Sećanje na svetlost

Veliki kapetani pogledaše najstarijeg sina kandorske kraljice. Taj visoki čovek obično je bio ćutljiv. Sada je govorio smelo. „Moja majka se bori za našu zemlju“, reče, „ali to je boj osvete i iskupljenja. Kandor je u plamenu i srce mi se cepa što to znam, ali taj plamen se ne može zaustaviti. Andoru posvetite najveću pažnju; previše je važan u taktičkom smislu da bi se zanemario, a ne bih da vidim da još neka zemlja padne kao što je moja pala.“

Ostali klimnuše. „Mudar savet, visosti“, javi se Bašer. „Hvala ti.“

„Nemojte da zaboravite ni Šajol Gul“, javi se Ruark s ruba dešavanja, gde je stajao s Perinom, nekim Aes Sedai i još nekoliko aijelskih poglavara. Veliki kapetani okrenuše se da pogledaju Ruarka, kao da su zaboravili da je prisutan.

„Kar’a’karn će ubrzo napasti Šajol Gul“, objasni Ruark. „Kada to bude učinio, biće mu potrebna koplja da mu čuvaju leđa.“

„Imaće ih“, odgovori mu Elejna. „To znači da ćemo imati četiri glavna bojišta. Šajol Gul, Tarvinov procep, Kandor i Kaemlin.“

„Hajde da se najpre usredsredimo na Kaemlin“, predloži Ituralde. „Ne dopada mi se zamisao da se tamo upustimo u opsadu. Moramo isterati te Troloke na čistac. Ako ih samo stavimo pod opsadu, to im daje više vremena da pozovu pojačanja kroz Putokapiju. Moramo ih napasti smesta - kada nama odgovara.“

Agelmar klimnu i zastenja, gledajući kartu Kaemlina koju je jedan vojni pomoćnik stavio na sto. „Možemo li da zaustavimo tu bujicu? Da zauzmemo Putokapiju?“

„Pokušala sam“, odgovori Elejna. „Jutros smo kroz kapiju poslali tri odvojene jedinice u podrum u kom je Putokapija, ali Senka je pripremljena i ukopana. Nijedna jedinica nije se vratila. Ne znam da li uopšte možemo da povratimo Putokapiju, niti možemo li je uopšte uništiti.“

„A šta ako pokušamo s druge strane?" upita Agelmar.

„S druge strane?“, odvrati Elejna. „Misliš - unutar Puteva?“

Agelmar klimnu.

„Niko ne koristi Puteve“, zgroženo izusti Ituralde.

„Troloci ih koriste“, primeti Agelmar

„Prošao sam kroz njih“, javi se Perin prilazeći stolu. „I žao mi je, milostivi moji, ali mislim da zauzimanje Putokapije s druge strane neće biti izvodljivo. Kako sam ja razumeo, nismo mogli da je uništimo - čak ni pomoću Jedne moći. A nismo mogli ni da je branimo iznutra, pošto je tamo Crni vetar. Najbolje bi bilo da nekako izvučemo te Troloke iz Kaemlina, a da onda zauzmemo ovu stranu Putokapije. Ako je budemo čuvali kako treba, Senka neće moći da je koristi protiv nas.“

„U redu“, saglasi se Elejna. „Razmotrićemo druge mogućnosti - mada je upravo sinulo kako bi trebalo da pošaljemo nekoga u Crnu kulu po njihove Aša’mane. Koliko ih ima tamo?“

Perin pročisti grlo. „Veličanstvo, mislim da bi ti bilo pametno da se paziš kada je o tom mestu reč. Tamo se nešto dešava.“

Elejna se namršti. „Nešto?“

„Ne znam“, odgovori joj Perin. „Razgovarao sam s Random u vezi s tim, a on je bio zabrinut i kazao je da će ispitati šta se dešava. U svakom slučaju... samo budi oprezna.“

„Uvek sam oprezna“, rasejano odgovori Elejna. „Dakle, kako da izvučemo te Troloke iz Kaemlina?“

„Možda možemo da sakrijemo veću vojsku u Bremskoj šumi; to je ovde, skoro pedeset liga severno od Kaemlina." Brin pokaza na karti. „Ako manji odred vojnika ode do gradskih kapija i navede Troloke da ih pojure do šume, izigravajući mamac za tu klopku... Oduvek sam se brinuo da će neka zavojevačka vojska iskoristiti šumu kao skrovište za napad na grad. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću ja razmatrati upravo tu mogućnost.“

„Zanimljivo“, kaza Agelmar proučavajući kartu na kojoj je bila prikazana okolina Kaemlina. „To izgleda kao dobar izbor.“

„Ali šta je s Kandorom?" upita Bašer. „Princ je u pravu kada kaže da se zemlja ne može spasti, ali ne možemo ni da dozvolimo da Troloci tek tako pređu u druge zemlje.“

Ituralde se počeša po bradi. „Sve ovo će biti veoma teško. Tri troločke vojske, što znači da smo primorani da se podelimo na njih tri. Da, sve više i više shvatam da je pravi potez da se usredsredimo na jednu od njih, a da pred druge dve postavimo jedinice koje će ih zadržavati.“

„Neprijateljska vojska u Kaemlinu verovatno je najmanja“, pretpostavi Agelmar, „pošto je njihovo ulaženje u grad ograničeno veličinom Putokapije.“

„Da“, saglasi se Bašer. „Od svih bojišta, najveći su nam izgledi da ćemo brzu pobedu ostvariti u Kaemlinu. Trebalo bi da tamo napadnemo s najvećom vojskom. Ako pobedimo u Andoru, smanjićemo broj bojišta na kojima moramo da delamo - što će nam biti od izuzetne koristi.“

„Da“, složi se Elejna. „Pružićemo pojačanja Lanu, ali reći ćemo mu da će njegov zadatak biti da tamo izdrži koliko god može. Drugu vojsku poslaćemo na granicu s Kandorom, s ciljem da i tamo zadržava neprijatelja - a možda i da sprovodi lagano povlačenje, u zavisnosti od uslova. Dok se ta dva bojišta brane, moći ćemo svu pažnju - i našu najveću vojsku - usredsrediti na slamanje Troloka u Kaemlinu.“

„Dobro“, reče Agelmar. „To mi se dopada. Ali koju ćemo vojsku poslati u Kandor? Koja to vojska može da uspori Troloke, a da ne bude brojna?“