala ti što nisi digao ruke od mene.“

Ustao je, mrveći sneg čizmama, pa prošao kroz kapiju držeći hadori. Narišma pusti da se kapija zatvori, a Lan ga zapita za planinu na kojoj je taj vrh - za slučaj da Narišma pogine u borbi - kako bi mogao da opet nađe Bulena.

Neće moći tako sačuvati sve malkijerske mrtve, ali bolje jedan nego nijedan. Lan obmota kožni hadori oko balčaka svog mača, odmah ispod krsnice, pa ga čvrsto veza. Pruži Mandarbove uzde jednom konjušaru, pa prinese prst njegovom nosu i pogleda ga pravo u tamne mastiljave oči. „Da više nisi grizao konjušare“, strogo upozori pastuva.

Nakon toga, Lan ode da potraži lorda Agelmara. Pronašao je tog zapovednika kako razgovara s Tenobijom ispred saldejskog dela tabora. Ljudi su sa zategnutim lukovima stajali u redovima od po dve stotine vojnika i gledali u nebo. Već je bio čitav niz dragkarskih napada. Dok je Lan prilazio, tle je počelo da se trese.

Vojnici nisu ni pisnuli. Već su se navikli na to. Zemlja je stenjala i ječala.

Golo stenovito tle pored Lana odjednom se rascepi. Dok se tle i dalje treslo, on odskoči gledajući sićušne pukotine kako se javljaju u kamenu - tanke kao vlasi kose. Bilo je nečeg duboko pogrešnog u vezi s tim pukotinama. Previše su mračne i previše duboke. Mada se zemlja još tresla, on je prišao i gledao te naprsline pokušavajući da ih dobro razabere uprkos zemljotresu.

To kao da su bile pukotine u ništavilo. Upijale su svetlost, usisavajući je. Kao da je gledao naprsline u stvarnosti.

Potresi se smiriše. Tama u pukotinama zadrža se još nekoliko otkucaja srca, pa onda nestade, a tanke naprsline postaše samo obične raspukline u kamenu. Lan oprezno kleknu da ih pobliže pogleda. Da li je on to zaista video ono što mu se učinilo da je video? Šta to znači?

Naježi se, pa se diže na noge i nastavi svojim putem. Nisu se samo ljudi umorili, pomislio je. Majka slabi.

Požuri da prođe kroz saldejski logor. Od svih koji su se borili kod Procepa, saldejski logor najbolje je uređen, pošto su ga vodile stroge žene njihovih zapovednika. Lan je većinu Malkijeraca koji ne mogu da se bore ostavio u Fal Dari, a i druge vojske su došle s malo ljudi koji nisu bili ratnici.

To nije saldejski običaj. Mada obično ne zalaze u Pustoš, žene u svim ostalim slučajevima idu u pohode sa svojim muževima. Sve do jedne umeju da se bore noževima i braniče logor do smrti ako se pojavi potreba za tim. Bile su od izuzetne koristi i na tom bojištu, naročito kada je reč o prikupljanju i raspodeli potrepština, kao i o staranju o ranjenicima.

Tenobija se opet sa Agelmarom raspravljala o taktici. Lan je slušao i gledao kako šijenarski veliki kapetan klima slušajući njene zahteve. Ona se prilično dobro razume u taktiku, ali je previše smela. Hoće da oni upadnu u Pustoš i napadnu troločka kotilišta.

Nakon izvesnog vremena, primetila je Lana. „Lorde Mandragorane“, pozdravi ga ona, odmeravajući ga pogledom. Ona je zgodna žena, plamenih očiju i duge crne kose. „Tvoj poslednji napad bio je uspešan?“

„Još Troloka je izginulo“, odgovori Lan.

„Vodimo slavnu bitku“, ponosno reče ona.

„Izgubio sam dobrog prijatelja.“

Tenobija zastade, pa ga pogleda pravo u oči, možda tražeći neko osećanje u njima. Lan ništa nije pokazao. Bulen je poginuo valjano. „Ljudi koji se bore zaslužili su slavu“, reče joj Lan, „ali bitka sama po sebi nije slavna. Jednostavno je to što jeste. Lorde Agelmare, porazgovarajmo.“

Tenobija se pomeri i pusti Lana da odvede Agelmara. Ostareli vojskovođa pogleda Lana sa zahvalnošću. Tenobija je neko vreme gledala, a onda ljutito otišla, koracima tako odsečnim da su dva stražara morala da požure za njom.

Ako je ne pripazimo, u nekom trenutku će i sama poći u bitku, pomislio je Lan. Glava joj je puna pesama i priča.

Zar nije upravo ohrabrio svoje ljude da pričaju te iste priče? Ne. Postoji razlika - oseća razliku. Učenje ljudi da prihvate da će možda poginuti i da poštuju, i slave čast poginulih... to se razlikuje od pevanja pesama o tome kako je predivno boriti se u prvim redovima.