Sećanje na svetlost

Ostali vladari okrenuše se prema njoj, Dok je sastanak trajao i dok je Rand bio prisutan, malo njih se otvoreno bunilo zbog toga što je ona odabrana da ih predvodi. Tako se događaji odvijaju oko njega; čoveka ponesu plime Randove volje. Stvari zvuče krajnje razumno kada ih on izgovara.

Mnogi su sada izgledali nezadovoljno time što je ona postavljena iznad njih. Najbolje je da im ne pruži priliku da razmišljaju o tome. „Gde je gazda Nori?“, upita ona Dijelin. „Da li bi on mogao da...“

„Veličanstvo, imam ja karte“, reče Garet Brin dok je izlazio iz paviljona. Sijuan je bik pored njega.

Cinilo joj se da je sed, više nego što je pamtila; bio je u uskom uštirkanom belom kaputu i čakširama, a na nedrima mu je bio Plamen Tar Valona. Poklonio se u znak poštovanja, ali nije prilazio preblizu. Po njegovoj uniformi jasno se videlo kome je odan - a videlo se i po tome kako ga Sijuan zaštitnički drži za ruku.

Elejna je pamtila kako je sa istim tim povučenim izrazom lica stajao iza njene majke. Nikada se nije nametao, već je uvek štitio kraljicu. Ta kraljica ga je odbacila, Elejna nije bila kriva za to, ali videla je po Brinovom licu da je njegovo poverenje iznevereno.

Elejna ne može da promeni ono što je bilo i prošlo. Sve što može jeste da vodi računa o budućnosti, „Lorde Brine, ako nam predstaviš karte ovog kraja i mogućih bojišta - voleji bismo da ih vidimo. Volela bih da dobijem karte kraja koji se pruža odavde do Kaemlina, kartu Kandora sa obilj em pojedinosti i tvoje najbolje karte ostalih krajiških oblasti." Potom se obratila vladarima: „Okupite svoje zapovednike i savetnike! Smesta moramo da se sastanemo sa ostalim velikim kapetanima kako bismo razmotrili šta nam je dalje činiti.“

Sve to nije potrajalo dugo, mada je nastala prava pometnja kada se dvadesetak različitih strana bacilo na posao. Sluge su razmakle stranice paviljona, a Elejna je izdala naređenje da Sumeko prikupi Srodnice i da gardisti donesu kroz kapiju stolove i stolice iz njenog logora. Elejna je takođe zahtevala izveštaje o onome sto se dešava kod Procepa, pošto je Rand zatražio da većina krajiških vojski ode tamo i izbavi Lana, Vladari i veliki kapetani ostali su kako bi se počelo s pripremama.

Ubrzo potom, Elejna i Egvena stajale su i gledale Brinove karte, rasprostrte preko četiri stola. Vladari su stajali po strani i pustili zapovednike da razmišljaju.

„Brine, ovo je dobro urađeno“, reče mu lord Agelmar. Taj Šijenarac je bio jedan od četiri preostala velika kapetana. Brin je bio drugi. Preostala dva velika kapetana - Davram Bašer i Rodel Ituralde - stajali su rame uz rame na kraju drugog stola i unosili ispravke na kartu zapadnog dela Krajina. Ituralde je imao podočnjake, a ruke su mu se povremeno tresle. Po onome što je Elejna čula, namučio se u Maradonu, odakle su ga veoma skoro spasli. Zapravo, iznenađena je što je on uopšte prisutan.

„Dobro“, obrati se Elejna okupljenima. „Moramo da se borimo. Ali kako? Gde?“

„Velike snage Nakota Senke napale su ova tri mesta“, odgovori Brin. „Kaemlin, Kandor i Tarvinov procep. Procep ne bi trebalo da napustimo, pod pretpostavkom da će naše vojske biti dovoljne da pomognu lordu Mandragoranu da tamo učvrsti položaj. Verovatna posledica našeg današnjeg proboja tamo biće da će se Nakot Senke povući nazad u klisuru. Zadržavanje neprijatelja u klancu nije odgovarajući zadatak samo za malkijersku tešku konjicu. Možda bi trebalo da mu pošaljemo neke odrede kopljanika? Ako on i dalje bude branio taj prolaz, moći ćemo većinu naših snaga posvetiti borbama u Andoru i Kandoru.“

Agelmar klimnu. „Da. To bi trebalo da bude izvodljivo, ako Dai Sanu budemo pružili odgovarajuću podršku. Ali ne smemo da se igramo sa mogućnošću da Šijenar bude pregažen kao Kandor. Ako se probiju iz Procepa...“

„Spremni smo za dugu bitku“, reče lord Easar. „Otpor koji je pružio Kandor i Lanova borba kod Procepa izvojevali su nam vreme koje nam je bilo potrebno. Naš narod se povlači u tvrđave. Izdržaćemo čak i ako izgubimo Procep.“

„Hrabra izjava, veličanstvo“, odgovori Garet Brin, „ali najbolje bi bilo ako ne budemo morali da tako iskušavamo Šijenarce. Hajde da se pripremimo da branimo Procep sa onoliko snaga koliko je za to potrebno.“

„A Kaemlin?“, upita Elejna.

Ituralde klimnu. „Neprijateljska snaga tako duboko iza naših položaja, koja može da dobija pojačanja pomoću Putokapije... to je gadna nevolja.“

„Prvi izveštaji ovog jutra“, kaza Elejna, „govore da za sada ne mrdaju. Spalili su velike delove grada, ali druge delove ostavili su na miru - a sada kada su zauzeli grad, Trolocima je naređeno da gase požar.“

„S vremenom će morati da izađu iz grada“, reče Brin. „Ali bilo bi bolje da ih isteramo što pre.“

„Zašto ne bismo razmotrili opsadu?“, upita Algemar. „Mislim da bi većina naše vojske trebalo da ode u Kandor. Neću dopustiti da Presto oblaka i Tri dvorane trgovine padnu kao što je Sedam kula palo.“

„Kandor je već pao“, tiho kaza princ Antol.