Sećanje na svetlost

„Da“, odgovori mu ona. „Ponaša se kao budala delimično da bi zavarao sve oko sebe i da bi ga potcenili. Ovaj ugovor predviđa da trenutno važeće državne granice ostanu kakve jesu“, nastavila je Faila. „To je velika stvar za nekoga ko pokušava da učvrsti vlast. Ali...“

„Ali?“

„Sta je sa Seanšanima?" tiho upita Faila. „Ako ih Rand ubedi, znači li to da će zadržati zemlje koje su dosad osvojili? Žene koje su postale damane? Je li im dopušteno da stavljaju one okovratnike na bilo koju ženu koja pređe njihove granice?“

Satorom zavlada muk; možda je Faila bila glasnija nego što je nameravala. Perinu je ponekad teško da se seti šta obični ljudi mogu da čuju, a šta ne mogu.

„Postaraću se za Seanšane“, reče Rand. Stajao je iza stola i gledao kako svaki vladar čita spis, razgovara sa svojim savetnicima, pa potpisuje.

„Kako?“, upita Darlin. „Oni ne žele da sklope mir s tobom, gospodaru Zmaju. Zaista mislim da će oni ovaj ugovor obesmisliti.“

„Kada završimo ovde“, tiho odgovori Rand, „otići ću kod njih. Potpisaće.“

„A ako ne potpišu?“, htede da čuje Gregorin.

Rand se nasloni na sto i raširi prste. „Možda ću morati da ih uništim. Ili da makar onemogućim da ratuju u bližoj budućnosti.“

Paviljonom zavlada tišina.

„Da li ti to možeš?" upita Darlin.

„Nisam siguran“, priznade Rand. „I ako mogu, to će me možda oslabiti u trenutku kada mi je potrebna sva snaga. Svetlosti, možda će mi to biti jedini izbor. To je strašan izbor. Kada sam ih poslednji put ostavio... Ne možemo dozvoliti da nas oni napadnu s leđa dok se mi borimo protiv Senke." On odmahnu glavom, a Min priđe i uze ga za ruku. „Nekako ću naći neki način da izađem na kraj s njima. Nekako ću naći način.“

Potpisivanje se nastavilo. Neki su to činili veoma kitnjasto, dok su drugi to radili jednostavnije i opuštenije. Rand je zatražio da Perin, Gavin, Faila i Garet Brin takođe potpišu. Izgleda da je hteo da svi prisutni koji bi mogli da postanu vođe potpišu taj ugovor.

Na kraju je ostala samo Elejna. Rand joj pruži pero.

„Rande, to što tražiš od mene veoma je teško”, kaza mu Elejna, ruku prekrštenih i zlatne kose koja se presijavala na svetlosti njegovih kugli. Zašto se nebo napolju zamračilo? Cinilo se da Rand nije zabrinut, ali Perin se pribojavao da su oblaci progutali nebo. Opasno je znamenje ako se tmurni oblaci namiču tamo gde ih je Rand ranije odagnavao.

„Znam da je to teško“, reče joj Rand. „Možda mogu da ti dam nešto zauzvrat...“

„Šta?“

„Rat“, odgovori Rand. Onda se okrenu ostalim vladarima. „Tražili ste da neko od vas predvodi Poslednju bitku. Jeste li voljni da za tu ulogu prihvatite Andor i njegovu kraljicu?“

„Premlada je“, odgovori Darlin. „Skoro je stupila na presto. Još je nova. Bez uvrede, veličanstvo.“

Alsalam frknu. „Ti ćeš da mi kažeš, Darline. Pola prisutnih vladara stupilo je na presto pre godinu dana ili manje!“

„Sta je s Krajišnicima?“, upita Alijandra. „Oni su se celog života borili protiv Pustoši.“

„Pregaženi smo“, odgovori Paitar, pa odmahnu glavom. „Niko od nas ne može da upravlja ovim. Andor je dobar izbor.“

„Andor je takođe napadnut“, primeti Darlin.

„Svi ste napadnuti, ili ćete ubrzo biti“, odvrati Rand. „Elejna Trakand je vođa do srži; naučila me je mnogo čemu što znam o vodstvu. Taktiku je učila od velikog kapetana, a siguran sam da će za savet pitati sve velike kapetane. Neko mora da predvodi. Prihvatate li je za taj položaj?“

Ostali nevoljno klimnuše u znak pristanka. Rand se okrenu Elejni.

„U redu, Rande“, odgovori mu ona. „Prihvatiću to i potpisaću - ali bolje bi ti bilo da nađeš neki način da izađeš na kraj sa Seanšanima. Hoću da vidim potpis njihovog vladara na ovom ugovoru. Dok se taj potpis ne nađe tu, niko od nas neće biti bezbedan.“

„A šta je sa ženama koje su u seanšanskom zatočeništvu?“, upita Ruark. „Rande al'Tore, priznaću da je naša namera bila da proglasimo krvnu zavadu sa ovim zavojevačima čim pobedimo u bitnijim bitkama.“

„Ako njihov vladar potpiše“, odgovori Rand, „raspitaću se za mogućnost da se usmerivači koje su oni oteli nekako otkupe. Pokušaću da ih ubedim da odustanu od zemalja koje su osvojili i da se vrate u svoju.“

„A šta ako odbiju?“, upita Egvena odmahujući glavom. „Hoćeš li ih pustiti da potpišu pre nego što popuste po tim stavkama? Rande, porobljeno je na hiljade ljudi.“

„Ne možemo ih poraziti“, tiho se javi Avijenda. Perin je odmeri. Mirisala je kao da se bori sa osećajem osujećenosti, ali takođe rešeno. „Ako pođemo u rat s njima, propašćemo.“

„Avijenda je u pravu“, odgovori Amis. „Aijeli neće ratovati protiv Seanšana.“

Ruark iznenađeno pogleda najpre jednu, onda drugu.

„Oni su počinili stravične zločine“, kaza Rand, „ali za sada su zemlje koje su oni osvojili napredovale zahvaljujući snažnom vodstvu. Ako budem primoran na to, pristaću da im ostavim zemlje koje imaju, sve dok prestaju da se šire. Sto se tiče žena... učinjeno je šta je učinjeno. Hajde da najpre brinemo o celom svetu, a onda da uradimo šta možemo za one koje su zatočene.“