Sećanje na svetlost

Pevarina zabrinutost grejala ga je kroz vezu. Jesu li sve Aes Sedai kao ona? Pretpostavio je da one ništa ne osećaju, ali Pevara oseća sve - mada je to propraćeno skoro neljudskom vlašću nad time kako ta osećanja utiču na nju. Je li to još jedna posledica decenija provedenih u vežbanju?

Kako da pobegnemo?, poslala je.

Pokušavam da se odvežem. Prsti su mi ukočeni.

Vidim čvor. Pozamašan je, ali možda mogu da te navodim. On klimnu, pa počeše. Pevara je opisivala čvor dok je Androl pokušavao da ga napipa. Nije mu uspelo da lepo uhvati konopac; pokušao je da izvuče šake i da ih promrda, ali konopac je bio prečvrsto vezan.

Kada je na kraju priznao poraz, prsti su mu utrnuli od slabog krvotoka. Ovo neće upaliti, poslao je.

Pokušavala sam da se probijem iz ovog štita, odgovorila je Pevara. To je moguće, a mislim da su štitovi koji su stavljeni na nas zavezani. Zavezani štitovi propadaju.

Androl joj posla da se slaže s njom, mada nije mogao a da ne oseća kako ludi od osujećenosti. Koliko li će dugo Evin izdržati?

Tišina kao da mu se rugala. Zašto ništa ne čuje? A onda je osetio nešto. Usmeravanje. Je li to trinaest muškaraca? Svetlosti. Ako je tu i trinaest Mirdraala, onda su oni u kobnoj situaciji. Sta će uopšte da rade sve i da pobegnu? Ne mogu se boriti protiv toliko njih.

Koju si liticu odabrao?, posla mu Pevara.

Molim?

Kazao si da si skakao s litica da bi dokazao koliko si hrabar kada si boravio kod Morskog naroda. Što viša litica, to hrabriji skakač. Koju si liticu odabrao?

Najvišu, priznade on.

Zašto?

Mislio sam da mogu i da se odlučim za najvišu, ako ću već da skačem s Utice. Zašto stavljati glavu u torbu ako ne zarad najveće nagrade?

Pevara mu posla da odobrava njegov stav. Pobeći ćemo, Androle. Nekako ćemo pobeći.

On klimnu, najviše samom sebi, pa opet pokuša da razveže čvor.

Nekoliko trenutaka kasnije, vratili su se Taimovi čankolizi. Evin čučnu pored Androla. Iza njegovih očiju vrebalo je nešto strano, nešto užasno. On se nasmeši. „Pa, Androle, mogu ti reći da ovo svakako nije onako strašno kako sam ja pretpostavljao da će biti.“

„O, Evine..

„Ne brini za mene“, reče Evin i uhvati Androla za rame. „Osećam se sjajno. Više nema straha, više nema briga. Nije trebalo da se sve ovo vreme opiremo. Mi smo Crna kula, moramo da radimo zajedno.“

Ti nisi moj prijatelj, pomislio je Androl. Možda nosiš njegovo lice, ali Evin... O, Svetlosti. Evin je mrtav.

„Gde je Nalam?" upita Androl.

„Bojim se da je poginuo u odronu." Evin odmahnu glavom, pa se nagnu ka njemu. „Androle, nameravaju da te ubiju, ali mislim da ću moći da ih ubedim da se isplati Preobratiti te. S vremenom ćeš mi biti zahvalan.“

Stravično stvorenje koje se krilo iza Evinovih očiju nasmeši se, potapša Androla po ramenu, pa ustade i začavrlja s Mezarom i Velinom.

Androl je iza njih jedva nazirao trinaest senki kako prilaze, pa hvataju Emarina i odvlače ga kako bi ga Preobratili. Seni, s plaštovima koji se ne vijore.

Androl pomisli koliko je Nalam imao sreće što je poginuo u odronu.

9 Poginuti valjano

Lan raspoluti Mirdraalu glavu sve do vrata. Povuče Mandarba, puštajući Sen da se koprca dok umire, tako da su joj se delići lobanje odlamali dok se bacakala. Smrdljiva crna krv liptala je na kamen, koji je već desetak puta bio okrvavljen.

„Lorde Mandragorane!“

Lan se okrenu u smeru odakle je dopirao poziv. Jedan od njegovih ljudi pokaza prema njihovom logoru, gde je mlaz jarkocrvene svetlosti sevao kroz vazduh.

Već je podne?, pomislio je Lan dižući mač da da znak svojim Malkijercima da se povuku. Kandorski i arafelski vojnici dolazili su da ih odmene - laka konjica naoružana lukovima, koja je odapinjala talase i talase strela u gomilu Troloka.

Smrad je bio neverovatan. Lan i njegovi ljudi u povratku iz prvih borbenih redova prošli su pored dva Aša’mana i jedne Aes Sedai - Koladare, koja je uporno zahtevala da ostane savetnica kralja Paitara - koji su zajedno usmeravali i palili troločke leševe. To će otežati sledeći napad Nakota Senke.

Lanova vojska nastavila je da izvršava svoju surovu dužnost, zadržavajući Troloke u Procepu kao kada katran zadržava mlaz vode da ne prodre u probušen čamac. Vojska se borila u kratkim smenama od po sat vremena. Noću su lomače i Aša’mani osvetljavali put, tako da Nakot Senke nije imao priliku da napreduje.