Sećanje na svetlost

„Cetiri bojišta, lorde Mandragorane“, ponovi Bulen. „To glasnici govore. Kaemlin, Šajol Gul, Kandor i ovde. Hoće da pokušaju da zaustave Troloke ovde i u Kandoru, istovremeno se trudeći da najpre poraze Troloke u Andoru.“

Lan zastenja, terajući Mandarba oko smrdljive hrpe troločkih leševa. Mrcine, sada kada su ih njegovih pet Aša’mana sabili u humke nalik na tamna krvava brda ispred Pustoši, na kojima se okuplja Nakot Senke, služile su kao grudobrani.

Naravno, smrad je grozan. Mnogi stražari pored kojih je prolazio prilikom obilaska bacali su grančice mirišljavih biljaka na svoje logorske vatre kako bi se nekako nosili sa smradom.

Veče se bliži, donoseći sa sobom najopasnije doba. Srećom, zbog onih tmurnih oblaka noći su tako mračne da Troloci jedva da mogu da vide nešto. Međutim, suton je vreme kada su oni snažni - vreme kada je ljudima vid otežan, ali ne i Nakotu Senke.

Sila ujedinjenog krajiškog napada odbacila je Troloke sve do ulaza u Procep iz Pustoši. Lan sat za satom dobija pojačanja u obličju kopljonoša i druge pešadije, koja će mu pomoći da brani svoj položaj. Sve u svemu, stvari deluju daleko bolje nego juče.

Ali i dalje su zloslutne. Ako je ono što je Bulen kazao tačno, njegova vojska biće postavljena tu s ciljem da zadržava Troloke. To znači da će on dobijati manje pojačanja nego što bi to voleo. Međutim, ne može da nađe manu u taktici koja mu je predstavljena.

Lan je zašao u deo gde su šijenarski kopljanici timarili svoje atove. Jedna prilika izdvojila se i dojahala pored Lana. Kralj Easar bio je zdepast čovek sa nežnobelim perčinom; skoro je stigao s Merilorskog polja, nakon dugog dana provedenog u pripremi ratnih planova. Lan je krenuo da se pokloni iz sedla, ali zastao je kada se kralj Easar poklonio njemu.

„Veličanstvo?” upita Lan.

„Dai Sane, Agelmar je doneo tvoje planove za ovo bojište“, reče mu kralj Easar priteravši konja pored njegovog. „Voleo bih da ih prođe s nama. Važno je što si ti ovde; borimo se pod barjakom Malkijera. Svi smo pristali na to.“

„Tenobija?“ upita Lan, ponesen iskrenim iznenađenjem.

„U njenom slučaju, bilo je potrebno da je malo ohrabrimo. Na kraju je pristala. Takođe sam obavešten da će kraljica Etenajila napustiti Kandor i doći ovamo. Krajine će se zajedno boriti u ovoj bitki - i to ćemo činiti s tobom na našem čelu.“

Nastaviše da jašu kroz polumrak, dok su redovi i redovi kopljanika pozdravljali Easara. Šijenarci su najbolja teška konjica na celome svetu i borili su se - i ginuli - bezbroj puta na tom stenju, braneći bogate južnjačke zemlje.

„Doći ću“, pristade Lan. „Breme koje ste mi podarili čini mi se teško kao tri planine.“

„Znam“, reče mu Easar. „Ali mi ćemo te slediti, Dai Sane. Sve dok se nebo ne rascepi, dok nam se stenje ne polomi pod nogama i dok Točak ne prestane da se okreće. Ili, Svetlost dala, dok svi mačevi ne budu blagosloveni mirom.“

„Sta je s Kandorom? Ako kraljica dolazi ovamo, ko će voditi tu bitku?“

„Bela kula će se tamo boriti protiv Nakota Senke“, odgovori Easar. „Razvio si Zlatnog ždrala. Zakleli smo se da ćemo ti priteći u pomoć - i došli smo." Pokoleba se, a onda sumorno reče: „Dai Sane, Kandoru više nema spasa. Kraljica to priznaje. Zadatak Bele kule nije da ga povrati, već da spreči Nakot Senke da se dalje širi.“

Okrenuše se i nastaviše da jašu kroz kopljaničke redove. Ljudima je dužnost nalagala da sumrake provode na nekoliko koraka od svojih konja, pa su to vreme koristili da se staraju o oklopima, oružju i konjima. Svako od njih je na leđima nosio dugi mač - a poneko i dva - a svi su za pojasevima imali buzdovane i bodeže. Šijenarci se ne oslanjaju samo na svoja koplja; neprijatelj koji misli da će moći da ih pribije tako da nemaju prostora za juriš, ubrzo će otkriti da oni umeju da budu veoma opasni i u borbi prsa u prsa.

Većina tih ljudi bila je u žutim dolamama s crnim jastrebom preko oklopa od prsnika i verižnjača. Pozdravljali su leđa potpuno pravih i sa ozbiljnim licima. Šijenarci su veoma ozbiljan narod. Hoće to od života u Krajinama.

Lan se pokoleba, a onda glasno progovori. „Zašto smo u žalosti?“

Obližnji vojnici okrenuše se prema njemu.

„Zar se nismo za ovo obučavali?“, viknu Lan. „Zar ovo nije naš cilj, svrha naših života? Ovaj rat nije za žaljenje. Možda su drugi bili nemarni, ali mi nismo. Mi smo spremni - i zato je ovo vreme slave.

Neka bude smeha! Neka bude radosti! Slavimo pale i pijmo u čast naših očeva, koji su nas dobro naučili. Ako sutra poginete, budite ponosni čekajući svoje ponovno rođenje. Poslednja bitka je svanula - i mi smo spremni!

Lan nije bio siguran šta ga je ponukalo da to izgovori. Njegove reči izazvale su kliktanje i povike „Dai San! Dai San! Napred, Zlatni ždrale!“ Primetio je da neki ljudi zapisuju njegov govor kako bi ga preneli ostalima.

„Dai Šane, ti imaš dušu pravog vođe“, reče mu Easar dok su jahali.

„Nije to“, odgovori Lan ne skrećući pogled. „Ne mogu da podnesem samosažaljenje. Previše je ljudi izgledalo kao da su pripremali sopstvene pokrove.“