Sećanje na svetlost

„Doboš bez palice“, tiho odgovori Easar, pljesnuvši konja uzdama. „Šmrk bez rukohvata. Pesma bez glasa. Ipak, to je moje. Ipak, to je moje."

Lan se namršti i okrenu, ali kralj ničim nije objasnio zašto je izgovorio tu pesmu. Ako je njegov narod ozbiljan, njihov kralj je još ozbiljniji. Easar ima duboke rane, koje ne deli ni sa kim. Lan ga ne krivi zbog toga; i on je radio isto to.

Međutim, noćas je uhvatio Easara kako se smeši dok razmišlja o onome što ga je podsetilo na tu pesmu, šta god to bilo.

„Je li to bila Anasaj iz Rajdingvuda?“, upita Lan.

Easar je delovao iznenađeno. „Čitao si njena dela?“

„Ona je bila omiljena pesnikinja Moiraine Sedai. To je zvučalo kao da bi mogla biti neka od njenih pesama.“

„Sve njene pesme napisane su kao elegije“, reče mu Easar. „Ova je bila za njenog oca. Ostavila je uputstva; ova pesma može da se čita, ali ne bi trebalo da se izgovara - sem u pravom trenutku. Nije objasnila kada će biti pravi trenutak.“

Stigoše do ratnih šatora i sjahaše, ali čim su im stope dodirnule zemlju, glasanje rogova obznani uzbunu. Obojica se prenuše, a Lan se nesvesno lati mača za pojasom.

„Hajdemo kod lorda Agelmara“, viknu Lan dok su ljudi oko njih urlali i dok je bojna sprema zveketala. „Ako se ti boriš pod mojim barjakom, onda ću drage volje biti vođa.“

„Nimalo ne oklevaš'?“, upita Easar.

„Sta sam ja?“, odvrati Lan skačući u sedlo. „Cobanin iz nekog zaboravljenog sela? Izvršiću svoju dužnost. Ako su ljudi dovoljno glupi da mene stave na čelo, poslaću ih da i oni vrše svoju dužnost.“

Easar klimnu, pa ga pozdravi, a usne mu se izviše u još jedan smešak. Lan uzvrati pozdrav, pa galopom potera Mandarba kroz središte logora. Ljudi na rubovima tabora palili su lomače; Aša’mani su otvorili kapije ka jednoj od mnogih umirućih šuma ka jugu, kako bi vojnici mogli da skupljaju drva. Da se Lan pita, tih pet usmerivača nikada ne bi traćili snagu na ubijanje Troloka. Previše su korisni za druge stvari.

Narišma pozdravi Lana dok je ovaj prolazio. Lan nije bio siguran da su veliki kapetani za njega namerno odabrali krajiške Aša’mane, ali činilo mu se da to ipak nije slučajno. Imao je po jednog Aša’mana iz svake krajiške zemlje - čak i jednog kojem su roditelji Malkijerci.

Borimo se zajedno.

8 Onaj čađavi grad

U sedlu svoje tamnosmeđe kobile iz kraljevske konjušnice, Elejna Trakand je projahala kroz kapiju koju je sama otvorila.

Ta konjušnica je sada u troločkim rukama, a konji su nesumnjivo do sada već završili u kazanima. Elejna je pokušavala da ne muči sebe razmišljanjem o tome šta je još završilo - ko je još završio u tim istim kazanima. Naterala je sebe da deluje odlučno. Njeni vojnici neće videti da im je kraljica nesigurna.

Odlučila je da izađe na jedno brdo oko hiljadu koraka severozapadno od Kaemlina, dobrano van domašaja luka ali je dovoljno blizu da bi se grad lepo video. U nedeljama koje su usledile nakon Rata za našleđivanje, nekoliko najamničkih družina utaborilo se u tim brdima. Sve su se ili pridružile vojskama Svetlosti, ili su se raspale i pretvorile u lutajuće družine lopova i razbojnika.

Izvidnica je već osigurala taj kraj, a kapetan Gajbon ju je pozdravio dok su pripadnici Kraljičine garde - i muškarci i žene - opkoljavali Elejninog konja. U vazduhu se još osećao dim, a kada je videla Kaemlin kako se puši kao Zmajeva planina, taj prizor je dodao gorčinu uskomešanim osećanjima koja su ključala u njoj.

Nekada gordi grad sada je mrtav i spaljen na lomači s koje se stotinu stubova dima diže prema olujnim oblacima. Dim ju je podsetio na prolećno paljenje, kada seljaci povremeno pale strnjiku da bi je raščistili pred oranje. Nema ni stotinu dana kako vlada Kaemlinom, a već ga je izgubila.

Ako zmajevi mogu to da urade jednom gradu, pomislila je gledajući rupu koju je Talmanes otvorio u najbližem zidu, svet će morati da se promeni. Promeniće se sve što znamo o ratovanju.

„Sta misliš, koliko ih je?“, upita ona čoveka koji je jahao pored nje. Talmanes se odmarao samo jedan dan nakon što je prošao muke koje bi trebalo da su ga koštale života. Verovatno je trebalo da ostane na Meriloru; svakako se u bližoj budućnosti neće boriti u prvim borbenim redovima.

„Veličanstvo, nije moguće prebrojati koliko ih ima, pošto su skriveni u gradu“, odgovori on klanjajući se s poštovanjem. „Desetine hiljada, ali verovatno ne stotine hiljada.“

Taj čovek se ponašao bojažljivo u njenoj blizini, što je pokazivao na veoma kairhijenski način - tako što joj se obraćao kitnjasto i s poštovanjem. Za njega se priča da je jedan od zapovednika u koje Met ima najviše poverenja. Čovek bi pretpostavio da bi ga Met do sada daleko više iskvario. Nijednom nije opsovao. Šteta.