Sećanje na svetlost

Okrenula se, iznenađena što on još nije otišao. Ostale su samo sluge i Elejnini stražari. „Lorde Brine?“, upita ga ona.

„Samo sam hteo da ti kažem kako sam ponosan“, tiho joj reče Brin. „Bila si dobra u onom šatoru.“

„Jedva da sam nešto dodala.“

„Dodala si vodstvo“, odgovori joj Brin. „Elejna, ti niti si vojskovođa, niti to iko očekuje od tebe. Ali kada je Tenobija počela da se žali da Saldeja ostaje izložena, ti si je vratila na ono što je bitno. Svi su napeti, ali ti si nas zadržala na okupu, smirila svakoga ko je bio uvređen i sprečila nas da se brecamo jedni na druge. Dobro urađen posao, veličanstvo. Izuzetno dobro urađen posao.“

Ona se isceri. Svetlosti, teško joj je da se ne ozari na njegove reči. On joj nije otac, ali po mnogo čemu je nešto najbliže ocu što je ona u životu imala. „Hvala ti. I Brine, kruna se izvinjava zbog...“

„Ni reč o tome“, prekide je on. „Točak tka kako Točak želi. Ne krivim Andor zbog onoga što mi se desilo." A onda se pokoleba. „Elejna, svejedno ću se boriti uz Belu kulu.“

„Razumem.“

On joj se pokloni, pa krenu prema Egveninom delu tabora.

Birgita priđe Elejni. „Hoćemo li da se vratimo u naš logor?“ upita ona Elejnu.

„Ja...“ Elejna zastade kada začu nešto. Slabašan zvuk, ali nekako dubok i moćan. Ona se namršti i pođe prema tom zvuku, dižući ruku da stiša Birgitu kada je ova zaustila da pita šta se to dešava.

Njih dve obiđoše paviljon, prelazeći preko zelene trave i rascvetalog cveća, hodajući prema zvuku koji je bivao sve glasniji. Bese to pesma. Prelepa pesma, kakvu u životu nije čula i od čije je zapanjujuće zvučnosti sva treperila.

Pesma se prelila preko nje, preplavila ju je, brujala je kroz nju. Pesma radosti, čudesna pesma - iako nije razumela reči. Približila se visokim stvorenjima, visokim kao da su i sami drveće, koji su sklopljenih očiju stajali dodirujući dlanovima hrapava debla stabala koja su izrasla za Random.

Bilo je tu tridesetak Ogijera raznih životnih doba, od onih čije su obrve bile bele kao svež sneg, do mladih kao Loijal. On je stajao među njima, smešeći se dok je pevao.

Perin je prekrštenih ruku stajao sa svojom suprugom blizu njih. „Zamislio sam se kada si pomenula Aša’mane - ako su nam već potrebni saveznici - šta je sa Ogijerima. Hteo sam da odem da vidim mogu li da nađem Loijala, ali i pre nego što sam stigao da krenem, zatekao sam ih među ovim drvećem.“

Elejna klimnu, slušajući kako ogijerska pesma dostiže vrhunac, pa zamire dok Ogijeri saginju glave. Jedan dugi trenutak, vladao je potpuni spokoj.

Jedan drevni Ogijer na kraju otvori oči i okrenu se da pogleda Elejnu. Seda brada mu je padala na grudi, ispod sedih brkova koji su mu visili sa uglova usana. Pošao je prema njoj, a pridružile su mu se i druge starine, kako muške tako i ženske. S njima je prišao i Loijal.

„Ti si kraljica“, reče drevni Ogijer klanjajući joj se. „Ona koja predvodi ovo putovanje. Ja sam Haman, sin Dala, sina Morelovog. Došli smo kako bismo pridodali svoje sekire vašoj borbi.“

„Drago mi je“, odgovori mu Elejna, pozdravljajući ga klimanjem glave. „Tridesetak Ogijera znatno će doprineti našoj snazi u boju.“

„Tridesetak, mlado biće?“ Haman se gromko zasmeja. „Veliki panj se nije sastao, niti ovako dugo razmatrao da bi odaslao nas tridesetak. Ogijeri će se boriti rame uz rame s ljudima. Svi mi. Svako ko može da drži sekiru ili dugi nož.“

„Predivno“, odgovori Elejna. „Dobro ću vas iskoristiti.“

Jedna starija Ogijerka odmahnu glavom. „Tako ishitrena. Tako brza. Znaj ovo, mlado biće - bilo je onih koji bi i vas i čitav svet prepustili Senci.“

Elejna zgranuto trepnu. „Zar biste to zaista učinili? Jednostavno nas... ostavili same? Da se borimo?“

„Neki su se zalagali za to“, odgovori Haman.

„Lično sam zauzela to stanovište“, kaza ona Ogijerka. „Zalagala sam se £a taj stav, mada nisam zaista verovala da je ispravan.“

„Sta?“, upita Loijal zateturavši se. Izgleda da je to bila novost za njega. „Nisi?“

Žena ga pogleda. „Drveće neće da raste ako Mračni potčini ovaj svet.“

Loijal je delovao iznenađeno. „Ali zašto si onda...“

„Stav mora biti osporen kako bi se dokazao, sine moj“, prekide ga ona. „Onaj ko se zaista zalaže za nešto spoznaće meru svoje posvećenosti samo kroz sukob. Zar nisi naučio da drveće pušta najsnažnije korenje ako vetar duva oko njega?" Ona odmahnu glavom, mada se činilo da joj je drag. „To ne znači da je trebalo da odeš iz stedinga onda kada si otišao. Ne sam. Srećom, to je sređeno.“

„Sređeno?" upita Perin.

Loijal pocrvene. „Pa, vidiš, Perine - sada sam oženjen.“

„To nisi ranije pomenuo!“

„Sve se odigralo prebrzo. Ali vidiš, sada sam u braku sa Erit. Eno je tamo. Jesi li je čuo kako peva? Zar njena pesma nije prelepa? Perine, nije tako strašno biti u braku. Zašto mi nisi kazao da nije tako strašno? Mislim da mi se prilično dopada.“

„Loijale, drago mi je zbog tebe“, ubaci se Elejna. Ako se čovek ne pazi, Ogijeri mogu veoma dugo pričati o sporednim stvarima. „I zahvalna sam svima vama što ste nam se pridružili.“