Sećanje na svetlost

Lan je u mislima čuo glas - očev glas - kako izgovara te reči. Naravno, to je glupost. Lan je bio novorođenče kada je Malkijer pao.

Da branim Sedam kula...

Nikada nije video kako Sedam kula stoje naspram Pustoši. Samo je priče čuo.

Da zauzdavam tamu...

Dobovanje kopita preraslo je u grmljavinu. Bilo je tako glasno - glasnije nego što je on mislio da je moguće. Uspravio se i ispružio mač.

Stajaću i kada svi drugi budu pali.

Troloci spustiše koplja kako se razdaljina između dve suprotstavljene vojske smanjivala.

Al Čalidolara Malkijer. Za moju slatku zemlju Malkijer.

Bila je to zakletva koju malkijerski vojnici polažu za vreme prve službe na granici s Pustoši. Lan je nikada nije izgovorio.

Sada je to učinio u svom srcu.

„Al Calidolara Malkijer!" zaurla Lan. „Spuštajte koplja!" Svetlosti, kako su ta kopita glasna! Zar je moguće da šest hiljada ljudi stvara toliku buku? Okrenu se da pogleda iza sebe.

Tu je jahalo najmanje deset hiljada ljudi.

Šta?

I dalje zatečen, on potera Mandarba napred.

„Napred Zlatni ždral!“

Vika, dreka, vriska snage i radosti.

Vazduh ispred njega, s leve strane, iznenada se rascepi u uspravni zarez. Kapija četrdesetak koraka široka - Lan nikada nije video veću - otvori se kao prozor u sunce. S druge strane, sjaj se prosu, prasnu iz nje. Ljudi u punim oklopima izjurili su iz kapije, zauzimajući mesto na Lanovom krilu. Nosili su steg Arafela.

Još kapija. Tri, pa četiri, pa desetak. Sve su se otvarale u saglasju, a iz njih su izletali konjanici uprtih kopalja, s barjacima Saldeje, Šijenara, Kandora. Za nekoliko trenutaka, njegov juriš od šest hiljada ljudi pretvorio se u stotine hiljada.

Troloci u prvim redovima zavrištaše, a neki stadoše u mestu. Drugi se nisu pokolebali, već su poduprli koplja pod uglom kako bi proburazili konje. Iza njih je - pošto drugi Troloci nisu mogli jasno da vide šta se dešava u prvim redovima - ostatak pobesnele horde željno grabio napred mašući ogromnim srpolikim mačevima i dvostrukim bojnim sekirama.

Ti Troloci u prvim redovima, koji su držali koplja, samo se rasprsnuše.

Odnekud iza Lana, Aša’mani počeše da tkanjima cepaju zemlju, do kraja uništavajući prednje troločke redove. Dok su lešine padale na tle, srednji redovi odjednom su se potpuno otvorili prema oluji kopita, mačeva i kopalja.

Lan udari, izvivši se u sedlu, terajući Mandarba kroz zid režećih Troloka. Ander se grohotom smejao.

„Nazad, budalo jedna!" vikao je na njega Lan dok je sekao obližnje Troloke. „Odvedi Aša’mane do naših ranjenika; neka zaštite logor!“

„Lane, hoću da te vidim da se smešiš!" zaurla Ander u odgovor, čvrsto se držeći za sedlo. „Makar jednom pokaži da nisi kamenog srca! Valjda je ovo vredno toga!“

Lan baci pogled na bitku za koju nije mislio da će je dobiti, pa vide kako se poslednja odstupnica pretvara u boj koji obećava, pa nije mogao da izdrži, Nije se samo nasmešio - nasmejao se na sav glas.

Ander posluša njegovo naređenje i odjaha da ga neko Izleći i da dovede u red pozadinske jedinice.

„Džo ile“, viknu Lan. „Visoko digni moj barjak! Malkijer danas živi!“

7 Na posao

Elejna je nakon sastanka izašla iz paviljona - i ušla u gaj, među desetak stabala. Nisu to bila obična stabla, već ogromno, zdravo i prelepo drveće dugih grana, na stotine stopa visoko i sa ogromnim deblima. Bila bi je sramota zbog toga što se ukopala i zablenula u to drveće da nisu svi ostali radili to isto. Pogledala je u stranu, gde je Egvena stajala razjapljenih usta i zverala u visoko drveće. Sunce je i dalje sijalo na nebu, ali čitav kraj je bio u senci zelenog lišća, što je objašnjavalo zašto je svetlo van šatora oslabilo.

„Ovo drveće“, reče Perin prilazeći i prislanjajući dlan uz debelu rebrastu koru. „Viđao sam ovakvo drveće. U stedingu.“

Elejna prigrli Izvor. Sjaj saidara bio je prisutan, kao da je greje još nešto pored sunca. Udahnula je Moć, pa joj je bilo smešno kada je primetila da je većina žena koje mogu da usmeravaju učinila isto što i ona istog trena kada je steding pomenut.

„Pa, šta god da je sada Rand“, kaza Egvena prekrštajući ruke, „ne može postići da se steding tek tako pojavi.“ Cinilo se kao da joj ta pomisao pruža izvesnu utehu. „Kuda je otišao?“, upita Elejna.

„Odšetao se onuda“, odgovori Perin mahnuvši prema drveću. „I nestao.“ Ljudi su se šetali oko ogromnih debala; vojnici iz raznih logora zurili su naviše. Čula je jednog Šijenarca kako razgovara s lordom Agelmarom, koji je stajao u blizini, „Moj lorde, gledali smo kako drveće raste, Izronilo je iz zemlje, nije trebalo ni pet minuta da naraste do ove visine. Kunem se, milostivi - nikada više ne isukao mač ako lažem.“

„Dobro“, kaza Elejna puštajući Izvor, „Da počnemo. Države su u plamenu. Karte! Potrebne su nam karte!“