Sećanje na svetlost

„Mislim da je sve skoro spremno, ali ipak hoću da proverim“, odgovori Bašer, zamišljeno gladeći brkove. „One tvoje žene lepo otvaraju kapije, a Majen nam je dao ulje. Jesi li sigurna da ipak želiš da sprovedeš u delo nešto što će imati takve posledice?“

„Da.“

Bašer je čekao da dobije još neki odgovor, a možda i objašnjenje. Međutim, kada ga nije dobio otišao je dalje, izdajući poslednja naređenja. Elejna je okrenula kobilu i pojahala da pozdravi vojnike u prvim borbenim redovima, postavljenim blizu šume. Sada - u tim poslednjim trenucima, dok njeni zapovednici izdaju naređenja - ona ništa ne može da uradi, ali može da bude viđena kako samouvereno jaše. Dok je prolazila, ljudi su ispravljali koplja i dizali glave.

Elejna je sve vreme gledala onaj čađavi grad. Nije imala namere da skreće pogled, niti da dopusti da je bes savlada. Iskoristiće taj bes.

Bašer se malo kasnije vratio kod nje. „Završeno je. Podrumi mnogih zgrada koje nisu srušene napunjeni su uljem. Talmanes i ostali su na svojim položajima. Možemo da nastavimo čim se tvoja Zaštitnica bude vratila sa obaveštenjem da su Srodnice spremne da opet otvore kapije.“

Elejna klimnu, pa skloni ruku s trbuha kada je Bašer pogleda. Nije ni shvatala da ju je opet tu spustila. „Sta misliš o tome što idem u bitku a trudna sam? Je li to greška?“

On odmahnu glavom. „Ne. To samo pokazuje koliko su okolnosti u kojima se nalazimo očajničke. To će naterati vojnike da razmišljaju. Nateraće ih da budu ozbiljniji. Sem toga...“

„Šta?“

Bašer slegnu ramenima. „Možda će ih to podsetiti da ne umire baš sve na ovome svetu.“

Elejna se osvrnu i pogleda daleki grad. Seljaci u proleće pale polja da ih pripreme za novi život. Možda Andor sada prolazi upravo kroz to.

„Reci mi“, zapita je Bašer, „hoćeš li saopštiti vojsci da nosiš dete gospodara Zmaja?“

Decu, ispravila ga je Elejna u sebi. „Lorde Bašere, ti misliš da znaš nešto što možda jeste a možda i nije istina.“

„Imam ženu i kćer. Prepoznajem pogled u tvojim očima kada ugledaš gospodara Zmaja. Nema te bremenite žene koja s takvim poštovanjem dodiruje sebe po trbuhu kada gleda muškarca koji nije otac njenog deteta.“

Elejna samo stisnu usne.

„Zašto to kriješ?“, upita Bašer. „Čuo sam šta neki ljudi misle. Pričaju o nekom drugom čoveku, Prijatelju Mraka po imenu Melar, koji je nekada bio kapetan tvojih gardistkinja. Ja vidim da su glasine lažne, ali drugi nisu tako pametni. Da hoćeš, mogla bi da satreš ta govorkanja.“

„Randova deca biće mete“, odgovori ona.

„Ah..." odvrati on. Naredni trenutak je gladio brkove.

„Bašere, ako se ne slažeš s tim promišljanjem - govori jasno i glasno. Neću da trpim ulizice.“

„Ja nisam ulizica, ženo“, uvređeno odbrusi on. „Ali bilo kako bilo, čisto sumnjam da bi tvoje dete moglo da bude veća meta nego što je sada. Ti si visoka zapovednica vojski Svetla! Mislim da tvoji ljudi zaslužuju da znaju za šta se to bore.“

„To se tebe ne tiče“, odvrati mu Elejna, „a ne tiče se ni njih.“

Bašer je pogleda i izvi obrvu. „Naslednik kraljevstva“, hladno je upita, „nije nešto što bi se ticalo podanika?“

„Vojskovođo, rekla bih da preteruješ.“

„Možda i preterujem“, odgovori on. „Možda me je iskvarilo to što sam toliko vremena proveo s gospodarom Zmajem. Taj čovek... nikad se ne zna šta on misli. Čas je tražio da čuje moje mišljenje, što sirovije to bolje, a čas je izgledalo kao da će me polomiti nadvoje samo zato što sam izneo primedbu da je nebo malčice tmurno." Bašer odmahnu glavom. „Veličanstvo, samo razmisli o tome. Podsećaš me na moju kćer. Ona bi možda uradila nešto slično, a ovo je savet koji bih joj ja dao. Tvoji ljudi boriće se hrabrije ako znaju da nosiš naslednika Ponovorođenog Zmaja.“

Muškarcu pomislila je Elejna. Mladi pokušavaju da me zadive svakom vratolomijom koja im padne na pamet, stariji pretpostavljaju da je svim mladim ženama potrebno predavanje.

Opet je pogledala grad kada je Birgita dojahala i klimnula joj glavom. Podrumi su napunjeni uljem i katranom.

„Zapalite“, glasno naredi Elejna.

Birgita mahnu rukom. Srodnice otvoriše kapije i ljudi baciše zapaljene baklje u kaemlinske podrume. Nije potrajalo dugo pre nego što je dim koji se dizao nad gradom postao tamniji i zlokobniji.

„To neće skoro ugasiti“, tiho reče Birgita. „Vazduh je previše suv u poslednje vreme. Čitav grad će planuti kao plast sena.“

Vojska se okupila da posmatra grad, a naročito pripadnici Kraljičine garde i andorskih oružanih snaga. Nekoliko njih stade u stav mirno i pozdravi, kao što se pozdravlja lomača palog junaka.

Elejna stisnu zube, pa reče: „Birgita, pronesi vest kroz Gardu da je otac dece koju nosim Ponovorođeni Zmaj.“

Bašer se nasmeši još više. Izluđuje je taj čovek! Birgita se smešila dok je išla da podeli te novosti. I ona je izluđuje.